Svetski geniji i njihovi mogući mentalni poremećaji

[Lada]

istorijskih genija i njihovi mogući mentalni poremećaji
.


.

Iako je nemoguće da budemo potpuno sigurni šta je tačno mučilo velike istorijske ličnosti, to nije sprečilo istraživače da naprave prilično pouzdane pretpostavke. Studije su pokazale da postoji daleko veća prisutnost mentalnih poremećaja kod političkih vođa, kreativnih genija i velikih naučnika, nego kod opšte populacije. Evo spekulativnog pregleda mentalnog zdravlja 11 osoba koje su menjale istoriju, umetnost i nauku.



Ludvig Van Betoven – Bipolarni poremećaj?

Kada je veliki kompozitor preminuo od posledica otkazivanja funkcija jetre 1827. godine, već decenijama je trajalo njegovo samo-lečenje alkoholom. Naravno, većina zdravstvenih problema koje je imao danas bi bili relativno lako rešeni, uključujući i njegov bipolarni poremećaj. Betovenovi napadi manije su bili dobro poznati u krugu bliskih prijatelja, a kada su bili na svom vrhuncu, komponovao je nizove dela za redom. Neka od njegovih najčuvenijih, međutim, nastala su tokom perioda pada raspoloženja. U tim trenucima, on je razmišljao i o samoubistvu, o čemu je često pisao svom bratu u pismima. Početkom 1813. godine, prošao je kroz toliko težak period depresije da je potpuno prestao da vodi računa o svom izgledu, a kada bi provodio vreme u društvu, gotovo svaki put bi dobijao napade besa. Tokom tog perioda, gotovo je potpuno prestao da komponuje.



Edvard Munk – Napadi panike?

Najpoznatiji napad panike na svetu dogodio se u januara 1892. godine u Oslu. Munk je u svom dnevniku zabeležio ovu epizodu:

Jedne večeri, šetao sam stazom, grad je bio sa jedne strane, a fjord ispred. Osetio sam se umorno i bolesno. Zaustavio sam se i pogledao prema fjordu – sunce je zalazilo, a oblaci su dobijali boju krvi. Osetio sam da krik prožima prirodu.

Ovo iskustvo je ostavilo toliko dubok utisak na umetnika da mu se u mislima vraćalo iznova i iznova, da bi na kraju bilo pretočeno u dva ulja na platnu, dva pastela i litografiju. Iako nije poznato da li je Munk doživeo još paničnih napada, mentalna oboljenja su kružila njegovom porodicom; u trenutku proživljavanja „krika“, njegova sestra je bila u mentalnoj instituciji zbog bipolarnog poremećaja.


Mikelanđelo – Autizam?

Možda ste se zapitali kako je ikada nekom pošlo za rukom da oslika nešto toliko veliko kao što je tavanica Sikstinske kapele. Sudeći prema radu objavljenom u časopisu Journal of Medical Biography 2004. godine, Mikelanđelova usamljenička rutina bi mogla da se pripiše autizmu. Prema rečima njegovih savremenika, slikar je bio „preokupiran sopstvenom realnošću“. Većina muških članova njegove porodice je imala slične simptome. Mikelanđelo je takođe veoma teško stvarao bilo kakve odnose sa ljudima. Sve to, u kombinaciji sa njegovim umetničkim genijem, navelo je istraživače da veruju da bi Mikelanđelo danas bio smatran visoko funkcionalnom autističnom osobom.


Abraham Linkoln – Depresija?

Veliki Emancipator vodio je svoju zemlju tokom jednog od najizazovnijih perioda, uprkos tome što je patio od teške depresije tokom većeg dela života. Sudeći prema Linkolnovom biografu, u pismima njegovih bliskih prijatelja on je često označen kao „najdepresivnija osoba koju su ikada poznavali“. U više situacija je bio toliko preplavljen melanhonijom da je čak izgubio svest. Njegova majka, kao i brojni drugi članovi porodice sa očeve strane ispoljavali su slične simptome teške depresije, što upućuje na verovatnoću da je zbog naslednog faktora za Linkolna depresija bila neizbežna. Linkolnu se čak pripisuje poema objavljena 1838. godine pod nazivom „Solilokvijum samoubice“.


Čarls Dikens – Depresija?

U svojim ranim tridesetim, Dikens je već bio svetski slavan autor. Bio je bogat i izgledalo je kao da ima sve. Ali posle izuzetno teškog detinjstva, tokom koga je dane provodio radeći u fabrici dok mu je otac bio u zatvoru, Dikens je počeo da zapada u depresiju, svaki put kada bi započeo rad na novom romanu. Depresija je s godinama postajala sve gora, a rešenje iz svoju krizu našao je u – razvodu od žene, sa kojom je imao desetoro dece, i životu sa osamnaestogodišnjom glumicom.


Čarls Darvin – Agorafobija?

Stručnjaci i dalje debatuju o pitanju koji su tačno problemi mučili Darvina, ali koji god da su bili – bili su ozbiljni. Uprkos tome što je proveo pet godina na istraživačkom brodu Bigl, Darvin je veći deo svog života bio gotovo potpuno nesposoban za normalno funkcionisanje. Iako se sam koncentrisao na fizičke simptome koje je trpeo, kao što su drhtanje, vrtoglavica, histerični plač, vizuelne halucinacije i drugo, sve to je najverovatnije bilo uzrokovano oštrom agorafobijom koja ga je u potpunosti privezala za krevet posle njegove tridesete godine. Darvinov strah od ljudi je bio toliki da je bukvalno prestao da komunicira i sa rođenom decom. Kontroverze koje su usledile pošto je objavo svoje delo „O poreklu vrsta“ samo su pogoršale njegovo i do tada teško stanje. Moguće je da je takođe patio i od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i/ili hipohondrije. Do ove pretpostavke se došlo na osnovu njegovih preciznih i brižljivo vođenih beleški o svakom simptomu.


Vinston Čerčil – Bipolarni poremećaj?

Kao i Linkoln, Čerčil je bio moćan vođa koji se nosio ne samo sa internacionalnim razdorima već i sa onim ličnim, mentalnim. U svojim tridesetim, požalio se prijateljima da ga proganja „crni pas depresije“. Sedeo je u zgradi Parlamenta i razmišljao o samoubistvu.

„Ne volim da stojim blizu ivice platforme na kada se ekspres voz približava stanici“, rekao je jednom svom doktoru. „Volim da stojim što dalje i da ako je moguće, između mene i voza bude stub. Ne volim da stojim pored broda i gledam dole u vodu. Potez koji traje delić sekunde, mogao bi da prekine sve. Samo nekoliko kapi očaja.“

Njegov „crni pas“ pratio ga je do kraja života. Dok je bio u fazama blage manije, funkcionisao je najbolje, ali bi raspoloženje moglo da mu se promeni vrlo brzo. Tokom perioda intenzivne manije ostajao bi budan čitave noći pišući, što je rezultiralo sa 43 knjige koje je izdao, istovremeno se aktivno baveći politikom.


Vaclav Nižinski – Šizofrenija?

Nižinski je početkom 20. veka bio smatran za jednog od najboljih baletana. Bio je poznat po svojim intenzivnim performansama, neverovatnim skokovima i sposobnosti da igra na vrhovima prstiju, što je bilo veoma retko kod muških igrača tog doba. Kada je počeo da se bavi koreografijom, njegov moderni pristup igri gotovo je izazvao bunt u baletskim krugovima. Do njegove 26. godine, međutim, simptomi bolesti su toliko uznapredovali da su počeli da ometaju njegov rad. Ostatak života je proveo napuštajući i ponovo se vraćajući u duševnu bolnicu, često provodeći čitave nedelje bez progovorene i jedne reči.


Kurt Gedel – Manija gonjenja?

Gedel je bio briljantni logičar i matematičar, kao i savremenik i veliki prijatelj Alberta Ajnštajna. Ajnštajnova super inteligencija je činila da deluje pomalo čudno običnim ljudima, ali on nije pokazivao znake bilo kakve mentalne bolesti. Gedel, s druge strane, živeo je praćen mišlju da neko vreba da ga otruje. Bio je toliko siguran u ovu samoobmanu, a naročito u poznijim godinama života, da je pristajao da jede isključivo hranu koju je skuvala njegova žena – ali tek pošto je ona prva proba, kako bi bio siguran. Kada mu je žena hospitalizovana na šest meseci, Gedel je prosto prestao da jede i preminuo od gladi.


Lav Tolstoj – Depresija?

Tolstoj nije pokazivao očigledne znakove depresije do svojih srednjih godina, ali kada su simptomi nastupili, bili su žestoki. Prošao je kroz niz ličnih promena, preispitujući bukvalno sve u svom životu. Razmišljao je da se odrekne svega što poseduje, zavetuje se na celibat, a konstantno je preispitivao i svoja religijska uverenja (ili odsustvo istih). U jednom trenutku je odlučio da se odustane od pisanja, govoreći da „umetnost nije samo beskorisna, već je i štetna“. Uprkos tome što je poticao iz imućne porodice, bio proslavljeni pisac, otac 13 dece, njegovi demoni su ga na kraju doveli do ivice samoubistva. Ipak, Tolstoj se izvukao iz ove krize postavši ono što bi se moglo nazvati preporođenim hrišćaninom.


Isak Njutn – Sve?

Jedan od najvećih naučnika svih vremena je i jedan od genija čiju je dijagnozu najteže postaviti, ali se istoričari slažu da se u njegovoj glavi mnogo toga događalo. Njutn je patio od ekstremnih padova i uzleta raspoloženja, što indukuje na bipolarni poremećaj, kombinovan sa psihotičnim tendencijama. Njegova nesposobnost da se poveže sa ljudima mogla bi i da ga smesti negde na skali autizma. Imao je običaj i da piše pisma ispunjena suludim idejama, koje neki tumače kao snažan pokazatelj šizofrenije. Bilo da je patio od jedne ili kombinacije više različitih bolesti, to ga nije sprečilo da se bavi naukom i postigne revolucionarne rezultate.

Izvor: MentalFloss

National Geographic Srbija

 

[Urvan Hroboatos]

Ovu je knjigu napisao entuzijast Kuvačić Ižepa, pa iako nije strogo stručna, vrlo je zabavna i uglavnom istinita. Pročitao sam ju kao strip.

 

[Lada]

Nikola Tesla, ludak i genije: Mentalnu bolest nasledio od oca!

Otac mu je bio poznat po žestokim i nasilnim razgovorima sa samim sobom, oponašajući različite ličnosti, a brat mu je patio od čestih i teških halucinacija
Ugledni naučnik i pronalazač koji je transformirao moderno društvo širom sveta poznat je po svom doprinosu u razvoju modernog električnog sistema, pa je tako Nikola Tesla bio pionir razvoja mnogih tehnologija koje su oblikovale drugu polovinu dvadesetog veka.
Uz sve to Tesla je bio i pravi ekscentrik, poznat posebno po svojoj harizmi, zabavljačkim sposobnostima i talentu za govor u javnosti. Većinu svog života borio se sa problemima mentalnog zdravlja, posebno opsesivno kompulzivnim poremećajem. Kao i većina drugih ljudi koji se bore sa ovim poremećajem, Tesla je bio posebno opterećen čistoćom, bakterijama, i strahom od potencijalnih bolesti.
Opsesivno je prao ruke, a u kasnijim godinama svog života, uvek je pazio da mu se sva hrana skuva pre nego što je on dotakne. Često je odbijao rukovanje prilikom upoznavanja, i najčešće nosio rukavice kako bi izbegao bilo kakav fizički kontakt sa ljudima koje bi upoznao.
Svoje je ponašanje objasnio time što je bakterije video u vodi za piće uz pomoć mikroskopa u svojoj laboratoriji.
"Kad bi samo na nekoliko minuta mogli pogledati ta strašna stvorenja, nikada više ne bi popili kapljicu vode koja nije prokuvana ili nije sterilizovana".
Bio je poznat i po tome što je jako malo spavao. Sam je tvrdio kako spava samo dva sata tokom noći, a tokom dana znao bi zaspati nekoliko puta po nekoliko minuta.
U svojoj laboratoriji eksperimente je sprovodio tokom noći, i to na nesreću svojih komšija, koji često zbog tih silnih čudnih zvukova iz njegove kuće nisu mogli spavati. Zvukovi su ih brinuli pa su neretko zvali i policiju zabrinuti zbog stanja slavnog naučnika.
Asistenti su pričali kako bi znao biti toliko umoran tokom intenzivnog radnog perioda i zbog deprivacije sna jednostavno bi se od umora srušio nasred eksperimenta i zaspao za stolom. Ova hronična nesanica najverovatnije je pogoršala borbu sa mentalnom bolesti. Uz sve to čudna je bila i njegova opsesija sa brojem tri, pa je tako često izvodio posebne rituale, poput hodanja tri puta oko zgrade pre nego će u nju ući.
Tokom večere složio bi 18 salveta pre nego što bi počeo jesti, jer je taj broj deljiv sa tri. Kad bi odsedao u hotelu, tražio je da je broj njegove sobe deljiv sa tri i posebno zatražio da mu se svakog jutra donese 18 peškira. Po nekim podacima precizno je određivao masu hrane i brojao koliko mu je potrebno pokreta vilicom pre nego je sažvaće.
Imao je duboku fobiju od okruglih objekata, pa tako ne bi mogao ostati u društvu žene koja nosi minđuše.
Iako ovakvi čudni rituali i navike mogu delovati komično, oni su pokazatelj kako se borio sa mentalnim problemima. Nažalost Tesla je živeo u vremenu i društvu koje nije imalo razumevanja za mentalne poremećaje pa se sa svojim kompulsivnim ponašanjem borio sam.
Bio je to očigledno problem nasleđen iz porodice, a njegov otac i brat pokazivali su simptome šizofrenije i poremećaja ličnosti. Otac mu je bio poznat po žestokim i nasilnim razgovorima sa samim sobom, oponašajući različite ličnosti, a brat mu je patio od čestih i teških halucinacija. Tesla je navodno i sam patio od halucinacija koje su doprinele i njegovom naučnom uspehu s obzirom na inspiraciju koju je dobijao tokom tih iskustava. Ideju za naizmenični motor navodno je dobio inspirisan halucinacijom svetla i plamena.
Njegovi obožavatelji umanjivali su njegovo čudno ponašanje, i opisivali ga kao ekscentrika, ali kritičari su ga upravo zbog toga ismevali, i smatrali ga potpuno ludim. Iako danas Teslu doživljavamo kao genija pogođenog nesrećom ozbiljne mentalne bolesti, tokom njegovog života zbog stigme koja je pratila ova stanje Tesla nije mogao pronaći pomoć i podršku koja mu je trebala.
Umro je sam, u siromaštvu i pomalo izolovan, što je zapravo tužan kraj hvaljenog pronalazača modernog doba.

 

[Lada]

Bolest blistavih umova: Šta je zajedničko Njutnu, Virdžiniji Vulf, Nikoli Tesli i Hemingveju
Još je Aristotel isticao da "nema genijalnost bez prisustva nekog ludila", a da li je pod tim podrazumevao i niz dijagnoza koje se pripisuju Njutnu, Virdžiniji Vulf, Hemingveju, Darvinu, Džonu Nešu i kasnije Nikoli Tesli? Skeniranje mozga otkrilo je sličnost u putevima misli kod kreativnih ljudi i onih koji boluju od šizofrenije
Priredila: Marija Božić
Rasprostranjeno je mišljenje da genijalnost i ludilo idu ruku pod ruku, a gde je granica između ovde dve krajnosti, ako stoje na suprotnim stranama, niko sa preciznošću ne može da kaže. Brojni umetnici, pisci, naučnici i kreativni ljudi uopšte, tokom istorije, ali i danas imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Neki su imali više dijagnoza, a šizofrenija je u većini slučajeva bila zajednička svima.

Još je Aristotel isticao da "nema genijalnost bez prisustva nekog ludila", a da li je pod tim podrazumevao i niz dijagnoza koje se pripisuju Njutnu, Virdžiniji Vulf, Hemingveju, Darvinu, Džonu Nešu i kasnije Nikoli Tesli?

Skeniranje mozga otkrilo je sličnost u putevima misli kod kreativnih ljudi i onih koji boluju od šizofrenije. U obe grupe nedostajao je jako važan receptor koji filtrira i usmerava misli. Moguće je da upravo ovaj proces omogućava kreativnim ljudima da "razmišljaju izvan granica", tvrde naučnici sa švedskog Karolinska instituta. Od čega zavisi da li će doći do bolesti ili će pak taj proces pomoći u stvaranju umetničkog dela od neprocenjive vrednosti, nije dokazano, ali kod nekih ljudi vodi do bolesti, a oni koji iz toga mogu da stvore nešto, u manjini su. Ljudi koji imaju istoriju mentalnih bolesti imaju veće šanse da budu kreativni. Profesor Frederik Ulen veruje da njegova otkrića mogu da objasne zašto se to događa. On je proučavao receptore dopamina u mozgu za koje stručnjaci veruju kako kontrolišu različite misli. Otkrio je da visoko kreativni ljudi koji su bili uspešni na testovima divergentnih misli imaju manju gustinu dopaminskih receptora u talamusu, baš kao i oni koji pate od šizofrenije.

"Manje ovih receptora u talamusu znači i manji stepen filtriranja signala i veći tok informacija iz talamusa", objašnjava profesor Ulen. Ovo bi moglo da bude objašnjenje zašto kreativni ljudi uspevaju da vide stvari koje drugima promiču i da ih oblikuju u nešto više od bizarnih misli.

Isak Njutn, matematičar, fizičar, tvorac teorije i zakona gravitacije jedan je od najznačajnijih umova. Poznat je svim generacijama, već od prvih dana provedenim u školskim klupama, ali njegov privatni život uopšte nije tako blistav. Poznato je da je Njutn danima radio bez prestanka. "Ajnštajn i Njutn imali su simptome psihijatrijskih poremećaja koji su možda bili ključ njihove genijalnosti", tvrdi Majkl Ficdžerald, psihijatar iz Dablina. Dodaje i da su karakteristike poremećaja iz autističnog spektra, Aspergerovog sindroma iste one koje se povezuju sa kreativnošću. Veruje se da je Njutn doživeo dva nervna sloma, a patio je od iznenadnih promena raspoloženja kao i od nesposobnosti da se poveže sa ljudima, piše Politikin zabavnik. Nakon smrti u njegovom telu pronađena je značajna količina žive koja bi mogla da objasni njegovo neobično ponašanje, a posledica je eksperimenata koje je pravio.



O delima i životu Virdžinije Vulf napisano je mnogo. O samoubistvu još više. Niz istraživanja, serije psihoanalitičkih analiza, sve sa istim ciljem, da se utvrdi razlog zbog kojeg je sebi oduzela život. Ostavila je pismo u kome navodi da se zbog bolesti odlučila na taj čin, ali stručna javnost tražila je dokaze kojima bi potkrepila te navode. Smatrana je neobičnom pojavom britanske književne i društvene scene. Kao po pravilu, napadi su je obuzimali svaki put kada bi završila neku knjigu. Posle nekoliko nervnih slomova, podstaknuta brojnim strahovima, od kojih je najveći bio da se nalazi na nacističkom spisku traženih Jevreja zajedno sa suprugom Leonardom, doveli su do tragičnog ishoda. Napunila je džepove kamenjem, otišla do reke, a telo su pronašli tri nedelje kasnije. Psihijatrijsko tumačenje ovog čina jeste da je Virdžinija Vulf svom samoubistvu dala značajan kulturni pečat, prenosi Zabavnik. Umrla je kao feministkinja, a kamenje u džepovima bio je odličan trik da telo brže potone.



Slavni američki pisac koji je, koristeći samo šest reči, napisao najtužniju priču na svetu, Ernest Hemingvej, jedan je od onih koji su pored književnog dara, imali i poremećaj ličnosti. Učesnik Španskog građanskog rata, putnik koji je obišao skoro ceo svet u sebi nije mogao da pronađe potrebni mir. Možda je zbog toga lutao, ali jedno je sigurno - imao je bipolarni poremećaj što u velikoj meri objašnjava česte promene raspoloženja i pogrešnu percepciju sopstvene ličnosti. Njegova dela "Starac i more", "Sunce se ponovo rađa" i ono koje, bar po naslovu, opisuje njegov život i kasnije smrt "Zbogom oružje", od nemerljivog su značaja za svetsku književnost. Stručnjaci navode da se moglo i očekivati da će izvršiti samoubistvo što se desilo u podrumu njegove kuće. Njegovu porodicu kroz generacije pratio je beleg samoubistva koje su počinili i njegov otac, brat i sestra, a kasnije i unuka.



Tvorcu moderne teorije evolucije dugujemo saznanje o nastanku života na Zemlji. Godinama je posmatrao prirodne pojave i sakupljao primerke životinjskih vrsta. Takođe, imao je priliku da posmatra i različite arheološke lokalitete i da se upozna sa fosilima na različitim kontinentima koji su otkriveni u različitim epohama. Fizičke tegobe kao što su vrtoglavica, plač i drhtanje, većina ljudi doživi u nekom periodu svog života. Darvin sa njima nije mogao da se nosi, a bolest ga je često vezivala za krevet posle 30. godine. Koliko je bio posvećen proučavanju životinjskih vrsta, u tolikoj meri je dopustio da njime ovlada strah od ljudi. Smatra se da je patio od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, ali uprkos svemu svoja saznanja uspeo je da pretoči u knjigu "O poreklu vrsta", koja i danas, decenijama kasnije izaziva kontroverze i predmet je rasprave.



Film "Blistavi um" iz 2001. godine o matematičkom geniju Džonu Nešu čiji lik tumači Rasel Krou u velikoj meri razjasnio je dileme koje su bile sastavni deo njegovog života i naučnog rada. Bavio se teorijom igara koja zauzima značajno mesto u proučavanju ekonomije i nizom disciplina bez kojih se matematika, diplomatija i politika danas ne mogu zamisliti. Još 1958. utvrđeno je da boluje od paranoidne šizofrenije i nije mogao da razlikuje stvarne od nestvarnih događaja. Činilo se da mu ideje dolaze niotkuda, a poginuo je pre dve godine u saobraćajnoj nesreći.



Tesline pronalaske i dostignuća teško je i nabrojati, a kamoli razumeti i objasniti. Transformator, obrtno magnetno polje, sinhroni motor, polifazni sistem samo su neki od njegovih doprinosa nauci. Iz rodna Smiljana put Evrope do SAD, prevalio je dug put. Opredelio se za život samca, uveren da oženjeni muškarci ne mogu uspešno da se bave naukom. Bisere nije voleo i počinjao je čudno da se ponaša kada bi se našao u društvu žena koje bi imale takav nakit. Pretpostavlja se da je patio od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, a nije tajna da je bio opsednut brojem tri i svim brojevima koji su deljivi sa njim. Postoje anegdote da je ruke uvek prao tri puta, isto toliko puta obilazio oko zgrade u kojoj je živeo, pa tek onda ulazio unutra. Bilo kako bilo, njegova genijalnost i doprinos čovečanstvu ne dovode se u pitanje.



Svako od ovih ljudi, u svojoj oblasti, dao je nemerljiv značaj nauci, umetnosti i kulturi ne samo zemlje u kojoj je živeo nego širom sveta. Uprkos svim poremećajima i bolestima koji su im otežavali život u određenim segmentima i razdobljima života, pitanje je u kojoj meri bi stvorili sve ono po čemu su prepoznatljivi. Možda su baš ove prepreke iako su promenile smer njihovog života, koji bi verovatno drugačije izgledao, bile podsticaj da čovečanstvo dobije niz umetničkih dela i izuma bez kojih ne bi mogao da se zamisli život.

 

[Lada]

Smrt i ljubav su večite teme. Mnoga od najznačajnijih dela svetske književnosti inspirisana su upravo njima. Sudbine ovih pisaca govore nam da bez ljubavi nema života, a da se od smrti ne može pobeći. Stoga smo za vas sakupili kolekciju izvrsnih smrti književnika i podelili ih u nekoliko kategorija. Uživajte (ili nemojte, svejedno, ionako ćemo svi umreti)!
Danilo Kiš je naročito mnogo pisao o smrti. Njegova priča „Enciklopedija mrtvih“ iz istoimene knjige govori o fiktivnoj enciklopediji u kojoj su pohranjene sve bitne informacije o životu i smrti svakog pokojnika. U centru pažnje je priča o naratorkinom ocu koji oboleva od raka, a u isto vreme počinje da oseća strast prema crtanju jedne određene šare koja postaje sve veća kako bolest napreduje. Na kraju se ispostavlja da je cvetni motiv koji je ovaj čovek stalno crtao potpuno odgovarao slici njegovog tumora. Priča se ovde završava, ali, u stvarnom životu ona, nažalost, ima svoj nastavak. Nakon objavljivanja knjige, Kiš saznaje da boluje od raka pluća i da je njegova bolest počela da se razvija baš u periodu pisanja ovog dela.

 

[Lada]

Mark Tven, čije je pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (kao da bi iko to zapamtio), živeo je, poput likova koje je stvorio, život pun avantura, ali i smrti i patnje. Pustolovine, uspehe i slavu pomućuju porodične tragedije koje njegova poslednja dela boje pesimizmom. Tven je rođen dve nedelje nakon što je Halejeva kometa prošla Zemlju, a 1909. rekao je: „Došao sam na Zemlju sa Halejevom kometom 1835. Ona ponovo dolazi sledeće godine i očekujem da odem s njom. Ako ne bih otišao sa Halejevom kometom, bilo bi mi to najveće razočaranje u životu.” Svemoćni je bez sumnje kazao: „Evo dva neuračunljiva čudaka; došli su zajedno, te zajedno moraju i otići.” I zaista, njegova predviđanja bila su tačna. Umro je od srčanog udara dan nakon prolaska Halejeve komete pored Zemlje. Ovakav tajming zaslužuje aplauz! Sada možemo samo da čekamo 2061. godinu, da mahnemo ovom šašavom čoveku dok sledeći put bude prolazio ovim krajevima svemira.