Svetski dan hrane

[Manga Hilux]

SVETSKI DAN HRANE, 16. OKTOBAR​

• • 
    
    
    Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
    Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštajuFAO danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.
    Ključne činjenice:
    • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5–19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
    • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim.
    • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
    • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad – 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
    • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
    • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
    • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
    • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.
    • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

 

[The V]

Ja da sam parovit, sigurno bih nabio sto kilograma lagano. Toliko volim hranu da je to haos. Uzgred, šokantne su informacije iz članka ili šta već. Toliko gladnih u svetu, a mi pregojazni.

 

[Manga Hilux]

nismo ni svesni koliko je ovaj problem neuhranjenosti ljudi širom planete rasprostranjen