Slatke moje,
eto vec nekih petnaestak godina i ja imam svekrvu i prosla sam kroz brojne faze ljubavi, mrznje, nepodnosenja, preturanja po donjem vesu, zamrzivacu, uzimanju stvari bez pitanja, ogovaranja ,pa i raznoraznih vradzbina u koje ja bas i ne verujem. Sad smo u nekoj fazi mirovanja i duznog postovanja, mada se provuce kroz razgovor po koja podmukla izjava ali predjemo preko toga i ona i ja, progutamo i svarimo.
Mislim da nije problem u svekrvama nego u generaciji globalno. Moj muz ima idealnu zamisao kako bi sve te sto se lagano gube u zivotu, klimaksu i sl, trebalo smestiti u jednu divnu zemlju Seniliju gde bi se medjusobno zabavljali a nas ostavili na miru.
Ne znam sta je problem njima da zive u nekom starackom domu i uzivaju svu paznju medicinskih sestara, paziteljki, spremacica i kuvarica. Znate ono kad ste trudne, pa stalno pricate (moja trudnoca, boli me ovde, muka mi je tako, jede mi se ovo...). Onda je najbolje ici u skolu za trudnice i tamo pricati sa osobama koje imaju iste probleme a ne daviti druge koje to bas i ne interesuje. E, tako bi trebalo i oni. Ja cu sigurno tako uraditi kada dodje vreme osim ako ne budem imala zelje i snage da zivim negde u prirodi, u nekoj vikendici daleko od frke.
Druga stvar o kojoj bi zelela da pisem je to sto, htele vi to da priznate ili ne, vasi dragi muzevi su barem delom ozenili bas vas zato sto ih na neki nacin podsecate na njihove mame. Bilo to ponasanje, izgled, kuhinja... Pa zapitajte se hocete li i vi imati neke karakondzuline osobine kada omatorite.
Da me ne shvatite pogresno, vrlo mi tesko pada da provodim vreme sa mojom svekrvom i ne branim ih ja nego samo realno posmatram situaciju.
Posao mi je takve prirode da mnogo putujem i u kontaktu sam sa ljudima razlicitih naroda i narodnosti, razlicitog obrazovanja i finansijskih karakteristika. Problemi su uglavnom svugde isti. U selima je to malo jos i gore ,ali one, jadnice cute i gutaju pa posle kada dodju na mesto svekrva se izivljavaju na svojim snajama i tako redom.
Sto se tice dece, vise ne ocekukem nikakvu pomoc. Nisam je mnogo ni imala, a i onu sto jesm mi je presela jer mi je natrljana na nos. Da ne pricam o pogresnom vaspitavanju, kjukanju hranom, ucenju ruznih reci, prenatrpavanju garderobom i vecitom temom - da dete nije mozda gladno i da se ne prehladi, nesto je bledunjav, mnogo gleda TV...
Ima toga jos ko i kod vas svih, ali za pocetak i upoznavanje samo ovo.
Ljubim vas i drzite se, i to ce jednom proci a doci neko drugo sranje.
Znate ono,- prvu polovinu zivota nam zagorcavaju roditelji a drugu deca?
Popila do pola....
ja pelinkovac, ona medovinu.... ja nes, ona jacobs..ja čaj ona mleko i tako 
