Svest nije intelektualne prirode a još je manje energetske. Svest je duhovne prirode. Ono što je duhovno u čoveku što je nosioc svesti i što jeste sama svest jeste Duša (Sopstvo, Self, Više Ja, Super Ego, transcedentalno...) Reč svesnost je novija kovanica koja bi trebalo samo da kaže da se ne odnosi na ono što je pre toga obuhvatano samom reči svest. U smislu neko je svestan ili je izgubio svest, možda nokautiran.
Duša i svest jesmo upravo mi kao večito i besmrtno biće koje kao takvo inkarniramo i reinkarniramo a sve sa ciljem da kroz ogroman broj iskustava i stotine hiljada života ekspandiramo svoju svest. Otuda je jedina razlika medju ljudima u stanju svesti ili stadijumu dosegnute ekspanzije. Sve što postoji ima svoj nivo svesti. Životinjski svet ima svoj nivo svesti zato što sve što je živo, životinje i biljke u sebi sadrže Dušu odgovarajućeg stadijuma svesti.
Svest (ili Svesnost) nije nikakva energija budući da smo mi kao Duše načinjeni od iste duhovne suštine ili suštine života od koje je načinjen i Sami Sveti Duh koji je nosioc najvišeg stadijuma svesti kojem i mi težimo. Onoliko koliko je humana svest daleko od svesti životinjskog sveta toliko je daleko svest kojoj težimo od naše, humane svesti.
Izvorni zadatak religija je uvek bio i jeste (mada su ga usput izgubile) da čoveka podučava i usmerava da sa što manje prepreka i bola dosegne taj najviši stadijum svesti.
Svest i ljubav su nerazdvojni jer su to osnovni kvaliteti Duše (ono što jesmo) i mi te kvalitete trebamo realizovati.
Plejada duhovnih velikana je posedovala veliko znanje, razumevanje, mudrost i ljubav tako što je aktivno radila na ekspanziji svoje svesti.
Kako?
Jednostavno, kontaktiranjem dvojnog aspekta Svetog Duha a to su Svetlost i Zvuk (ne svetlost i zvuk ovoga sveta koja dolazi od sunca i zvezda). Ovu Svetlost i Zvuk možemo iskusiti mi kao Duša koji nas pročišćuju od naših negativnih pasija uma i polako nam izdižu svest tako da možemo u potpuno svesnom stanju putovati svim višim svetovima...
Instrumenti ne mogu detektovati niti Sveti Duh niti Njegove dvojne aspekte (Svetlost i Zvuk) ali ni nas kao duhovno biće - Dušu.
Kada spavamo mi kao Svest ili Duša odlazimo na više nivoe egzistencije budući da mi kao Duša nikada ne spavamo. Spavanje je karakteristika samo naših tela. Kada napustimo telo ono je bez Svesti, bez nas. Kada ga napustimo zauvek (umiranje) onda se iz njega povlače i ostali tokovi energije koji ga čine funkcionalnim.
Računari i roboti ne mogu imati Dušu pa otuda nikada ne mogu biti svesni. Oni operiše baš onako kako operiše naš um a to je po automatici...
