Sveštenici u partizanima: I krst i petokraka

[proka]

7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU Sveštenici u partizanima:

I krst i petokraka

DRUŠTVO16:27, 15.01.2017

- - - - - - - - - -

Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne priča ili koji se prećutkuju...

- - - - - - - - - -

U jedinicama NOVJ bilo je i „verskih referenata“ - sveštenika, pravoslavnih, katoličkih ili muslimanskih, a neki od njih imali su i čin pukovnika

Neizostavno delo školske lektire bio nam je „Nikoletina Bursać“ Branka Ćopića, a jedna od najupečatljivijih scena bila je ona u kojoj partizan Nikoletina govori majci: „Od sada da znaš, nema Boga!“ Kada ga zbunjena seljanka pita od koga je to čuo, on nabusito i ubeđeno kaže: „Čuo sam u četi, od komesara. Kazo nam neki dan...“

Partizani se nisu odrekli boga

Istina je da je jedno od osnovnih obeležja komunista, koji su činili jezgro partizanskog pokreta, bio ateizam, ali na terenu, u narodu, nije bilo lako - a ni pametno! - sprovoditi dosledno takvo opredeljenje. Partizani se Boga nisu odricali tako lako. Među njima je bilo sveštenika, kako katoličke tako i pravoslavne i muslimanske veroispovesti, neki su čak došli do čina pukovnika, a nekolicina je posle rata obavljala državne funkcije.

Svakako je najpoznatiji Vlado Zečević. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, a na početku rata prišao je četnicima. Kad su oni, nekoliko meseci kasnije, počeli da sarađuju s Nemcima, pop Vlada Zečević prešao je u partizane. Tokom celog rata na kapi je nosio crvenu petokraku i zlatni krstić. Posle rata bio je ministar...

Među katolicima jedan od najpoznatijih bio je Svetozar Ritig, koji je 1943, u osmoj deceniji života, otišao u partizane... Četiri imama bili su većnici Avnoja, odnosno ušli u ratnu skupštinu: Mehmed efendija Mujkić, Omer efendija Maksumić, Sulejman efendija Topić i Halil efendija Sarajlić...

Malobrojne sačuvane fotografije svedoče o verskim obredima u partizanima. Sačuvan je na snimku trenutak kada pravoslavni pop među partizanima sveti groblje, zatim sveštenik koji blagoslovi makedonsku partizansku brigadu, a jedna od najupečatljivijih fotografija snimljena je 1943. godine, prilikom sahrane Pera Ćetkovića, komandanta 3. divizije. Kovčeg nose Perov otac Tomo, legendarni Sava Kovačević i politički komesar divizije Radomir Babić, a ispred njih je sveštenik!

Sumnje seljaka

U zborniku dokumenata „Sećanja boraca Prve proleterske brigade“ zabeleženo je i kazivanje Milana Đorđevića Janaćka: „Crkva je sva bila zagađena konjskom balegom, senom i slamom. Čim smo o tome izvestili štab bataljona, naređeno je da crkvu očistimo. Na Badnji dan smo obavestili meštane da će doći partizanski pop da obavi službu božju. Verski referent naše brigade bio je sveštenik Blažo Marković. Rano, na prvi dan Božića, zabrujala su crkvena zvona. Narod, svečano odeven, počeo se okupljati. Porta je bila puna. U crkvi nije bilo mesta za sve. Seljaci nisu verovali da je Blažo Marković zaista sveštenik.“

PARTIZANKE U MANTIJI

Manastir Svetog Stefana u Lipovcu pokraj Aleksinca bio je za sve vreme rata i okupacije komunističko uporište i punkt za odlazak u partizane. Igumanija i monahinje bile su aktivne saradnice partizana: skupljale su hranu i lekove, prenosile poštu i brinule o ranjenim i bolesnim partizanima. Na fotografiji su igumanija Paraskeva (Anka Dimšić) i partizanka.

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/p...e-prica-ili-koji-se-precutkuju-clanak-2634871

- - - - - - - - - -

eto, lepo se može videti da su sve vreme rata lepo išli zajedno i krst i petokraka

 

[Драгор]

"Носим капу са три рога, ја се борим против Бога."

Зато је комунизам у Србији још на инфузији...

Од тог зла се изгледа никад нећемо сасвим очистити.

 

[Sarvaš]

Nainteresantnije je da sve o partizanskom komunizmu znaju oni kojima su očevi i djedovi bili u četnicima .
Moj otac ali i djeda su bili partizani a nisu bili komunisti . Čak su u brigadi slavili svetog Savu jer su u jedinici
bili isključivo Srbi . Otac je htio poslije rata prebiti jednog koji mu je predbacio da se u ratu borio za Tita .
Glupane jedan - rekao mu je , dok sam bio u partizanima nisam ni znao ko je Tito a borio sam se protiv ustaša
i Nijemaca .

 

[mizaca]

Ko bi ga sad znao.Izgleda da ljudi,mnogo,ali bas mnogo lazu.

 

[Стари Хусар]

7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU Sveštenici u partizanima

Spojler

:

I krst i petokraka

Spojler

DRUŠTVO16:27, 15.01.2017

- - - - - - - - - -

Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne priča ili koji se prećutkuju...

- - - - - - - - - -

U jedinicama NOVJ bilo je i „verskih referenata“ - sveštenika, pravoslavnih, katoličkih ili muslimanskih, a neki od njih imali su i čin pukovnika

Neizostavno delo školske lektire bio nam je „Nikoletina Bursać“ Branka Ćopića, a jedna od najupečatljivijih scena bila je ona u kojoj partizan Nikoletina govori majci: „Od sada da znaš, nema Boga!“ Kada ga zbunjena seljanka pita od koga je to čuo, on nabusito i ubeđeno kaže: „Čuo sam u četi, od komesara. Kazo nam neki dan...“

Partizani se nisu odrekli boga

Istina je da je jedno od osnovnih obeležja komunista, koji su činili jezgro partizanskog pokreta, bio ateizam, ali na terenu, u narodu, nije bilo lako - a ni pametno! - sprovoditi dosledno takvo opredeljenje. Partizani se Boga nisu odricali tako lako. Među njima je bilo sveštenika, kako katoličke tako i pravoslavne i muslimanske veroispovesti, neki su čak došli do čina pukovnika, a nekolicina je posle rata obavljala državne funkcije.

Svakako je najpoznatiji Vlado Zečević. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, a na početku rata prišao je četnicima. Kad su oni, nekoliko meseci kasnije, počeli da sarađuju s Nemcima, pop Vlada Zečević prešao je u partizane. Tokom celog rata na kapi je nosio crvenu petokraku i zlatni krstić. Posle rata bio je ministar...

Među katolicima jedan od najpoznatijih bio je Svetozar Ritig, koji je 1943, u osmoj deceniji života, otišao u partizane... Četiri imama bili su većnici Avnoja, odnosno ušli u ratnu skupštinu: Mehmed efendija Mujkić, Omer efendija Maksumić, Sulejman efendija Topić i Halil efendija Sarajlić...

Malobrojne sačuvane fotografije svedoče o verskim obredima u partizanima. Sačuvan je na snimku trenutak kada pravoslavni pop među partizanima sveti groblje, zatim sveštenik koji blagoslovi makedonsku partizansku brigadu, a jedna od najupečatljivijih fotografija snimljena je 1943. godine, prilikom sahrane Pera Ćetkovića, komandanta 3. divizije. Kovčeg nose Perov otac Tomo, legendarni Sava Kovačević i politički komesar divizije Radomir Babić, a ispred njih je sveštenik!

Sumnje seljaka

U zborniku dokumenata „Sećanja boraca Prve proleterske brigade“ zabeleženo je i kazivanje Milana Đorđevića Janaćka: „Crkva je sva bila zagađena konjskom balegom, senom i slamom. Čim smo o tome izvestili štab bataljona, naređeno je da crkvu očistimo. Na Badnji dan smo obavestili meštane da će doći partizanski pop da obavi službu božju. Verski referent naše brigade bio je sveštenik Blažo Marković. Rano, na prvi dan Božića, zabrujala su crkvena zvona. Narod, svečano odeven, počeo se okupljati. Porta je bila puna. U crkvi nije bilo mesta za sve. Seljaci nisu verovali da je Blažo Marković zaista sveštenik.“

PARTIZANKE U MANTIJI

Manastir Svetog Stefana u Lipovcu pokraj Aleksinca bio je za sve vreme rata i okupacije komunističko uporište i punkt za odlazak u partizane. Igumanija i monahinje bile su aktivne saradnice partizana: skupljale su hranu i lekove, prenosile poštu i brinule o ranjenim i bolesnim partizanima. Na fotografiji su igumanija Paraskeva (Anka Dimšić) i partizanka.

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/p...e-prica-ili-koji-se-precutkuju-clanak-2634871

- - - - - - - - - -

eto, lepo se može videti da su sve vreme rata lepo išli zajedno i krst i petokraka

То не би требало никог да чуди
Пре рата у комунистима су били они који су заиста комунисти
Током рата људи би се прикључили првој војсци која би прошла кроз село а већина становништва је била религиозна

 

[Rasejani Prorok]

"Носим капу са три рога, ја се борим против Бога."

Зато је комунизам у Србији још на инфузији...

Од тог зла се изгледа никад нећемо сасвим очистити.

Bitno da niko od tvojih nije bio to što pominješ

- - - - - - - - - -

Ko bi ga sad znao.Izgleda da ljudi,mnogo,ali bas mnogo lazu.

Neki lažu za pare a neki ni ne znaju da su naučeni pogrešno

- - - - - - - - - -

Nainteresantnije je da sve o partizanskom komunizmu znaju oni kojima su očevi i djedovi bili u četnicima .
Moj otac ali i djeda su bili partizani a nisu bili komunisti . Čak su u brigadi slavili svetog Savu jer su u jedinici
bili isključivo Srbi . Otac je htio poslije rata prebiti jednog koji mu je predbacio da se u ratu borio za Tita .
Glupane jedan - rekao mu je , dok sam bio u partizanima nisam ni znao ko je Tito a borio sam se protiv ustaša
i Nijemaca .

Svi su ti sad moj do mojega
ovamo viču kako su neki upropastili državu
a ovamo prodali 5 akcija državne infrastrukture i još viču - slaba para
Šta misliš da je "jača para", dal bi čuvali?
Odmah bi ulagali u NJEMAČKI auto da se poprče malo da vidi svet kako su načitani i prosvećeni.

 

[Koča]

прока 2 теме на основу једног чланка из Курира и то би требало нешто да промени???

Velibor V. Džomić: Stradanje srbske crkve od komunista
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-zlocini.html

Stradanje srbskih mitropolita i episkopa
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-stradanje.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima 1941. godine
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-41.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima 1942. godine
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-42.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima 1943. godine
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-43.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima 1944. godine
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-44.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima 1945. godine
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-45.html

Komunistički zločini nad srbskim sveštenicima posle završetka Drugog svetskog rata
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-poslerata.html

Prilog:
Istorijska dokumenta o stradanju Srbske crkve pod komunistima
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-prilog.html

https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/index.html

 

[proka]

OD RAVNE GORE DO MARŠALA: Kako je Dražin vojvoda postao Titov ministar!

- - - - - - - - - -

Jedan pravoslavni sveštenik prvo je položio zakletvu kralju i otadžbini, ratova s Dražom, zatim je prešao kod Tita, postao njegov ministar policije, ovo je priča o ovom hrabrom čoveku koji je sahranjen u Aleji velikana
Razvojni put Vladimira Vlada Zečevića pravoslavnog sveštenika koji je prošao u Drugom svetskom ratu, predstavlja pravu misteriju, s pitanjem kako je jedan pop postao Dražin vojnik, zakleo se kralju i otadžbini, a zatim se preobratio i kao učesnik NOB-a seo u fotelju Titovog ministra policije! Telegraf.rs vam donosi priču o ovom za mnoge misterioznog čoveka, koji je, ipak, zbog svih svojih zasluga sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu!

- - - - - - - - - -

Vladimir Vlada Zečević rođen je u Loznici , 21. marta 1903. godine pre izbijanja Drugog svetskog rata bio je pravoslavni sveštenik, koji je završio bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Teološki fakultet u Beogradu. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, gde je, kao opozicionar, aktivno učestvovao u političkom životu.

- - - - - - - - - -

Kada su Nemci napali Srbiju i bombardovali Beograd, aprila 1941. godine, Zečević se dobrovoljno javlja u Vojsku Kraljevine Jugoslavije i kao što tada pravila nalažu polaže zakletvu kralju i otadžbini!Po kapitulaciji Jugoslavije, vratio se kući, nakon čega su ga Nemci uhapsili i držali u zatvoru do kraja juna iste godine.

Avgusta 1941. godine, zajedno sa četnicima Dragoljuba Draže Mihailovića učestvovao je u podizanju narodnog ustanka i bio je aktivan u oslobađanju Loznice.
- - - - - - - - - -

Nakon konačnog razlaza četnika i partizana pop Zečević, kako su ga zvali Dražini četnici prelazi u partizane kod Tita i sa sobom vodi još 500 četnika i četničkih vojvoda koji su kokarde zamenili petokrakama na kapi.

Zečević član Komunističke partije Jugoslavije postaje 1942. godine. U ratu je bio zamenik političkog komesara Valjevskog partizanskog odreda, član Vrhovnog štaba NOV i POJ, član Izvršnog odbora AVNOJ-a i poverenik Verskog odseka Prvog zasjedanja AVNOJ, član Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i poverenik za unutrašnje poslove.

- - - - - - - - - -

Nakon oslobođenja Jugoslavije 1945. godine ulazi u Titovu Vladu FNRJ-a u kojoj je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova – prethodnik Leke Rankovića, a zatim je bio i ministar građevina i saobraćaja u Vladi NR Srbije (1952 — 1953), predsednik Saveznog veća Savezne narodne skupštine (1954 — 1960), predsednik Odbora za organizaciju vlasti i upravu Savezne skupštine. Član Saveznog izvršnog veća bio je od januara 1953. godine.

Takođe je bio i poslanik republičke Ustavotvorne i Savezne narodne skupštine, član Saveznog odbora SSRNJ, Predsedništva Saveznog odbora SUBNOR i drugo. Imao je čin rezervnog pukovnika JNA.Umro je u Beogradu 26. oktobra 1970. godine.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građna na Novom groblju, a ostaće upamćen da je ratovao sa pravoslavnim krstom na kapi, kao i misterija da li je on ikada raščinjen iz SPC.(D. Z.)

- - - - - - - - - -

 

[Koča]

Да, чувени поп Издаје који је продао веру за вечеру...ништа ново код нас Срба...било је таквих од памтивека...па српски комунисти су најбољи пример српских изрода кроз историју, били свештеници или не

Озна и Удба су, након успостављања комунистичког режима, загосподариле у свим слојевима друштва, па и у Српској православној цркви и другим традиционалним црквама и верским заједницама. Након убијања скоро 500 свештеника и монаха СПЦ, као и осуђивања неколико стотина свештеника на затворске казне у првим поратним годинама, комунистички режим је кренуо у организовање и мреже својих агената у мантији. У томе су им изузетно помагали идејама, инструкцијама и реализацијом негдашњи свештеници и поратни високи комунистички функционери Влада Зечевић и Милан Смиљанић.
Поп Влада Зечевић је био први поратни министар унутрашњих послова и човек који је потписао Закон о забрани повратка изгнаних Срба и Црногораца на Косово и Метохију.
У време његовог мандата на месту министра србијанске полиције организована је мрежа агената у мантији. Та мрежа је имала двоструки вид организовања - кроз комунистичку тајну полицију и њене структуре, али и кроз Удружење православних свештеника, као креацију тајне полиције. Удружење свештеника је заправо представљало средство притиска на епископат, али и институционални вид заштите свештеника који су пристали на сарадњу.

Подсећамо: Богу се моле Служби исповедају

Агенти у мантији и лустрација која се неће десити. Тајне службе бивше Југославије, почев од Титове Озне па све до данашњих времена, биле су и остале једина профитабилна предузећа. У таквим околностима, потрага за “кадровским потенцијалима” никад није престала.

Број сарадника у различитим професијама, од занатлија, преко свештеника до интелектуалаца и академика стално је растао. Доушници тајне комунистичке полиције су и данас врло активни у друштвеном животу Србије, па тако и у Српској православној цркви. Таблоид први пут објављује имена појединих свештених лица која су дала незаобилазан допринос “обавештајној заједници ” и објашњава како је та “заједница” њима остала вечно захвална.
http://www.novinar.de/2012/12/30/podsecamo-bogu-se-mole-sluzbi-ispovedaju.html

 

[proka]

Nakon konačnog razlaza četnika i partizana pop Zečević, kako su ga zvali Dražini četnici prelazi u partizane kod Tita i sa sobom vodi još 500 četnika i četničkih vojvoda koji su kokarde zamenili petokrakama na kapi.

- - - - - - - - - -

kako to da su takvog popa sledili toliki četnicii i vojvode ??

 

[Koča]

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ

Поп Владимир – Влада Зечевић (1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.

На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.

Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).


Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од 6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“


Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.


У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.


По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.


Милсим да је све ово УЖАС!

https://www.srpskaistorija.com/pop-...o-zabrani-povratka-srba-crnogoraca-na-kosmet/

 

[Koča]

Ko sme da zaboravi brozovog pukovnika i prvog ministra unutrašnjih poslova popa Vladu Zečevića? On je potpisnik onog sramnog i tragičnog rešenja kojim se Srbima izbeglim sa Kosova i Metohije za vreme nemačke i albanske okupacije zabranjuje povratak na svoja ognjišta. A ta brojka je zastrašujuća – dvestotine pedeset hiljada Srba ostalo je van svojih domova. Isto je bilo i u Makedoniji – ni tamo izbegli Srbi nisu mogli da se vrate. Mitropolit Josif Cvijović nije mogao da se vrati u svoj vladičanski dvor u Skoplju. U vreme Enver Hodža, predsednik Albanije, je govor u Beogradu. U Tiranu se vratio sa Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i obećanjem da će Kosovo i Metohija kad – tad biti u granicama Albanije. A u Srbiji se tada pevalo: „Mi imamo tri najveća sina, Enver Hodžu, Tita i Staljina!” Bravo za Srbe i tri put bravo za sinove!

Broz je skraćivao Srbiju preko popa Zečevića i nekolicine srpskih komunista. A pop Zečević imao je brata Marka koji je bio u četnicima. Na vernost Kralju i Otadžbini zakleo ga je brat, pop Vlade. Marko bi da sledi Kralja, Vlade već služi Brozu, iako na kapi nosi krst…Ministar Zečević u robijašnici nije prepoznao brata Marka – ovaj kost i koža. Iznemoglim glasom Marko šapuće: „A,Vlade, što nas ovako mučite, što nas izgladnjujete, što nas vazduha lišavate, što nas ne pobijete… ” A ministar ovako odgovara: „Pa nismo mi vas doveli ovde da vas tovimo, nego da tiho pocrkate od gladi! ”

Tako – brat bratu! To je komunizam!

http://www.koreni.rs/zivi-cute-mrtvi-ne-govore/

Živi ćute, mrtvi ne govore
Antonije Đurić
Iz treće knjige srpskog novinara i publiciste Antonija Đurića, “Crvena kuga”

_____________

OD RAVNE GORE DO MARŠALA: Kako je Dražin vojvoda postao Titov ministar!

И какво је ово лупетање прокане о војводи Зечевићу??? кад је то Зечевић именован за војводу и од кога???

https://sr.wikipedia.org/sr/Списак_четничких_војвода

Два попа су именована за војводе, а то су велики Момчило Ђујић и Радојица Перишић...а не овај твој конвертит...

Ово је списак војвода па ћеш нам рећи које су то силне "војводе" заједно са Зечевићем, који није био никакав војвода прешли у партизане???

немаш ти појма друшкане о чему булазниш...

 

[Ангел.]

Nainteresantnije je da sve o partizanskom komunizmu znaju oni kojima su očevi i djedovi bili u četnicima .
Moj otac ali i djeda su bili partizani a nisu bili komunisti . Čak su u brigadi slavili svetog Savu jer su u jedinici
bili isključivo Srbi . Otac je htio poslije rata prebiti jednog koji mu je predbacio da se u ratu borio za Tita .
Glupane jedan - rekao mu je , dok sam bio u partizanima nisam ni znao ko je Tito a borio sam se protiv ustaša
i Nijemaca .

Твој отац се борио против Немаца и Хрвата, али је и довео на власт Тита. Тако да, слаба вајда од његове срџбе,

 

[Дундурије]

I krst i petokraka

Spojler

U jedinicama NOVJ bilo je i „verskih referenata“ - sveštenika, pravoslavnih a neki od njih imali su i čin pukovnika

Partizani se nisu odrekli boga

Svakako je najpoznatiji Vlado Zečević. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, a na početku rata prišao je četnicima. Kad su oni, nekoliko meseci kasnije, počeli da sarađuju s Nemcima, pop Vlada Zečević prešao je u partizane. Tokom celog rata na kapi je nosio crvenu petokraku i zlatni krstić. Posle rata bio je ministar...

Spojler

OD RAVNE GORE DO MARŠALA: Kako je Dražin vojvoda postao Titov ministar!

- - - - - - - - - -

Jedan pravoslavni sveštenik prvo je položio zakletvu kralju i otadžbini, ratova s Dražom, zatim je prešao kod Tita, postao njegov ministar policije, ovo je priča o ovom hrabrom čoveku koji je sahranjen u Aleji velikana
Razvojni put Vladimira Vlada Zečevića pravoslavnog sveštenika koji je prošao u Drugom svetskom ratu, predstavlja pravu misteriju, s pitanjem kako je jedan pop postao Dražin vojnik, zakleo se kralju i otadžbini, a zatim se preobratio i kao učesnik NOB-a seo u fotelju Titovog ministra policije! Telegraf.rs vam donosi priču o ovom za mnoge misterioznog čoveka, koji je, ipak, zbog svih svojih zasluga sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu!

- - - - - - - - - -

Vladimir Vlada Zečević rođen je u Loznici , 21. marta 1903. godine pre izbijanja Drugog svetskog rata bio je pravoslavni sveštenik, koji je završio bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Teološki fakultet u Beogradu. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, gde je, kao opozicionar, aktivno učestvovao u političkom životu.

- - - - - - - - - -

Kada su Nemci napali Srbiju i bombardovali Beograd, aprila 1941. godine, Zečević se dobrovoljno javlja u Vojsku Kraljevine Jugoslavije i kao što tada pravila nalažu polaže zakletvu kralju i otadžbini!Po kapitulaciji Jugoslavije, vratio se kući, nakon čega su ga Nemci uhapsili i držali u zatvoru do kraja juna iste godine.

Avgusta 1941. godine, zajedno sa četnicima Dragoljuba Draže Mihailovića učestvovao je u podizanju narodnog ustanka i bio je aktivan u oslobađanju Loznice.
- - - - - - - - - -

Nakon konačnog razlaza četnika i partizana pop Zečević, kako su ga zvali Dražini četnici prelazi u partizane kod Tita i sa sobom vodi još 500 četnika i četničkih vojvoda koji su kokarde zamenili petokrakama na kapi.

Zečević član Komunističke partije Jugoslavije postaje 1942. godine. U ratu je bio zamenik političkog komesara Valjevskog partizanskog odreda, član Vrhovnog štaba NOV i POJ, član Izvršnog odbora AVNOJ-a i poverenik Verskog odseka Prvog zasjedanja AVNOJ, član Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i poverenik za unutrašnje poslove.

- - - - - - - - - -

Nakon oslobođenja Jugoslavije 1945. godine ulazi u Titovu Vladu FNRJ-a u kojoj je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova – prethodnik Leke Rankovića, a zatim je bio i ministar građevina i saobraćaja u Vladi NR Srbije (1952 — 1953), predsednik Saveznog veća Savezne narodne skupštine (1954 — 1960), predsednik Odbora za organizaciju vlasti i upravu Savezne skupštine. Član Saveznog izvršnog veća bio je od januara 1953. godine.

Takođe je bio i poslanik republičke Ustavotvorne i Savezne narodne skupštine, član Saveznog odbora SSRNJ, Predsedništva Saveznog odbora SUBNOR i drugo. Imao je čin rezervnog pukovnika JNA.Umro je u Beogradu 26. oktobra 1970. godine.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građna na Novom groblju, a ostaće upamćen da je ratovao sa pravoslavnim krstom na kapi, kao i misterija da li je on ikada raščinjen iz SPC.(D. Z.)

- - - - - - - - - -

Да, то је господин који је потписао забрану Србима да се врате кући на КосМет и у Маћедонију одакле су их истјерали шиптари и бугари.

 

[Василиј Зајцев]

Ma najjači je onaj pop iz Sutjeske

 

[Mstislav]

Tita volim, a Bogu se molim.


http://www.yugopapir.com/2016/01/prota-mihajlo-smiljanic-predsednik.html

 

[proka]

Prvo, Vlada Zečević nije izneverio Dražu Mihailovića, nego je odbio da napada svoje sunarodnike umesto Nemaca po Mihailovićevim naređenjima. Drugo, ti ljudi jesu bili kolonisti na Kosovu, jer ih je tu naselila kraljevska Vlada u međuratnom periodu. Treće, ta uredba je bila privremena, tj. donešena je u martu, a ukinuta u avgustu 1945. godine. Na Kosovo su se vratili skoro svi kolonisti. Onih 306 koji nisu dobilo je zemlju u Vojvodini.

 

[Koča]

Prvo, Vlada Zečević nije izneverio Dražu Mihailovića, nego je odbio da napada svoje sunarodnike umesto Nemaca po Mihailovićevim naređenjima. Drugo, ti ljudi jesu bili kolonisti na Kosovu, jer ih je tu naselila kraljevska Vlada u međuratnom periodu. Treće, ta uredba je bila privremena, tj. donešena je u martu, a ukinuta u avgustu 1945. godine. Na Kosovo su se vratili skoro svi kolonisti. Onih 306 koji nisu dobilo je zemlju u Vojvodini.

11. marta oficir u stabu Nemackog opunomocenog generala u Zagrebu sacinio je u vecernjim casovima zabelesku o razgovoru koji je vodio sa pukovnikom Pfapfenrotom, povodom predloga partizanske delegacije. Izmedju ostalog u tacki 4. pise:

4. Oni izjavljuju da se ne bore protivu hrvatske drzave, i ni u kom slucaju protiv Nemaca, vec iskljucivo protiv cetnika. Oni su spremni da sa oruzjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi ukazemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja....

Martovski pregovori 1943. Miso Lekovic, str 93
Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-501, r.267, s. 528-9

„Svim sredstvima moramo narod podrediti nasoj vlasti... U Jugoslaviji moramo uvesti diktaturu proletarijata... Najpre se moramo obracunati s pokretom generala Mihailovica.”229
229 Proleter II, broj 16, str. 21.

naređenje Tito je 10. marta 1942. poslao Glavnom štabu za Crnu Goru i Boku, a ono glasi:

"Likvidaciji četničkih bandi i pete kolone morate posvetiti svu pažnju. Protiv četničkih bandi u Vasojevićima morate mobilisati što više ljudstva. Kada to četničko uporište likvidirate, sve će ostalo ići lakše... Vi morate pribjeći represalijama protiv četnika. Morate paliti izvjesne kuće okorelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja treba konfiskovati."

"Zbornik dokumenata" (tom 2, knjiga 3, dokument br. 34).

U istom duhu naređivao je i zastupnik Titovog Vrhovnog štaba, Velimir Terzić, 21. decembra 1942:

"Protivu četničkih sela, kao što su Šahovići i druga koja ste spomenuli u svom izveštaju, koja služe kao četnička skloništa, gnezda i otporne tačke - treba da preduzmete oštre i nemilosrdne mere... (Sve četnike) ili u borbi ili van borbe, kao i njihove pomagače i zaštitnike, treba likvidirati na licu mesta."

(Zbornik, tom 2, knjiga 7, 151.)

U govoru jednoj srpskoj jedinici od 7. januara 1943, ovako je hvalio svoje najbolje ubice Srbe-komuniste kako ubijaju svoje sunarodnike, pa čak i rođake :

"Ruka nije zadrhtala ni kada se trebalo obračunavati i sa rođenim ocem, ako je on prišao izdajnicima četnicima."

(Zbornik, tom 2, knjiga 8, 359.)

Ovako je reagovao na manji sukob partizana sa šiptarima na jugoistoku Crne Gore, , depešom od 21. oktobra 1943, prekorio svog komandanta Peku Dapčevića:

"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".

(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)

Tito, Ranković i Žujović poslali su 29. marta 1943. sledeće pismo sekretaru Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu:

"Sa 6. brigadom, pojačanom sa delovima Majevičkog odreda ili Fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Međeđe na sandžačku stranu i čistite teren od četnka u pravcu Zaborka i Čajniča... Na svome putu, tj. prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte nikakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija... Najvažniji naš zadatak sada jeste uništenje četnika Draže Mihailovića i razbiti njegov upravni aparat, koji predstavlja najveću opasnost za dalji tok narodnooslobodilačke borbe."

Telegramom od 14. aprila 1943. godine, Tito naređuje 1. proleterskoj diviziji:

"Za sada nikako ne napadati Goražde, niti dolaziti u sukob sa tim garnizonom, kao ni sa ostalim nemačko-hrvatskim posadama u dolini Drine."

(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 432.)

Svom 1. i 2. korpusu, Tito je 5. septembra 1944. godine objašnjavao cilj "oslobađanja" Srbije:

"Upamtite da je u celokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak likvidacija četnika D. Mihailovića i nedićevaca, kao i njihovog aparata."

(J. B. Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.)

Tito je održavao dobre odnose sa ustašama, što se vidi iz sledećeg dokumenta:

"Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati."

(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 368-369, 202.)

O strateskom cilju svoje paravojske, J.B. Tito navodi:

Dok ne likvidirate cetnike, borbe sa Italijanima izbegavati, a primati ih samo onda kada je to nemoguce izbeci ili kada ste sigurni da cete doci do plena u oruzju i materijalu.

U naredjenju Tita Kalinovickom partizanskom odredu od 8.januara 1942. kaze se:

Vas glavni i osnovni zadatak jeste sadejstvo Crnogorcima pri ciscenju toga sektora od pljackaskih cetnickih bandi...Vasa ideja da se bacite na prugu Sarajevo-Mostar ispravna je, ali tek onda kada se likvidiraju cetnici sa vase teritorije....4

Dakle, umesto napada na prugu koju je koristio okupator, partizanski vrhovni komandant usmerava svoje jedinice protiv cetnika. U naredjenju Crnogorsko-sandzackom odredu od 30.januara 1942, on pise:

Protiv svih cetnickih bandi povesti otvorenu borbu i po svaku cenu likvidirati ih. Na vasoj teritoriji ne smije postojati nikakva organizacija sem nase partizanske i dobrovoljacke vojske. 5

U naredjenju svom Glavnom stabu za Crnu Goru i Boku, od 28. februara, Tito pise:

Sada sva ostrica vaseg oruzja mora se okomiti na likvidiranje tih cetnickih snaga. To neka vam bude prije svega. Iz vise izvestaja imali smo podatke da ste slali snage za likvidaciju cetnika po grupama - djelimicno. To je vasa slaba taktika. Kad se trebaju likvidirati takve bande, treba prikupiti jace snage i to brzo rijesiti....7

Leta 1942, Titovo zamenik Edvard Kardelj pisao je sekretaru komunisticke omladine Ivi Loli Ribaru:

''Drazu moramo zaista tuci svim sredstvima'' 11

16. januara 1943. Tito upucuje naredjenje Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju:

Politicku borbu protiv cetnika, protiv Draze Mihailovica i protiv izbeglicke izdajnicke vlade iz Londona potrebno je povesti jos sire i snaznije...Nuzno je i putem vase propagande i s oruzjem u ruci nemilosrdno razbiti cetnicke bande i osujetiti svaki pokusaj uspostavljanja njihove civilne vlasti. 13

Interes za Srbiju Tito je izrazio u telegramu svom Glavnom stabu za Hrvatsku od 4. novembra 1943.

Izgleda da vi nikako ne mozete razumijeti da je sada glavna Srbija, i da se tamo mora rijesiti pitanje uredjenja Jugoslavije uopce, a londonske vlade i kralja napose. Tome sada treba potciniti sve lokalne interese.

____________________

Ајд сад проко наведи једно једино Титово наређење које у први план ставља борбу против Немаца или не дај Боже усташа, а не четника

Tito obećao Kosovo Albaniji

Šta otkrivaju dokumenti iz naših i ruskih arhivskih fondova - Kardelj rekao Staljinu 1947. godine: Mi mislimo da Tirani ustupimo tu teritoriju. Staljin: Kako je tako primitivan narod uspeo da ovlada Kosovom

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:595328-Tito-obecao-Kosovo-Albaniji

 

[proka]

kakve to veze ima sa popom vlado zečevićem?

ovde se radi o njegovom stavu a ne o politici ili pokretu

on je odbio da puca na sunarodnike po dražinom naredjenju

i prešao u partizane sa celim svojim odredom

šta je tu sporno?

 

[Koča]

kakve to veze ima sa popom vlado zečevićem?

ovde se radi o njegovom stavu a ne o politici ili pokretu

on je odbio da puca na sunarodnike po dražinom naredjenju

i prešao u partizane sa celim svojim odredom

šta je tu sporno?

па прешао Свети Владо у редове комуниста који спроводе револуцију, који су изазвали брато-убилачки рат, чији вођа читав рат наређује да се уништавају четници (дакле сународници), а нема нити једно једино наређење које у први план ставља борбу против окупатора...

А сви остали попови које сте побили су хтели да ратују против свог народа, све по наређењу Драже?

Човече, стварно мислиш да ово може негде да прође...па ниси у стању да наведеш нити једно Титово наређење, за читав рат, које у први план ставља борбу против окупатора, а не четника, и изјавиш да је Зечевић одбио да пуца на сународнике и зато прешао у партизане

Да ли ти ниси бистар или мислиш да су други блесави?

 

[proka]

opet on o babama a ne...

- - - - - - - - - -

ovde je reč o pojedincu koji je od četničkog komandanta stigao do titovog zamenika, kao ni jedan četnik pre

 

[Koča]

opet on o babama a ne...

баш ни једно наређење?

овде је реч о издајнику...слуги сатане

какав четнички командант? до скоро си лупетао и да је војвода био

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Након ослобођења Југославије 1945. године улази у Титову Владу ФНРЈ-а у којој је обављао функцију министра унутрашњих послова – претходник Леке Ранковића, а затим је био и министар грађевина и саобраћаја у Влади НР Србије (1952 — 1953), председник Савезног већа Савезне народне скупштине (1954 — 1960), председник Одбора за организацију власти и управу Савезне скупштине. Члан Савезног извршног већа био је од јануара 1953. године.
Такође је био и посланик републичке Уставотворне и Савезне народне скупштине, члан Савезног одбора ССРЊ, Председништва Савезног одбора СУБНОР и друго. Имао је чин резервног пуковника ЈНА.

Умро је у Београду 26. октобра 1970. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађна на Новом гробљу, а остаће упамћен да је ратовао са православним крстом на капи, као и мистерија да ли је он икада рашчињен из СПЦ.

 

[Koča]

ал прешао у партизане јер није хтео да пуца у своје сународнике

- - - - - - - - - -

тај конвертит остаће упамћен по томе што је забранио Србима повратак на Косово...наравно да се као такав изрод добро котирао код Јосипа Броза

Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.


У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.

 

[proka]

ta uredba je bila privremena, tj. donešena je u martu, a ukinuta u avgustu 1945. godine. Na Kosovo su se vratili skoro svi kolonisti.