Svedočanstva o policijskoj brutalnosti u Novom Sadu: Pendrek, suzavac i nepoverenje

[kapetanmark]

https://www.021.rs/novi-sad/vesti/4...ti-u-novom-sadu-pendrek-suzavac-i-nepoverenje


Policijska intervencija na protestu u Novom Sadu 5. septembra bila je među najgrubljima u trinaestogodišnjoj vladavini naprednjaka, a mnogi građani prijavili su povrede ili posledice velike količine suzavca.

Nadležni su tvrdili da je policija radila sve po zakonu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdio je da je upravo policija masovno napadnuta.

Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je policija "minimalno intervenisala kada je brutalno napadnuta" i čestitao policajcima što su "izdržali". U odbranu policije stao je i Aleksandar Vučić, navodeći da su policajci napadani "iz čista mira", a da su svoj posao radili profesionalno.

Zvaničnici su odmah posle protesta izašli u javnost sa brojem povređenih policajaca, ali o povređenim građanima nije bilo ni reči.



Među pričama o nasilju koje su najviše odjeknule u javnosti je pismo privedene studentkinje Medicinskog fakulteta, Miljane Antić.

Ona je, govoreći o scenama koje je doživela, navela da je imala "utisak da policajci uživaju u svemu".

Posle uzvika "sad ih lomi", po njenim rečima, policajci su počeli da vade pendreke i "krvnički udaraju veterane koji su mirno šetali".

I portalu 021.rs javilo se više desetina građana koji smatraju da su bili izloženi policijskom nasilju. Većina njih nije tražila pomoć od hitnih službi na terenu, a mnogima su pomogli drugi učesnici protesta. Neki od njih su nam prosledili i fotografije zadobijenih povreda ili lekarskih nalaza.

Tek desetak njih namerava da podnese prijavu zbog postupanja policije, dok ostali ne žele. Kao jedan od razloga da ne prijave policijsku brutalnost navode strah od odmazde i nepoverenje da će bilo šta zaista biti učinjeno.

Jedan od učesnika našeg upitnika navodi da će upotrebu sile ipak prijaviti nadležnim institucijama.

"Suzavac mi je ušao u oči, a dospeo je i u stan, jer prozori gledaju na Stražilovsku ulicu. Tokom protesta su me policajci grubo odgurivali, pri čemu su me jedan ili dvojica njih šutnuli par puta. Topovski udar je eksplodirao na dva metra od mene. Nisam dobro čuo nekoliko sati nakon toga", navodi on.


Brojni sugrađani i ljudi koji su došli u Novi Sad na protest su se žalili zbog velike količine suzavca koja je upotrebljena te večeri, više puta. Jedna Novosađanka kaže da od te večeri ima alergijske reakcije na koži i teškoće sa disanjem.

Među brojnim žrtvama policijskog nasilja te večeri bili su i novinari, fotografi i reporteri. Foto-reporterka koja se javila našem portalu navodi da je bila blizu kordona zbog posla i da je u jednom trenutku bačena na njega.

"Kasnije me je žandarm udario pendrekom po glavi, pukla mi je gas maska i isekla me. Kako je suzavac ušao ispod gas maske bila je visoka koncentracija i čim sam je skinula legla sam da povraćam. Žandarmerija koja je jurila razbijenu masu je pri prolasku pored mene usput 'zakačivala' pendrekom. Dobila sam nekoliko udaraca po leđima, između pet i 10", priseća se ova foto-reporterka.

Kako je u upitniku naveo jedan muškarac koji je "dobio pendrekom po leđima", on namerava da podnese prijavu.

"Stajao sam na raskrsnici Bulevara Oslobođenja i Cara Lazara, kordon policije je krenuo da trči i udara pendrecima šta je stigao. Pendrekom su me sapleli i udarili u nogu, kada sam pao dobio sam još dva udarca pendrekom po leđima i jedan po glavi srećom preko ruke", napisao je on.

S druge strane, žena koja je odgurnuta štitom i udarena pendrekom dok je stajala ispred kordona, smatra da je "imala sreće" jer je prošla samo sa par masnica i neće podnositi prijavu "jer ne veruje u institucije".

Nisu bili bezbedni ni oni koji su samo prolazili, vraćali se s posla ili išli do prodavnice.

"Policajci su se iživljavali nada mnom i mojom ženom kad su izleteli iz DIF-a i naleteli na građane koji su samo tu prolazili, a nisu bili deo protesta. I žena i ja smo dobili nekoliko udaraca pendrekom, a pritom nisu birali gde nas udaraju i kojom jačinom. Nismo bili jedini, dosta ljudi je dobilo batine samo zato što su tuda prolazili", napisao je ovaj Novosađanin našem portalu.

Čovek koji je posle posla morao da prođe pored policije da bi stigao do stana kaže da ga je na putu do kuće policajac udario pendrekom po leđima bez razloga.

"Oni u punoj opremi, a ja sa telefonom i novčanikom"

Marija* je u petak, oko ponoći, izašla iz stana i uputila se ka obližnjoj prodavnici. Policijski službenik u uniformi žandarmerije joj nije dopustio da prođe, iako mu je rekla da tu živi i da ide do radnje.

"Uhvatio me je za ruku i rekao da će me 'lišiti slobode' i odgurnuo. Na moje pitanje zašto tako postupa, on je samo rekao 'skreni prema tamo' podigavši ruku da mi pokaže kuda. Dotrčala su još dvojica žandarma u tom trenutku, kao da sam im ja pretnja. Da bih izbegla dalji sukob skrenula sam par metara desno i iza zgrade nastavila kretanje ka prodavnici", ispričala je ova Novosađanka u razgovoru za 021.rs.

Ona ne planira da podnese prijavu jer nije fizički povređena, ali smatra da takvo ponašanje policije nije korektno.

"Osećala sam se besno, iznervirano, iznevereno, uplašeno, nije mi uopšte bilo svejedno, pogotovo što u trenutku kad me je taj policajac uhvatio za ruku i zapretio da ću biti lišena slobode dva njegova uniformisana su pritrčala, ne da smire situaciju već da stanu njemu uz rame, bez reči, što je po meni poprilično jezivo. Oni u punoj opremi, a ja sa telefonom i novčanikom u džepovima izašla da prošetam", kaže Marija.

Ona dodaje da ni do sada nije verovala policiji, a da joj sada veruje još manje.

 

[kapetanmark]

"Snage bezbednosti štite kriminalce, a ne obične građane, evo već mesecima unazad se to i pokazalo", zaključuje.

"Neprihvatljivo da me policija tera da skačem sa terase od dva i po metra"

Razgovarali smo i sa Petrom* koji se nalazio kod Filozofskog fakulteta kada je nasilje krenulo.

Kako kaže, on je bio nekih 70 metara od glavnog ulaza u fakultet i primetio je "komešanje naroda s policijom".

"S te distance nisam mogao da utvrdim da li je nasilno i ko tu tačno koga napada. U nekom momentu sam primetio, s desne strane, da kroz taj park kod Rektorata dolazi brigada policije koja kreće ka glavnom ulazu. Oni su odmah počeli praktično tu da sprovode neku represiju nad prisutnim ljudima. Podvlačim da sam ja došao na miran protest i da su svi oko mene bili mirni. Oni su počeli da bacaju suzavac i u tom trenutku ljudi su počeli da beže niz Ulicu Zorana Đinđića, prema centru grada", objašnjava Petar za 021.rs.

Dodaje da se veliki broj studenata popeo na terasu kod Rektorata, a i on sa njima.

"Ja kao roditelj dvoje dece smatrao sam da u tom trenutku treba da budem uz tuđu decu, uz studente. Dakle, ja se penjem onda sa tom decom na tu terasu Rektorata i dolazi policija u punoj opremi sa gas-maskama i nabijaju nas na tu terasu, odnosno do ograde terase, gde su svi ti mladi ljudi bili prisiljeni da skaču sa dva i po metra visine. Ja sam obazriv s obzirom na to da imam neku devijaciju noge od rođenja, a i određen broj godina (48). Meni je bilo neprihvatljivo da me policija tera da skačem s nečeg što je visoko dva i po metra", priča Petar.

Kako kaže, on je odbio da skoči i onda je policajac krenuo da ga privodi i zavrnuo mu je ruku.

"Na terasi je ostalo dvoje ili troje ljudi koji su bili i li stariji ili nespretni da skoče. Policajac mi je zavrnuo ruku i gurnuo me na staklo i udario pendrekom po nozi. Onda se obratio dvojici, trojici i rekao je da me drže jer sam 'napao policajca'. Na to sam se ja okrenuo prema njemu i pitao ga šta to priča. Na kraju me je primorao da skočim, kako ne bih bio uhapšen pod optužbom da sam napao policajce. Devojka, studentkinja koja se našla tu, mi je pomogla da se bezbedno dočekam na tlo", navodi on.

Na pitanje da li planira da podnese prijavu kaže da bi to učinio da ima snimke i podatke policajaca, jer "oni moraju negde i nekom da polažu račune".

Petar je prošao i pored Đačkog igrališta gde je kasnije privedeno 19 ljudi koje je prvo policija držala da leže na zemlji licem okrenutim ka dole.

"Tamo je policija jurila i potiskivala građane. Na početku sam mislio zašto bih se ja plašio bilo čega, ja sam miran čovek. Međutim, policija je dolazila velikom brzinom sa izvučenim pendrecima i štitovima i vikala na nas 'klošari, mamu vam j', i nešto tipa 'sad ćemo vas napumpati'", kaže naš sagovornik.

"Hteli su sukob sa nekim, tražili su izgovor da bilo koga napadnu"

Marko* kaže da je žrtva policijskog nasilja bio na protestu pre 5. septembra, odnosno 1. septembra, posle komemorativne šetnje.

Na kampusu je bio između osam i devet časova, sedeo je na klupi na trgiću sa prijateljima.

"Negde posle 10 časova smo iz smera Stražilovske čuli neke topovske udare ili tako nešto. Iz tog razloga smo se pomerili u kontra smeru odnosno ka Rektoratu. Međutim, kada smo došli do Rektorata, tu se već videlo da su neki kordoni sa strane krenuli da se pomeraju iz Stevana Musića ka Filozofskom. Ja to na početku nisam shvatao kao neku opasnost, tako da sam uključio mobilni telefon i krenuo da ih snimam. To je verovatno njih iritiralo. U jednom momentu su krenuli da trče i mi smo se svi sklanjali. Nas nekoliko se sklonilo ka parkiću u taj mrak i to je valjda njima bilo zanimljivo, jer čim su došla ta dvojica u mraku odmah su sa leđa krenuli da me pendrekom udaraju", kaže on za 021.rs.

Posle toga je bio priveden i odveden u stanicu Stari grad. Tražio je da ga pregledaju pošto je sumnjao da su mu slomili ruku. U Urgentnom centru je dobio izveštaj o povredama.

"Srećom povrede su lakše, ali sve je zabeleženo", kaže on.

Pošto je državljanin i Republike Srbije i Republike Poljske, žalio se svojoj drugoj državi i od njih je tražio da saznaju šta mu se desilo.

"Želim da saznaju ko me je hapsio i tukao, pošto od te dvojice samo jedan je dao izjavu na sudu i on poriče da je mene uopšte hapsio. Na licu mesta sam tražio od njih dvojice da kažu svoja imena, ali oni su to grubo odbili, tako da očekujem da će biti problem sa tim", kaže Marko.

Žarko* kaže da ga je prvo policajac "potkačio po ruci pendrekom" kada je krenuo da pomogne povređenom učesniku protesta.

"Baš pred tim čovekom su me ugrabila dvojica i onda me je još jedan gurao i vukao više puta i udario me nogom u zadnjicu", priča on.

Kako kaže, bilo je još incidenata kada su se povlačili, kod Promenade i Spensa.

"Žandarmerija je bila izrazito agresivna, bez obzira na to što smo se mi mirno povlačili. Onda su krenuli i da viču na nas, da nas guraju. Ja sam ih pitao da li smo 'suviše mirni za njih' pa da moraju da nas teraju. I tu je onda jedan policajac došao, šutnuo me od nazad, drugi su krenuli da me udaraju. Onda me je još jedan policajac pesnicom udario u glavu", kaže ovaj Novosađanin i dodaje da je jedna grupa policajaca bila jako agresivna - "hteli su sukob sa nekim, tražili su izgovor da bilo koga napadnu."

Ni on neće prijavljivati prekomernu upotrebu sile, jer je "apsolutno siguran da se ništa ne bi desilo".

"Ne osećam da je pametno da odem tamo i prijavim i kažem svoje ime", zaključuje on.

Bajkin: Imala sam osećaj da žele da nas povrede, da nas preziru

Doktorka i profesorka Medicinskog fakulteta Ivana Bajkin za 021.rs kaže da je te noći bilo mnogo povreda.

"Mi smo učestvovali kao volonterska ekipa prve pomoći sa studentima. Gotovo sve povrede, izuzev jednog čoveka koji je imao pad arterijskog pritiska i povraćanje, su direktno povezane sa upotrebom sile od strane policije. Najviše je bilo posledica primene hemijskog sredstva, po tipu suzavca, zatim veliki broj povreda koje su nastale od trčanja u stampedu (povrede glave i drugih delova tela pri padu), pa opekotine od upotrebe pirotehničkih sredstava od strane policije, kao i veliki broj nagnječenja od udaraca pendrekom", priseća se doktorka.

Ocenjuje da i broj i vrsta povreda ukazuju na to da je policija upotrebila "apsolutno prekomernu i nepotrebnu silu prema učesnicima protesta".

"Na momente je izgledalo da uniformisana lica nisu znala da ne smeju da napadaju vidno obeležene zdravstvene radnike, odnosno ekipe prve pomoći, ali ni građane koji ne pružaju bilo kakav otpor", kaže ona.

Navodi i da je bilo dosta akutnih stresogenih reakcija - "građani su bili vidno uznemireni sa izraženim lupanjem srca, osećajem nedostatka vazduha i straha".

"Meni to govori da ili u uniformama nisu bili samo obučeni policajci i žandarmi ili da je mržnja prema demonstrantima bila tolika da nisu mogli da se obuzdaju", kaže ona.

Osim toga, tip hemijskog sredstva koji je korišćen vidi kao izuzetno problematičan.

"Nisam sigurna da se tu radi samo o suzavcu. Prosto pečenje očiju, teškoće pri disanju i pečenje kože su bili izuzetno jaki, ali i dugotrajni. Danima nakon primene hemijskog sredstva i dalje su se ljudi žalili na iste tegobe. Zaista verujem da je u pitanju količina upotrebljenog gasa, a bila je definitivno ogromna, ali i vrsta gasa", kaže dr Bajkin.



Doktorka Bajkin je bila među ljudima koji su bili kod zgrade Rektorata koje je policija potisnula duž zgrade, do kraja terase.

"Policajci su bili veoma agresivni, urlali su na nas i potiskivali nas, ne samo naredbama, nego i fizički. Mene je jedan od njih stalno potiskivao pendrekom koji mi je naslonio na stomak. Rekao mi je, kad sam pokušala da mu objasnim da sam pripadnica ekipe prve pomoći i lekarka, da idem tamo gde sam potrebna. Kada sam mu rekla da sam potrebna ovde, nastavio je još silovitije da me gura uz salvu neprijatnih reči", kaže ona.

Dodaje da su u jednom momentu tražili od svih da skoče sa te terase i da je ona odbila.

"Srećom se u tom momentu pojavio jedan policajac koji je krenuo da urla da ne smeju da guraju nas kao prvu pomoć. Ja zaista do sada, a svih 10 meseci učestvujem u protestima, nisam osetila ovoliku agresiju uniformisanih lica. Imala sam utisak da žele da nas povrede, da nas mrze i preziru", zaključuje dr Bajkin.

Bokić: Neki žandarmi ličili na paravojne formacije

Novinar dnevnog lista Danas i bivši policijski službenik Uglješa Bokić za 021.rs priča da ako je postojala potreba da policija interveniše te večeri, jer je grupa građana napala kordon na ulazu u Filozofski fakultet, nije bilo potrebe za intervenciju nad svim učesnicima protesta, pa i onima koji su se nalazila na više od 300 metara od incidenta.

"Policija je upotrebila silu na apsolutno svim učesnicima protesta koji su zatečeni u kampusu iako 90 odsto ljudi nije pružalo nikakav otpor", kaže on za naš portal.

Kako kaže Bokić, broj angažovanih policajaca jeste bio ogroman, ali sam broj ne treba posmatrati kao prekomernu silu ukoliko su oni tu u stanju pripravnosti.

"Ovde je problem što su svi oni aktivno intervenisali nad demonstrantima", ističe naš sagovornik.

Što se tiče koline suzavca koji je upotrebljen, Bokić kaže da rukovodilac koji neposredno na terenu rukovodi angažovanim snagama donosi odluku o upotrebi hemijskih sredstava.

"Kada je reč o proceni koliko je potrebno ispaliti suzavca to je ostavljeno na slobodnu volju onoga ko komanduje jedinicom. Međutim, suzavac ispaljuje policajac koji je zadužen za to. Kada je veliki metež i haos teško da iko može da kontroliše onoga kod koga je suzavac. Tog dana je ispaljena prekomerna količina suzavca i, iako naš zakon ne određuje decidno koje su to dozvoljene količine, međunarodne konvencije koje Srbija priznaje nalažu da se suzavac koristi restriktivno i u krajnjoj meri, što na protestu u Novom sadu nije bio slučaj", objašnjava on.



Kao jedno od najgorih postupanja te večeri izdvaja teranje ljudi da skaču sa terase Rektorata.

"To je nečovečno postupanje koje narušava ugled, dostojanstvo i bezbednost tih lica što je strogo zabranjeno Zakonom o policiji. Držanje građana u amfiteatru je bilo opravdano samo u prvih pola sata dok je napolju još bilo nereda. Nakon toga, ukoliko je bilo potrebno preduzeti neke policijske radnje prema licima unutar Rektorata, trebalo je da budu odvedeni u službene prostorije koje tome služe. I tu je bilo pojedinačnih prekoračenja, kao što je slučaj sa maskiranim žandarmom za koga se ispostavilo da je visoki oficir žandarmerije, a koji je studentu protivpravno oteo telefon iz ruke. Čitav taj događaj je jedna grozna slika. Rektorat, amfiteatar i policija u punoj opremi ne idu zajedno i za to je najodgovorniji rektor Dejan Madić, pa onda policija", navodi on.

Osim tog maskiranog žandarma i pojedini drugi zaposleni Ministarstva unutrašnjih poslova su nosili fantomke, šlemove i pancire, čak i pripadnici žandarmerije u civilu, što Bokić opisuje kao da su "ličili na paravojne formacije".

"Najgore od svega je što ti ljudi nisu istakli službene legitimacije, te i da ih je neko napao ne bi mogao da odgovara za napad na policajca. Pancir sa natpisom 'žandarmerija' može da se kupi na internetu i to ne dokazuje status policijskog službenika", kaže novinar Danasa i bivši policajac.

 

[kapetanmark]

Ipak, navodi da su i Interventna jedinica policije i Žandarmerija, nosile uniforme koje uobičajeno nose.

"Takođe, žandarmerija je koristila i svoje kamione na kojima su se vozili, što u Novom Sadu nismo imali priliku da vidimo. Sam način intervencije je bio masovan i brutalan, pa je verovatno to na građane ostavilo utisak da takve intervencije nisu viđene", tvrdi Bokić.

Ocenjuje da je ogroman problem što policajci na protestima od 2022. godine nose fantomke.

"To im je dozvoljeno nekim pravilnikom koji nije u skladu sa zakonom. Svaki građanin ima pravo da zna identitet policajca koji nad njime interveniše. Pored fantomke na zaštitnoj opremi nema broja legitimacije niti prezimena i praktično je nemoguće utvrditi identitet policajca koji je prekomerno upotrebio silu. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih imamo ogroman broj pojedinačnih prekoračenja ovlašćenja i taj pravilnik se pod hitno mora ukinuti ili izmeniti", zaključuje Bokić.

Ilić: Policija podnosi lažne prijave protiv građana da bi opravdala prekomernu upotrebu sile

Kao prekretnicu u odnosu policije ka demonstrantima, Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava vidi momenat kada je postalo očigledno da Aleksandar Vučić komanduje štabom u kom boravi sa direktorom policije, kao i servilan odnos direktora policije prema njemu.

Kako kaže, mi smo i ranije imali slučajeve prekomerne upotrebe sile i zlupotrebe moći, a neki trenutak koji je tu presudan je kada je brat osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić umro u policijskoj stanici, a da mi godinu i po dana od toga ne znamo ništa i da tužilaštvo "stoji potpuno paralizovano".

I Ilić primećuje da je u Novom Sadu upotrebljena "neviđena količina suzavca", tolika da su se čak i policajci gušili.

"Naša policija koristi suzavac i razna tehnička sredstva za koja mi ne znamo gde su nabavljena. Ta sredstva nisu prošla testiranje bilo kakvo, da li su za upotrebu ili nisu, zato što naš Zakon o policiji ni ne predviđa tu vrstu kontrole tih sredstava prinude", kaže Ilić za 021.rs.

Na pitanje da li je onda, s obzirom na odnos policije prema građanima i rukovodstva policije prema predsedniku Republike, opravdan strah građana od prijavljivanja slučajeva nasilja, Ilić odgovara potvrdno, ali ipak savetuje građane da prijave podnose.

Jedan razlog za to je da bi postojala evidencija svih slučajeva nasilja, kako bi sutra kada bi se vršila neka evaluacija od strane međunarodnih tela postojali što bolji podaci.

"Policija vrlo često kaže da nasilje nije prijavljeno, da je prijavljeno oni bi to ispitali", kaže on.

Drugi razlog iz kog bi građani trebalo da prijave policijsko nasilje je zato što policajci, kaže Ilić, često iz straha od prijava, podnose prijavu protiv građana za napad na službeno lice ili ometanje službenih lica, kako bi preduhitrili žrtve nasilja.

"Mi imamo gomile slučajeva da je policija podnosila lažne prijave protiv građana da bi opravdala neopravdanu i prekomernu upotrebu sile. I onda, em što budete tučeni i zlostavljani, em dobijete krivičnu prijavu", navodi naš sagovornik.

Te prijave, zaključuje on, možda neće dovesti do procesuiranja i osude odgovornih, ali ponekad je moguće "prinuditi" tužilaštvo da otvori predmet.

Portal 021.rs uputio je pitanja Sektoru unutrašnje kontrole u vezi sa svedočenjima o policijskoj brutalnosti u Novom Sadu, 5. septembra, tražeći informacije o eventualnim istragama zlostavljanja i mučenja i sličnih prestupa, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.