Svekrve...neicrpna tema

[mali mici]

istom gradu, drzavi, kontinentu.....

 

[_Ata_]

Izvini bez želje da vređam, ali postavljaš pogrešno stvari. Niko, osim tebe i muža, nema obavezu da hrani VAŠE dete. Svekrva je spremila ručak za svoju porodicu. Ti, muž i dete ste zasebna celina. Da li ona kad dođe kod tebe u goste uzme kašiku i kusa iz tvog tanjira? Naravno da ne.
Kažeš da je dete uzimalo hranu tetki iz tanjira. Možda zaista nije bilo dovoljno za njega. Ti si uvređena kao majka, ali i ona je. Spremila je ručak za svoje dete, ne za tvoje. Surovo? Možda. Ali realno.
Unučići nisu deca. I babe i dede nemaju nikakvu obavezu prema njima. To što se pojedinci tripuju da je okolina (babe, dede, stričevi i tetke) dužna da padne u nesvest i polomi se oko njihovog potomka, greše silno.
Rodio si dete. Brini o njemu.
Gladno je? Idi mu skuvaj i nahrani ga.

Ja to uvek pričam - jedino smo mi odgovorni za naše dete. I to je sve tako, lepo i fino. Medjutim...
Prvo, nisi lepo čitala moj post. Moje dete uvek ima da jede! I mislim da je malo preterano posmatrati stvari na takav način. Ova dva zadnja pasusa ti baš nisu trebala.
Dalje, ako ćemo do u sitna crevca, bilo je hrane, oooo, da bila je puna šerpa. I na kraju je, kako rekoh, zvala da ponudi. Mislim, valjda joj je tek onda došlo iz dupe.ta u glavu.
Treće, tetka se, kako rekoh, nije bunila. Naprotiv, smejala se i pomerala svoju kašiku da dete uzme.
I, naravno, ne bih ni spomenula da nisi tako postavila stvari, traže oni i kad dodju ovde. Tetka pogotovo, sa njom imamo jedan korektan i ok odnos. A i baba ume, ooo, još kako ume i da traži da proba, i da traži ovu ili onu namirnicu... rekoh, ne bih ni spomenula, jer takav odnos imamo ( ili ja mislim da je odnos takav, želim da bude odnos takav, da budem sa njima kao i sa mojima ).
Ipak, sve je to manje bitno.
Moje dete ne jede kod njih. Doručkuje, ruča, večera, užina ili u vrtiću ili u svojoj kući. Ali, to je dete od dve godine, koje voli babu i dedu, koje čim udje kod njih odmah traži supicu. Šta treba da uradim? Da kažem malom detetu - ne može, baba nije dužna da brine o tebi, tu su mama i tata da ti kuvaju i da te hrane? Ili da kažem babi - vi niste dužni moje dete da hranite, pa i ako biste joj nešto dali, vi nemojte, a ako vam potraži, odmah je pošaljite kod mene i oca? Uvidjaš li da je to malo bezveze?
Najbitnije od svega je da je to malo dete. Dete koje ne zna da li baba, mama, ili bilo ko drugi ima, dete koje je videlo tanjir i htelo da jede, iako zapravo nije bila ni mnogo gladna. bilo je izmedju ručka i večere, vreme kada joj obično ne dajem ništa, baš da bi lepo večerala, da ne pokvari obrok. I to dete je upravo ta baba naučila da čim udje kod njih traži da jede. Upravo ona, jer ima periode kada je stalno nečim nutka, i naljuti se ako ne dozvolim da joj da ( a ne dozvolim upravo iz razloga da ne pokvari obrok koji će biti za kratko vreme, ili zato što joj nudi supu, i samo supu, koja je zasiti trenutno, pa mi se tokom noći budi gladna ), a ima i periode kada krije hranu. Krila je i od mene, kada mi je stomak do zuba bio, sada tera unuče od tanjira... A za par dana će opet biti u svom elementu i kljukati je supom.
E, o tome se radi. Nije ona mene uvredila, takve stvari ne mogu da uvrede, mogu samo da šokiraju.
Ovakvi komentari su, zapravo istiniti. Ali važe za one koji rode, pa prepuste babama i dedama. Kod mene je drugačije. Na mene se ljute zbog mnogih stvari, izmedju ostalog baš zato što sam majka svom detetu i što ne dozvoljavam da me gurnu u kraj i donose odluke umesto mene, da vaspitavaju moje dete umesto mene i slično. Zapravo, ona skoro da više ne silazi u dvorište. U najvećem broju slučajeva samo prodjemo kroz dvorište i izadjemo da šetamo. Dvorište je ogromno i živaca me košta. Ne tamo, ne tamo, ne tamo, ne tamo, ne gazi tu, ne gazi tu... ebalo ih cveće. Ispade da dete ima dva kvadratna metra gde sme da bude. Hoću da kažem da je i dete i sva briga oko deteta isključivo moja i briga mog muža! Pisala sam ja i ranije ovde... bilo je svega...
Pile, ne znam da li imaš klince, ali po ovom komentaru rekla bih da još nemaš. Dete je samo dete. Vidi nešto i dopadne mu se. Isto važi i za tanjir na stolu. A pitanje je kakav je čovek onaj ko detetu ( bilo kom detetu!!!! a kamoli rodjenom unučetu ) može da kaže - ostavi tu kašiku, to je tetkino, idi kod mame da jedeš. Da joj je sipala dve supene kašike, ne bi niko ostao gladan, pa sve i da nije bilo dovoljno, a dete više od toga nebi pojelo.
Razmisli, da li bi ti mogla detetu od dve godine da kažeš - ostavi hranu, nemoj da jedeš?

 

[ludopileglodjekosku]

Ja to uvek pričam - jedino smo mi odgovorni za naše dete. I to je sve tako, lepo i fino. Medjutim...
Prvo, nisi lepo čitala moj post. Moje dete uvek ima da jede! I mislim da je malo preterano posmatrati stvari na takav način. Ova dva zadnja pasusa ti baš nisu trebala.
Dalje, ako ćemo do u sitna crevca, bilo je hrane, oooo, da bila je puna šerpa. I na kraju je, kako rekoh, zvala da ponudi. Mislim, valjda joj je tek onda došlo iz dupe.ta u glavu.
Treće, tetka se, kako rekoh, nije bunila. Naprotiv, smejala se i pomerala svoju kašiku da dete uzme.
I, naravno, ne bih ni spomenula da nisi tako postavila stvari, traže oni i kad dodju ovde. Tetka pogotovo, sa njom imamo jedan korektan i ok odnos. A i baba ume, ooo, još kako ume i da traži da proba, i da traži ovu ili onu namirnicu... rekoh, ne bih ni spomenula, jer takav odnos imamo ( ili ja mislim da je odnos takav, želim da bude odnos takav, da budem sa njima kao i sa mojima ).
Ipak, sve je to manje bitno.
Moje dete ne jede kod njih. Doručkuje, ruča, večera, užina ili u vrtiću ili u svojoj kući. Ali, to je dete od dve godine, koje voli babu i dedu, koje čim udje kod njih odmah traži supicu. Šta treba da uradim? Da kažem malom detetu - ne može, baba nije dužna da brine o tebi, tu su mama i tata da ti kuvaju i da te hrane? Ili da kažem babi - vi niste dužni moje dete da hranite, pa i ako biste joj nešto dali, vi nemojte, a ako vam potraži, odmah je pošaljite kod mene i oca? Uvidjaš li da je to malo bezveze?
Najbitnije od svega je da je to malo dete. Dete koje ne zna da li baba, mama, ili bilo ko drugi ima, dete koje je videlo tanjir i htelo da jede, iako zapravo nije bila ni mnogo gladna. bilo je izmedju ručka i večere, vreme kada joj obično ne dajem ništa, baš da bi lepo večerala, da ne pokvari obrok. I to dete je upravo ta baba naučila da čim udje kod njih traži da jede. Upravo ona, jer ima periode kada je stalno nečim nutka, i naljuti se ako ne dozvolim da joj da ( a ne dozvolim upravo iz razloga da ne pokvari obrok koji će biti za kratko vreme, ili zato što joj nudi supu, i samo supu, koja je zasiti trenutno, pa mi se tokom noći budi gladna ), a ima i periode kada krije hranu. Krila je i od mene, kada mi je stomak do zuba bio, sada tera unuče od tanjira... A za par dana će opet biti u svom elementu i kljukati je supom.
E, o tome se radi. Nije ona mene uvredila, takve stvari ne mogu da uvrede, mogu samo da šokiraju.
Ovakvi komentari su, zapravo istiniti. Ali važe za one koji rode, pa prepuste babama i dedama. Kod mene je drugačije. Na mene se ljute zbog mnogih stvari, izmedju ostalog baš zato što sam majka svom detetu i što ne dozvoljavam da me gurnu u kraj i donose odluke umesto mene, da vaspitavaju moje dete umesto mene i slično. Zapravo, ona skoro da više ne silazi u dvorište. U najvećem broju slučajeva samo prodjemo kroz dvorište i izadjemo da šetamo. Dvorište je ogromno i živaca me košta. Ne tamo, ne tamo, ne tamo, ne tamo, ne gazi tu, ne gazi tu... ebalo ih cveće. Ispade da dete ima dva kvadratna metra gde sme da bude. Hoću da kažem da je i dete i sva briga oko deteta isključivo moja i briga mog muža! Pisala sam ja i ranije ovde... bilo je svega...
Pile, ne znam da li imaš klince, ali po ovom komentaru rekla bih da još nemaš. Dete je samo dete. Vidi nešto i dopadne mu se. Isto važi i za tanjir na stolu. A pitanje je kakav je čovek onaj ko detetu ( bilo kom detetu!!!! a kamoli rodjenom unučetu ) može da kaže - ostavi tu kašiku, to je tetkino, idi kod mame da jedeš. Da joj je sipala dve supene kašike, ne bi niko ostao gladan, pa sve i da nije bilo dovoljno, a dete više od toga nebi pojelo.
Razmisli, da li bi ti mogla detetu od dve godine da kažeš - ostavi hranu, nemoj da jedeš?

Hej, ja ni u jednom momentu nisam rekla (još manje pomislila) da si ti loša majka koja šalje dete da kamči hranu od babe.
Lično, ne da bih podelila već bih ceo svoj obrok dala detetu. Ne samo svom, već bilo kom. Ali to sam ja. Tvoja svekrva očigledno nije takva. Što pre to shvatiš, manje ćeš se nervirati. Imaš divno i pametno dete, muža sa kojim se slažeš, šta te briga za druge? Distanciraj se. Tvoje dete će biti maženo i paženo od roditelja. I to je jedino bitno. Zar ne?

 

[neizreciva]

ustvari, kod tebe je najveci problem sto ona zeli da komanduje i da se vi povinujete tome....i ona zna najbolje.....a menja pravila i tesko je tome se ukopiti....a ocigledno je i u manjku tolerancije.....generacje nas dele i pogledi na svet i najcesce nam decu dozivljavaju kao razmazenu i raspustenu jer im svasta dozvolimo.....mozda je i tako ali da je babi da rodi baba bi i rodila.....

 

[_Ata_]

Hej, ja ni u jednom momentu nisam rekla (još manje pomislila) da si ti loša majka koja šalje dete da kamči hranu od babe.
Lično, ne da bih podelila već bih ceo svoj obrok dala detetu. Ne samo svom, već bilo kom. Ali to sam ja. Tvoja svekrva očigledno nije takva. Što pre to shvatiš, manje ćeš se nervirati. Imaš divno i pametno dete, muža sa kojim se slažeš, šta te briga za druge? Distanciraj se. Tvoje dete će biti maženo i paženo od roditelja. I to je jedino bitno. Zar ne?

Ma, ja samo dopunjujem i objašnjavam. Nezgodno je kada ovako pričamo, a niti ja znam pozadinu tvoje, ni ti pozadinu moje priče.
Istina je da ima i ovakvih i onakvih roditelja. Samo sam objašnjavala situaciju, jer često i nedorečenost dovede do nesporazuma na ovakvom mestu.
Ma, sve prodje, samo jedno ne valja. Dete raste i shvata. Razočaraće se jednog dana, a to mi je mnogo žao. Njena baba je, kao i svakom detetu, nejbolja na svetu. I žao mi je što će jednog dana shvatiti... ali to je već nešto na šta ne mogu da utičem...

 

[_Ata_]

ustvari, kod tebe je najveci problem sto ona zeli da komanduje i da se vi povinujete tome....i ona zna najbolje.....a menja pravila i tesko je tome se ukopiti....a ocigledno je i u manjku tolerancije.....generacje nas dele i pogledi na svet i najcesce nam decu dozivljavaju kao razmazenu i raspustenu jer im svasta dozvolimo.....mozda je i tako ali da je babi da rodi baba bi i rodila.....

U stvari, ima tu debele istine. Vuče se to od pre... Prvo, sin joj se oženio prvi, iako ima dve starije sestre, a to se ne radi. Prvo su trebale one, ili bar jedna, pa onda on ( a zaova se udala 8-9 meseci nakon nas i ima dve preslatke curice i zaista dobrog čoveka za muža ). Drugo, ja sam tri godine starija, a oni to nisu odobrili. Ne treba mu neka matorka, za njega je neka mlada, neiskusna, poštena, neiskvarena ( svojim sam ušima čula , ali tako davno da sam skoro i zaboravila, dok me poneka ovakva situacija ne podseti ). Treće, ja sam beogradjanka, a beogradjanke su listom loše žene, pokvarene od kolevke. "Tu se, sine, nećeš 'leba najesti, ni doma ogrejati, a ići ćeš ulicom povijene glave od sramote..." ( ovo nisam svojim ušima čula, on mi je sam ispričao u jednom trenutku očaja ). Dalje, odvojili smo se. U istoj smo kući, tj. na istim temeljima i pod istim krovom, ali smo komuna za sebe. Kao da odvojeno živimo. A to tako ne treba, treba da donese kući celu platu, pa da ocu da, pa on da izdvoji koliko treba i za šta treba, pa ono ostalo ide u zajedničku kasu. Tako je "oduvek bilo"
Mislim da sam dovoljno rekla. I mislim da se nazire gde se krije deo problema. Ja sam kriva, ja sam njega odvojila od njegovih, ja sam to sve zakuvala. A niko neće da kaže da sam ja, takva kakva sam u njihovim očima, napustila Beograd i došla u malo mesto da živim, zato da bi on bio pri ruci svojima ( dva invalida u kući, da je lako, nije ). Hajde, koliko žena bi to uradilo, tim pre što je on bio spreman da se seli u Beograd?

 

[latisa]

Dakle, ja od ove moje svekrve definitivno mogu da očekujem bilo šta. U njoj kao da postoji više ličnosti, pa kako se koja ispolji. Stvarno, kao da nije jedna žena, nego njih bar 5 raznih u jednom telu.
Preključe me kritikuje što nisam dala da malena jede supu. Ona da se pita, samo bi supu jela, mora i drugo da jede, od supe se "tanko kaki". Posle joj dade neko varivo i dete se fino najelo. Pita - da joj dam. Pa, dajte joj, naravno, glupo pitanje, ako dete hoće neka jede, ali konkretno jelo. I napucala se baš lepo. To je bilo preključe, kada je baba bila raspoložena da detetu da.
A juče dete uzelo kašičicu i "krade" tetki iz tanjira pečurke. Oblizuje se i viče - veeepoooo, Ica jučka. Tetka se smeje i sve pomera kašiku da malena lakše "ukrade". Baba se mršti, ali ćuti. Posle treće, čini mi se, kašičice koju je malena uzela, baba pukne. Ostavi tetkino, mama će tebi da da kad odete gore ( u naš stan ), tetka je došla sa posla i mora da jede! Ja bacim pogled na šporet - puna šerpa pečuraka! Ebote, koliko bi dvogodišnje dete moglo da pojede? Da li bi ih osiromašila, da li bi oni ostali gladni? Naravno, momentalno uzmem kašičicu iz njene ruke i naravno- ona počne da plače - Ica juuućkaaaaa. A baba komentariše - ajde, nosi je gore daj joj da jede!
Završetak priče: prošlo dobra dva sata od tad, dete već okupano, oblačim je za spavanje. Baba zove telefonom da dodjemo da uzmemo pečurke, ostalo im od ručka, tj. večere, nama za nas dovoljno ali biće za dete. Ne bih ponavljala šta joj je moj muž rekao... naravno, po pečurke nismo otišli.
Ne znam, možda će neko reći da je to u redu, ali ja ne mogu da shvatim. Eeeej, da ti dete dodje, rodjeno unuče, i da traži da jućka, a da joj ne daš... A prethodnog dana ti je isto tražila i dala si i nudila još i smejala se kako lepo jede... Pa to je dete, ima ona uvek da jede kod kuće, ali babino je posebno, i mislim da to svi koji imaju decu ili unučiće dobro znaju.
I tako... lepo više ne znam ni kako da se ponašam, ni šta da očekujem. Ako sledeći put, kada baba bude raspoložena da joj da, ja kažem - ne može, biću ja ovakva i onakva, ima da razjape usta kao zmija kad guta plen. A juče ispadoh kučka, koja ne da detetu da jede, pa siroto dete mora da prosi kod babe i jede tetkino
A najcrnje od svega - to je hrana! Nije nešto nebitno, to je hrana koja se nudi i nepoznatom čoveku kada ti udje u kuću... joooj, lepo ne znam, nisam pametna...

Ma zena je baksuz neki tezak. Ja odem u skolu, i kad posaljem dete da mi ode do prodavnice, obavezno mu kazem da kupi bar bonbone za celo odeljenje...

 

[latisa]

U stvari, ima tu debele istine. Vuče se to od pre... Prvo, sin joj se oženio prvi, iako ima dve starije sestre, a to se ne radi. Prvo su trebale one, ili bar jedna, pa onda on ( a zaova se udala 8-9 meseci nakon nas i ima dve preslatke curice i zaista dobrog čoveka za muža ). Drugo, ja sam tri godine starija, a oni to nisu odobrili. Ne treba mu neka matorka, za njega je neka mlada, neiskusna, poštena, neiskvarena ( svojim sam ušima čula , ali tako davno da sam skoro i zaboravila, dok me poneka ovakva situacija ne podseti ). Treće, ja sam beogradjanka, a beogradjanke su listom loše žene, pokvarene od kolevke. "Tu se, sine, nećeš 'leba najesti, ni doma ogrejati, a ići ćeš ulicom povijene glave od sramote..." ( ovo nisam svojim ušima čula, on mi je sam ispričao u jednom trenutku očaja ). Dalje, odvojili smo se. U istoj smo kući, tj. na istim temeljima i pod istim krovom, ali smo komuna za sebe. Kao da odvojeno živimo. A to tako ne treba, treba da donese kući celu platu, pa da ocu da, pa on da izdvoji koliko treba i za šta treba, pa ono ostalo ide u zajedničku kasu. Tako je "oduvek bilo"
Mislim da sam dovoljno rekla. I mislim da se nazire gde se krije deo problema. Ja sam kriva, ja sam njega odvojila od njegovih, ja sam to sve zakuvala. A niko neće da kaže da sam ja, takva kakva sam u njihovim očima, napustila Beograd i došla u malo mesto da živim, zato da bi on bio pri ruci svojima ( dva invalida u kući, da je lako, nije ). Hajde, koliko žena bi to uradilo, tim pre što je on bio spreman da se seli u Beograd?

Imam sestru od strica koja je (iako rodjena u Bg-u) otisla da zivi u seoce na Kosovu. Nisi jedina, ako ti pomaze sta... Meni licno Bg nikad nije odgovarao, zivela sam 10 godina i nisam se navikla, i preselila sam se, ali da se zamislim u mestu od tipa 5000 stanovnika, ne mogu.

 

[badema]

I ja se doselila iz Beograda u mali grad i mislila da to sto smo u istom dvoristu nikakav problem nece biti.
A kad sam je zamolila (misleci da je razumno bice) da se manje ljuti na mene, da se trudim, da mi je tesko jer sam promenila sredinu, njen odgovor je bio pa nisam ja mala, mislim li ja da ona ne zna kako se meni ne svidjaju ljudi odavde, (verovatno jer se ni sa kim ne druzim, a ne druzim se jer svi koji nesto vrede su pobegli za Beograd, mm je tu jer za njegovu struku ovde ima posla), pa sta ja mislim, kakvi su ovi iz Beeeooograda, pa ona moze da misli kako ja hocu da odvojim njenog sina od nje (eeej, a ja ga teram da idemo kod njih na kafu), to cu ja da izvinem ali ona ne moze da se menja. Ja pitam kako bi njoj bilo da se preseli kod njene svekrve (jer sa njenom svekrvom samo jos sto se ne pobije, a meni se ta baba i svidja, hahaha kaze za ovu moju tj.njenu snaju da je ljubomorna i moguce da je to prava rec za nju), ona kao pa zar ona u tim godinama da menja sredinu, to nije moguce, ona tamo ne bi imala sa kim ni da poprica (a ja ovde imam, nikog zivog ne poznajem), onda pocne pa kako je njoj bilo tesko sto njen brat nije bio stari svat vec sam ja uzela kumu (brat koji joj se nije javio 6 godina), pa zar nam oni nisu pomagali preko leta kad su nosili cigle (pomagali mom muzu kad je sredjivao kucu, ja jos nisam ni dosla, ali tad sam videla da nikad, ali nikad je ne bih za pomoc pitala), pa se onda rasplakala, pa mi rekla kako me nije sramota.... itd itd, i posle nek mi neko kaze porazgovarajte otvoreno. Sa budalama se ne mozes dogovoriti.
I ja se raspisala... a mozda sam ovo vec i pricala... o njoj bih stalno mogla svasta da pisem, samo ne mogu da naucim da vodim svoj zivot i to nije moguce dok smo u dvoristu zajedno.

 

[neizreciva]

moj se juce cuo sa mamom, kratko, pa rminuta, i vodili su uopsten razgovor....i vidim, zadovoljan je bez obzira sto mu je jako tesko palo sto su se oni tako postavili.....i sve je jasnije da smo se oboje dobro postavili....ja ne rovarim, ne spominjem, ne zvocam.....kad on spomene saslusam ga i trudim se da ne zvucim ogorceno (jer i nisam nesto, dodje mi samo ponekad )....ovo sam distanca+vreme mogu da stave na prihvatljiv nivo....i da, velika prednost je sto zivimo 100 km dalje ))))....

 

[Only Beer]

istom gradu, drzavi, kontinentu.....

Ovo su ipak mnogo blaze varijante od pomenutih hardcore varijanti (ista kuca, isto dvoriste).

 

[mali mici]

Slazem se, svakako da je lakse odvojeno (bar je ne vidim i necujem svaki dan), ali da je strasno, strasno je, nikako ne valja, zamislite odvela sam joj sina iz kuce (zivimo sami u mom stanu) ko zna sta sve moze da mu se dogodi, uhvatice neku bolest od hladnoce, jer sigurno je kod mene hladno, kako moze toliko stan io to bez vrata da se zagreje

 

[Only Beer]

Nemas vrata u stanu ili sta? Ne kapiram najbolje.

 

[mali mici]

Po njenom misljenju, nemam, i verovatno bih trebala da dodam jos par zidova i vata (nemam vrata na dnevnoj sobi)

 

[Only Beer]

Po njenom misljenju, nemam, i verovatno bih trebala da dodam jos par zidova i vata (nemam vrata na dnevnoj sobi)

Ma cuti...kako su neke prosle, tebi je super.
I meni su zenini starci rekli "samo da mi dodjemo, pa cemo lepo da sredimo tu bastu" Utripovali da ce oni da mi sredjuju bastu, onako kako oni misle da treba da bude.
Ja u medjuvremenu sve sredio, normalno, kupio sta sam ja hteo, posadio sta sam ja hteo...i poslao im slike da se malo nerviraju.

 

[neizreciva]

Slazem se, svakako da je lakse odvojeno (bar je ne vidim i necujem svaki dan), ali da je strasno, strasno je, nikako ne valja, zamislite odvela sam joj sina iz kuce (zivimo sami u mom stanu) ko zna sta sve moze da mu se dogodi, uhvatice neku bolest od hladnoce, jer sigurno je kod mene hladno, kako moze toliko stan io to bez vrata da se zagreje

)))) ajuuuuuu ovo je smesno....kad su to rekli esi izdrzala da se ne smejes?????

 

[paralijan]

evo i mene da vam se pridruzim na neiscrpnoj temi
zivim sa svekrvoj vec 16.god. mm je jedinac,nekoliko god. nismo imali decu,pa onda dobismo cetvoro....ona je svo to vreme tu sa nama. u pocetku mi nije toliko smetala,skuvan rucak pocisceno,muz i ja smo skitali izlazili,i nisam toliko vremena provodila sa njom......,od kad su se deca rodila stvar je drugacija po celi dan sam sa njom ,mesa se u sve i svasta,pocinje i decu da nervira,oni imaju 10 god a ona se ponasa prema njima kao da su bebe......e, a najvise sto me nervira je njen odnos prema sinu tj. mom muzu. trci oko njega da mu postavi.podgreje,kad dodje s posla trci u kuhinju i odmah otvara frizider "sta hoces da ti spremim" jooooj ona ima 77god. a on jos malo pa 50.......a i on nezna da joj kaze "alo bre imam zenu " (ili neka sam uzme veceru,zasto neko mora da mu postavlja)...sinoc mu kazem"nijedna zena nebi ti to trpela sve ove godine a on kaze ma nemoj da preterujes pa i tebi je lakse da mi ona postavi"

 

[mali mici]

nisam se smejala, tada, ali kada god se setim smejem se, tada sam se iznervirala, ali polaku ucim da se ne nerviram i da uopste ne cujem sta jedna nedo*ebana zena govori....

@beer vidis da ne valja ni tako daleko, kada dodju ne umeju da odu....

 

[neizreciva]

evo i mene da vam se pridruzim na neiscrpnoj temi
zivim sa svekrvoj vec 16.god. mm je jedinac,nekoliko god. nismo imali decu,pa onda dobismo cetvoro....ona je svo to vreme tu sa nama. u pocetku mi nije toliko smetala,skuvan rucak pocisceno,muz i ja smo skitali izlazili,i nisam toliko vremena provodila sa njom......,od kad su se deca rodila stvar je drugacija po celi dan sam sa njom ,mesa se u sve i svasta,pocinje i decu da nervira,oni imaju 10 god a ona se ponasa prema njima kao da su bebe......e, a najvise sto me nervira je njen odnos prema sinu tj. mom muzu. trci oko njega da mu postavi.podgreje,kad dodje s posla trci u kuhinju i odmah otvara frizider "sta hoces da ti spremim" jooooj ona ima 77god. a on jos malo pa 50.......a i on nezna da joj kaze "alo bre imam zenu " (ili neka sam uzme veceru,zasto neko mora da mu postavlja)...sinoc mu kazem"nijedna zena nebi ti to trpela sve ove godine a on kaze ma nemoj da preterujes pa i tebi je lakse da mi ona postavi"

da budem iskrena, i rodjena majka bi me nervirala da moram da zivis sa njom.....generacijske razlike, drukciji pogledi na svet, ljubav prema istom coveku....ma uzas, puna kofa konflikata.....missim, i rodjeni muz te nekad iznervira ne???....i rodjena deca (mada, to je i u opisu roditeljstva )))....a kamoli neko ko ti ustvari nije niko i nista a dobio si ga kao neizbezan paket uz muza.....

 

[Only Beer]

@beer vidis da ne valja ni tako daleko, kada dodju ne umeju da odu....

Ne brini...uglavnom to sve bude isplanirano da se ne zadrzavaju duze od onoliko koliko je podnosljivo.

 

[_Ata_]

E, biser do bisera. Muž i ja spavamo na trosedu koji se razvlači, onaj klasičan, sa metalnim mehanizmom. Kada se razvuče, izmedju ležišta i naslona ostane prazan prostor od nekih 10-tak cm, otprilike. Nas je svekrva mesecima davila da ne spavamo na tome, ili da zavučemo neko ćebe tu, duva, promaja je, hladno, razbolećemo se. Pazi, duva kroz krevet, ispod kreveta, kako li je ona to zamislila, ne znam ni sama
Da ne preterujemo, takve stvari ja ne uzimam za zlo. Samo najbolje misle, uglavnom, ali što su dosadni, što su naporni...

 

[badema]

a moj muz danas otisao na put i sutra uvece se vraca. i nikakvog tu problema ne bi bilo, da oni nece ova dva dana da mi izbijaju iz kuce. sve u dobroj nameri, da mi pomognu sa bebom, a meni, ljudi, ta pomoc nije potrebnaaaa, beba mi je mirna, lakse bi mi bilo da ne dolaze nego sto ce da je vucaraju, nosaju, maltretiraju i poremete joj san i unervoze je skroz na skroz. pa se onda oko kupanja uskomesamo svo troje, mislim sta cemo svi, lakse bi mi bilo sama da je okupam. a ne mozes im nista reci da se ne uvrede... bili su vec dva puta od jutros,a tek je 11h

 

[Only Beer]

a moj muz danas otisao na put i sutra uvece se vraca. i nikakvog tu problema ne bi bilo, da oni nece ova dva dana da mi izbijaju iz kuce. sve u dobroj nameri, da mi pomognu sa bebom, a meni, ljudi, ta pomoc nije potrebnaaaa, beba mi je mirna, lakse bi mi bilo da ne dolaze nego sto ce da je vucaraju, nosaju, maltretiraju i poremete joj san i unervoze je skroz na skroz. pa se onda oko kupanja uskomesamo svo troje, mislim sta cemo svi, lakse bi mi bilo sama da je okupam. a ne mozes im nista reci da se ne uvrede... bili su vec dva puta od jutros,a tek je 11h

Vraga hoce oko bebe da ti pomogne. Cuva te da nedaj boze ne prevaris muza.

 

[_Ata_]

a moj muz danas otisao na put i sutra uvece se vraca. i nikakvog tu problema ne bi bilo, da oni nece ova dva dana da mi izbijaju iz kuce. sve u dobroj nameri, da mi pomognu sa bebom, a meni, ljudi, ta pomoc nije potrebnaaaa, beba mi je mirna, lakse bi mi bilo da ne dolaze nego sto ce da je vucaraju, nosaju, maltretiraju i poremete joj san i unervoze je skroz na skroz. pa se onda oko kupanja uskomesamo svo troje, mislim sta cemo svi, lakse bi mi bilo sama da je okupam. a ne mozes im nista reci da se ne uvrede... bili su vec dva puta od jutros,a tek je 11h

Verujem da je naporno, ali... ako su tu iz najbolje namere, da zaista pomognu, da se nadju, dobro je. Pisala sam već, moje dete izgore od temperature, preko 39 je imala, i doziva babu, plače, ode do vrata pa viče iz glasa - babaaaaa, dode babaaaaaa, a babe nigde. I to nije prvi put. I muž i oba deteta su mi imali grip, ona beba, ovaj mali 7 godina, ovaj matori "zakovrn'o", jedva živ bre, a ja se raspadoh sama. Nisam tri dana i tri noći sela, sve na pola guze, i sve na po 10-tak minuta, a kamoli da sam odspavala makar pola sata. Niko i ponavljam i stojim iza svojih reči - NIKO!!! se na vratima nije pojavio. Da mi je bar ponudila da skuva ručak, da mi bar sa te strane bude lakše, a ne jedno dete u levu ruku, varjaču u desnu, a svaki čas trči da ovom držiš glavu, ovom menjaš oblogu, smiruješ dete koje plače... E to je pakao i horor. Zvali telefonom, da se interesuju kako smo, a da dodje ni-ko!!!
Tako da, dok ti zaista pomažu, dobro je. Kada počnu da smetaju, nameću svoju volju i glume toj bebici majku, pored tebe žive - reaguj.

 

[badema]

evo je i treci put, i toliko je drmnula vratima da se dete, naravno, probudilo, a nije spavala ni 20 min. jooooj ne znam da li da se smejem ili da placem,