- Poruka
- 360.960
Srpska pravoslavna crkva obeležava 31.oktobra, apostola i jevanđelistu Svetog Luku. Mnogim vernicima je to i krsna slava, poznata u narodu kao Lučindan.
Sveti Luka se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, jer je lično naslikao tri ikone Bogorodice, za koje se veruje da su najsličnije njenoj stvarnom izgledu. On je takođe tvorac ikona apostola Petra i Pavla.Sveti apostol i jevanđelista Luka bio je lekar, slikar i prijatelj apostola Pavla. Sveti apostol Luka je pripadao broju sedamdesetorice Hristovih apostola. O tome on sam govori u Evanđelju svom: Izabra Gospod i drugih Sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda šćaše sam doći (Lk. 10, 1). Sveti Luka, naoružan od Gospoda silom i vlašću da propoveda Evanđelje i čini čudesa, hođaše „pred licem“ Gospoda Isusa Hrista, svetom propoveđu pripremajući put Gospodu i ubeđujući ljude da je na svet došao očekivani Mesija.
Smatra se da je bio poreklom Grk, rodom iz Antiohije Sirijske. U mladosti on je dobro izučio grčku filosofiju, medicinu i živopis. On je odlično znao egipatski i grčki jezik. Pošto se bavio živopisom, prvi je naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.Po Hrišćanskoj tradiciji Luka je napisao: Sveto Jevanđelje, treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Sveto Jevanđelje po Luki napisano je u periodu oko 60. godine posle Hrista.
U poslednje dane zemaljskog života Spasiteljevog, kada su Gospoda Isusa Hrista jevrejske starešine uhapsile i osudile da se razapne na Krst, Sveti Luka se tada nalazio u Jerusalimu, tugujući i plačući za Gospodom svojim, koji blagovoli dobrovoljno postradati za spasenje naše. Ali se njegova žalost ubrzo okrenu na radost: jer Vaskrsli Gospod, u sami dan Vaskrsenja Svog, javi se njemu kada je s Kleopom išao u selo Emaus, i večnom radošću ispunio srce njegovo, o čemu on sam podrobno govori u Evanđelju svom (Lk 24, 13-35).
Po silasku Svetoga Duha na apostole, sveti Luka ostaje neko vreme sa ostalim apostolima u Jerusalimu, pa je zatim krenuo u Antiohiju, gde je već bilo dosta hrišćana.
Na tom putu on se zadržao u Sevastiji, propovedajući Evanđelje spasenja. U Sevastiji su počivale mošti svetoga Jovana Krstitelja i Preteče Gospodnjeg.
Polazeći iz Sevastije, Sveti Luka je hteo da te svete mošti uzme i prenese u Antiohiju, ali tamošnji hrišćani nisu dozvolili da ostanu bez tako dragocene svetinje. Oni dopustiše, te sveti Luka uze desnu ruku svetoga Krstitelja, pod kojom je Gospod pri krštenju Svom od Jovana preklonio Svoju Božansku Glavu. Sa tako skupocenim blagom sveti Luka stiže u svoj zavičaj, na veliku radost antiohijskih hrišćana. Iz Antiohije Sveti Luka odlazi kada je postao saradnik i saputnik Svetog apostola Pavla. To se dogodilo u vreme Drugog misionarskog putovanja Svetoga Pavla. Tada je Sveti Luka otputovao sa apostolom Pavlom u Grčku da propoveda Evanđelje. Sveti Pavle je ostavio Svetoga Luku u Makedonskom gradu Filipi, da tu utvrdi i uredi Crkvu. Od toga vremena sveti Luka ostaje nekoliko godina u Makedoniji (Dap 20, 6), propovedajući i šireći hrišćanstvo.