Све што тема није, историјска питања и информације

Hrastovnik:
mesecvel.jpg


Sjena covjeka ide u jednom, a sjena jarbola i zastave u drugom pravcu. To je dokaz da na Mjesecu postoje reflektori.
Kliknite za proširenje...

Ko o cemu, ti o svim mogucim teorijama zavjere, i to potvrdno.

 
Divna emisija o Jermenima - idealan uvod u ovu temu :ok:
Imaćete osećaj da traje 2-3 minuta :)

Trag - Jermeni među Srbima

Kada su vojnici iz Jermenije, koji su ratovali u sastavu turske vojske, na barjacima srpske vojske na Kosovu polju, videli pravoslavni krst, simbol svoje vere, prebegli su na srpsku stranu.

Ta jedinica se posle boja na Kosovu, nastanila na planini Ozren, kraj Sokobanje.

Teško je danas utvrditi verodostojnost te legende ali o njoj svedoče i ostaci manastira Jermenčić koji su ti vojnici podigli u tom kraju. To je prvi trag o doseljavanju Jermena u Srbiju i vezama Jermena sa srpskim narodom.

U velikom broju u Srbiju su stizali kasnije, bežeći od turskog pogroma a danas ih je najviše u Vrnjačkoj Banji, u Beogradu i Valjevu.

Po jednom popisu iz 1709. godine beogradski Jermeni su još tada bili bogata i dobrostojeća zajednica.

Po pravilu, Jermeni su i danas obrazovani i uspešni, harizmatični i društveno potvrđeni i ostvareni ljudi sa velikim poštovanjem prema sredini koja ih je primila. Njihova još važnija i poučnija odlika je uporno i sistematično očuvanje sopstvenog identiteta.

Emisiju u celosti možete pogledati ovde: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/90951/Trag+-+Jermeni+među+Srbima
Kliknite za proširenje...

Jermeni su gradili srpske manastire

Pevala je, izvijajući glasom i rukama, melodija je bila setna, a iz reči, iako nerazumljivih, mogla se naslutiti čežnja za dalekom domovinom. Prevod, bezličan na papiru - “domu mome lete sni, tamo gde mi majka bdi...” - blago je hladio emociju, a onda bi glas ponovo uzdrhtao uz pisak zurle i sve je bilo po starom.

17148_0007_f.jpg


Gohar Harutjunjan-Sekulić pevala je jermensku narodnu pesmu na večeri posvećenoj Jermenima i njihovim srpskim prijateljima. Usred Beograda, gde retki od nas nešto znaju o ovom narodu i čudesnim vezama sa Srbijom, o spomenicima pored kojih prolazimo, a i ne slutimo da svedoče o jednom prijateljstvu i isprepletanim sudbinama dva, svakog na svoj način, tragična naroda.
Ljudi zaboravljaju, spomenici pamte. Jedan od najranijih tragova jermenskog prisustva u Srbiji je dvojezični (na staroslovenskom i jermenskom jeziku) ktitorski natpis na mermernom kamenu u manastiru Vitovnica kod Petrovca na Mlavi koji datira još sa početka 13. veka. Miloš Crnjanski beleži da je Sveti Sava na putu kroz Jermeniju bio ushićen majstorstvom tamošnjih neimara, te ih je pozvao u Srbiju da učestvuju u gradnji crkava. Natpis u Vitovnici i stil gradnje manastira potvrđuje da su ga gradili jermenski zidari. Još jedna svetinja svedoči o vezama Jermena i Srba, a to je manastir u narodu poznat kao Jermenčić kod Sokobanje, koji je osnovan posle Kosovske bitke. Po predanju izgradili su ga jermenski vojnici koji su kao vazali bili angažovani u sastavu turske vojske. Saznavši protiv koga treba da se bore i videvši barjake sa krstovima, oni su prešli na stranu Srba, a posle poraza srpske vojske povukli se u planine kod Sokobanje gde su i sagradili ovaj manastir koji će posle toga Turci nekoliko puta rušiti.
O tome koliko su Jermeni bili dobro prihvaćeni u Srbiji i koliko su je smatrali prijateljskom, govori i podatak da svoje umrle nisu sahranjivali na posebnim grobljima, već na srpskim.

17149_rep-manastirsoko05svrandjel_hf.jpg


Jermenska kolonija u Beogradu se oformila početkom 17. veka, a o tome svedoče nadgrobni spomenici sa jermenskim natpisima koji se i danas mogu videti na Kalemegdanu. Nova kolonija obrazovala se početkom 20. veka posle pogroma koji su nad ovim narodom počinili Turci i kada je, osim masovnih ubistava i spaljivanja sela, pohapšena i pobijena jermenska inteligencija u Carigradu i drugim većim turskim gradovima.
Bežeći, mnogi od njih su se doselili u Beograd, Vrnjačku banju, Kruševac, Mladenovac, Zaječar, Negotin, Knjaževac, Aleksinac... Teško je utvrditi koliko ih je tada došlo u Srbiju, ali prema istraživanjima Babkona Simonjana, jermenskog publiciste i srbiste, trenutno ih u celoj Srbiji ima oko 200, a od toga tri četvrtine živi u Beogradu. Sredinom 30-ih godina prošlog veka beogradski Jermeni su osnovali Savez Jermena Jugoslavije, kupljeno je zdanje u Dalmatinskoj ulici koje je nazvano Jermenski dom, ali je zgrada srušena krajem prošlog stoleća. Početkom 90-ih godina u Srbiju stižu novi Jermeni, tačnije bile su to mahom žene udate za Srbe koji su tada radili na obnovi Jermenije porušene u zemljotresu 1988. godine. Tako je u našu zemlju stigla i Gohar Harutjunjan-Sekulić, ostala je da živi u Beogradu, ali ne zaboravlja svoju prvu domovinu.
- Bez obzira na to gde se nalazi, svaki Jermenin teži da se vrati u svoj zavičaj!
U to vreme osnovano je i Društvo srpsko-jermenskog prijateljstva, koje, nažalost, više ne postoji, a jedan od članova gospođa Spomenka Deretić seća se svojih boravaka u toj zemlji:
- Ostalo mi je u pamćenju putovanje vozom i kad se na vidiku pomolio Ararat, svi Jermeni su ustali, gledali prema toj čudesnoj planini i plakali. Oni su slični Srbima i Grcima, imaju gorštački mentalitet, ali na njima se vidi i uticaj Mediterana. Vrlo su gostoljubiv, temperamentan i slobodoljubiv narod koji traži svoje mesto između islama koji ih ne voli i zapadne civilizacije koja ih ne shvata. A Jermenija je prva hrišćanska zemlja na svetu!

17150_repjermen1-jermenski-stub2_f.jpg


Spomenik zahvalnosti srpskim pilotima
U Zemunskom parku ispred manastira Svetog arhanđela Gavrila 1990. godine postavljen je jermenski hačkar (krst u kamenu) u znak zahvalnosti i sećanja na poginule srpske pilote koji su decembra 1988. godine nastradali u udesu vojnotransportnog aviona u kom je bila pomoć za postradale od razornog zemljotresa koji je pogodio Jermeniju te godine. Na tom mestu Jermeni odaju počast pilotima.

Štampali dela Karadžića i Njegoša
Potvrda bliskosti srpskog i jermenskog naroda vidi se i u činjenici da je Vuk Karadžić svoje prve knjige štampao u jermenskoj štampariji kod Mitarista u Beču. Tačnije, od 37 knjiga i brošura koje je Vuk objavio za života, 24 su štampane u ovoj štampariji, gde je svetlost dana ugledao i Njegošev “Gorski vijenac”.

Burna istorija
Jermeni su prema pisanim podacima jedan od najstarijih naroda na svetu i Jermenija se prvi put pominje u drugom milenijumu pre naše ere. Godine 301. naše ere Jermenija je primila hrišćanstvo, osamdeset godina kasnije bila je podeljena između Persijanaca i Vizantinaca, potom je dospela pod vlast Arabljana, oslobodila se, ali je posle 200 godina nezavisnosti pala pod Turke. Harale su je mongolske horde, bila je u sastavu Ruskog carstva, kasnije i jedna od država Sovjetskog Saveza posle čijeg raspada je ponovo stekla samostalnost. Krajem četvrtog veka razrađen je jermenski analfabet koji je ostao nepromenjen i danas. Zahvaljujući njemu, na ovaj jezik je prevedena Biblija i značajna dela antičkih autora koja nisu sačuvana u originalu, već su ostali samo u jermenskim prevodima, pa su samim tim izuzetno značajni za svetsku nauku i kulturu.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/178794/Jermeni-su--gradili-srpske-manastire-
Kliknite za proširenje...

Грб Јерменије се састоји од орла и лава који стоје уз штит. Комбинација је старих и нових симбола. Орао и лав су древни јерменски симболи. Сам штит се састоји из више компонената. У средишту је приказ планине Арарат где је по миту Нојева барка пристала на обалу после потопа. Око овог централног симбола су симболи старих јерменских династија. Mач на дну је важан елемент, јер означава кидање ланаца стране власти и жељy за одбраном Јерменије.

Coat_of_arms_of_Armenia.svg

Coat_of_Arms_of_the_DRA.png

Иако се планина налази у Турској, Арарат је национални симбол Јерменије, где се понекад назива Масис (Մասիս), и некада је био јерменска територија док није дошао у турске руке око 1915. Планина Арарат представљена је у центру јерменског грба. Планина се јасно види са скоро свих локација у Јерменији, укључујући главни град Јереван (заправо, најбоље се види из манастира Хор Бирап), а јерменски уметници га често приказују на сликама, обсидијанским гравурама и таблама за бекгемон. Без обзира на то турске власти строго контролишу странце који се пењу на Арарат и не дозвољавају Јерменима успон.
 
Nastavak:

Hram porušen, zvona sakrivena

Na platou između podzemnog prolaza i zgrade „Erste banke“ mermernim pločama u neobičnom nizu ocrtani su temelji stare Jermenske crkve. Hram, jedno od retkih svedočanstava o tome da su Jermeni živeli u Novom Sadu, nalazio se tu do 1963. godine, kada je nepotrebno srušen zbog probijanja sadašnjeg Bulevara Mihajla Pupina. Pre rušenja, u crkvi se nalazilo 113 predmeta, predatih na dalje raspolaganje i čuvanje Zavodu za komunalnu izgradnju grada. Ali, tek retke relikvije ostale su sačuvane. Za mnoge od njih samo se pretpostavlje gde su, a Jermenska zajednica u Srbiji već sedam godina pokušava da im uđe u trag.

U Zavodu za izgradnju grada navode da su zaposleni u ovom preduzeću sve predmete iz crkve predali na čuvanje Muzeju grada i Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Među predmetima su se nalazila i četiri veoma vredna crkvena zvona, drveni oltar, nekoliko kipova i statua, orgulje najstarijeg tipa, te veliki broj ikona, slika i svećnjaka.
- Predsednik Jermenske zajednice Srbije, tragajući za predmetima, meni se obratio još 2002. godine. Ja sam ga uputila na Muzej grada, koji je tvrdio da te predmete poseduje, ali je predsednik Jermena tamo zatekao samo jedan crkveni tepih. Sve što smo mi uspeli da pronađemo jesu dve skulpture na tavanu „Gradskog zelenila“. Crkvene klupe su razbacane negde po Tvrđavi, a jednu sam i lično videla ispred jednog ateljea - kaže Donka Stančić, bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine.
Kako nam je rečeno iz Muzeja grada, ova ustanova poseduje samo deo crkvenih predmeta.
- Imamo jedno zvono, molitvene knjige, note, spomen-ploču sa ulaza u crkvu, jedan pastirski štap i nešto starog tekstila. Ostalo je predato „Gradskom zelenilu“, a neki od predmeta su negde na tvrđavi - kaže Radovan Bunaržić, arheolog u Muzeju grada.
Direktor Muzeja grada Milan Paroški veli još da su u posedu muzeja bile i crkvene klupe i da su se nalazile u prostorijama kod Beogradske kapije u Podgrađu, ali da su iste prostorije od muzeja „bukvalno otete“ i predate na raspolaganje „Poslovnom prostoru“, pa se ni o sudbini klupa ne zna ništa.
Direktor Javnog preduzeća „Poslovni prostor“ Zoran Đaković rekao je za „Blic“ da o predmetima iz crkve ne zna ništa, dok iz „Gradskog zelenila“ kažu da su se u skladištu njihovog komunalnog preduzeća do 2002. godine nalazila samo dva gipsana kipa i jedno manje zvono iz nekadašnje crkve, te da je predmete preuzeo Muzej grada.
S predsednikom Jermenske zajednice Srbije Petrom Mastilovićem nismo uspeli da kontaktiramo, ali smo od advokat Dragoljuba Martinović, koji zastupa tu zajednicu, saznali da je još pre sedam godina pokrenut postupak kako bi se svi predmeti iz crkve prikupili. Drugi predlog je, kaže Martinović, da se Jermenskoj zajednici isplati nadoknada za porušenu crkvu.
Zanimljiv je podatak da je Jermenska crkva, rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture od 3. marta 1951. godine, stavljena pod zaštitu države kao kulturno-istorijski spomenik, uz obrazloženje da je ta crkva „jedini istorijski dokument o tome da su Jermeni stanovali u Novom Sadu u 18. i 19. veku“. Ipak, 9. marta 1960. godine, a na „molbu“ Narodnog odbora opštine Novi Sad, isti zavod doneo je rešenje po kome se Jermenska crkva „briše iz registra spomenika kulture stavljenih pod zaštitu države, jer je izgubila svojstva spomenika“. Potpisnici rešenja odjednom smatraju da crkva „nije jedini dokument“ o Jermenima u Novom Sadu.
Na mestu crkve danas se nalazi spomen-ploča i jedna nadzemna grobnica, a na platou se mogu videti tragovi nekadašnjih temelja građevine. Kao jedan od razloga za rušenje crkve bilo je i probijanje tadašnjeg Bulevara maršala Tita, danas nazvanog po Mihajlu Pupinu, iako crkva tu saobraćajnicu gotovo ne bi ni dodirivala.

1963%20-%20Jermenska%20crkva%2C%20srusena%20zbog%20gradnje%20Bul.%20M.%20Pupina%2C%20kod%20danasnjeg%20podzemnog%20prolaza-novo.jpg
1968SNPrusenje07.jpg


1963 - Jermenska crkva, srušena zbog gradnje Bul. M. Pupina, kod današnjeg podzemnog prolaza​

Izgorela, pa obnovljena
Prvobitna Jermenska crkva u Novom Sadu izgrađena je 1746. godine, za potrebe Jermena izbeglih 1739. godine iz Beograda. Podignuti hram je 1849. godine izgoreo, a ponovo ga je obnovila novosadska dobrotvorka Marija Trandafil 1879. godine. U starim dokumentima se može naći i podatak da je u Novom Sadu od 1763. i 1849. godine živelo između 32 i 102 Jermena, te da ih je prema popisu iz 1849. bilo 30. Danas u Novom Sadu živi svega desetak Jermena.

https://sites.google.com/site/portretnovogsada/ulice-novog-sada-ii/home/o-novom-sadu/o-novom-sadu
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/27556/Hram-porusen-zvona-sakrivena-
Kliknite za proširenje...
 
Bastiani:
Bogami, vidim da se stvari na ovom forumu menjaju. Dosad nas je Moračanin ubeđivao da je sve što je u narodnim pesmama živa istina, a sad nas ubeđuje da nije.
Kliknite za proširenje...

Bači malo pogled na moje izjave i viđećeš da ne prećerujem ni zere.
Nešto jeste istina iz narodne pjesme a nešto nije.
Ja sam samo jednom rekao, da je ono o Smail-agi Čengiću u onope epu sve živa istina.
Ne za sve pjesme.
A ko može reći osim manitoga na primer,da je šarac M.Kraljevića letio kao ptica ha ha
 
Poslednja izmena:
Moračanin:
Bači malo pogled na moje izjave i viđećeš da ne prećerujem ni zere.
Nešto jeste istina iz narodne pjesme a nešto nije.
Ja sam samo jednom rekao, da je ono o Smail-agi Čengiću u onope epu sve živa istina.
Ne za sve pjesme.
A ko može reći naprimer,da je šarac M.Kraljevića letio kao ptica ha ha
Kliknite za proširenje...

Pa pošto su obojica pili vina zajedno sa starom Jevrosimom majkom, sve je moguće :)
 
Kad smo već kod narodnih pjesama, Moračanine junače, znaš li pjesmu koja počinje:
Nema brata dok ne rodi majka,
ni bratića dok ne rodi snajka...

Tu pjesmu je moj đed pjev'o uz gusle, ne znam je cijelu samo dijelove, govori o poturčenju Stanka sina Ivana Crnojevića kasnije zvanog i Skenderbeg... ne mogu niđe da je nađem na internetu???
 
svarozic:
Kad smo već kod narodnih pjesama, Moračanine junače, znaš li pjesmu koja počinje:
Nema brata dok ne rodi majka,
ni bratića dok ne rodi snajka...

Tu pjesmu je moj đed pjev'o uz gusle, ne znam je cijelu samo dijelove, govori o poturčenju Stanka sina Ivana Crnojevića kasnije zvanog i Skenderbeg... ne mogu niđe da je nađem na internetu???
Kliknite za proširenje...

Znam sve napamet ali mi se ne da pisati.
Traži od Boška Vujačića - udar Mahmut paše na Pipere pa slušaj dok te uši ne zabole.

Ali da ti rečem da je ta pjesma lažna.
Staniša- sin Ivana Crnojevića je odveden u Tursku kao dijete od 7 godina nasilno i tamo su ga preveli u islam i nađeli mu ime Skender (po njegovom ujaku Skender-begu).
Nije on sam otišao dobrovoljno pa se poturčio nego maniti Turci janičari pokupili danak u krvi i oteli nesrećno dijete i odveli ga na zli put.
E unuk od toga Staniše je bio zloglasni Mahmut paša Bušatlija koji je napao CG (otadžbinu svoga đeda) i nanio velika zla i čak spalio đedov manastir na Cetinju ali mu Crnogorci odrubiše lobanju i eno je na sušenju na Cetinju.
Prije 2 godine je došao na Cetinje jedan potomak od Mahmuta da vidi glavu svoga đeda. Pisalo je u pobjedi.
 
Poslednja izmena:
Moračanin:
Znam sve napamet ali mi se ne da pisati.
Traži od Boška Vujačića - udar Mahmut paše na Pipere pa slušaj dok te uši ne zabole.

Ali da ti rečem da je ta pjesma lažna.
Staniša- sin Ivana Crnojevića je odveden u Tursku kao dijete od 7 godina nasilno i tamo su ga preveli u islam i nađeli mu ime Skender (po njegovom ujaku Skender-begu).
Nije on sam otišao dobrovoljno pa se poturčio nego maniti Turci janičari pokupili danak u krvi i oteli nesrećno dijete i odveli ga na zli put.
E unuk od toga Staniše je bio zloglasni Mahmut paša Bušatlija koji je napao CG (otadžbinu svoga đeda) i nanio velika zla i čak spalio đedov manastir na Cetinju ali mu Crnogorci odrubiše lobanju i eno je na sušenju na Cetinju.
Prije 2 godine je došao na Cetinje jedan potomak od Mahmuta da vidi glavu svoga đeda. Pisalo je u pobjedi.
Kliknite za proširenje...


Pa vratili ste vi i Hercegovci to Turcima debelo, kad ste zauzeli Niksic.
 
svarozic:
Kad smo već kod narodnih pjesama, Moračanine junače, znaš li pjesmu koja počinje:
Nema brata dok ne rodi majka,
ni bratića dok ne rodi snajka...

Tu pjesmu je moj đed pjev'o uz gusle, ne znam je cijelu samo dijelove, govori o poturčenju Stanka sina Ivana Crnojevića kasnije zvanog i Skenderbeg... ne mogu niđe da je nađem na internetu???
Kliknite za proširenje...

Evo slušaj i nauči napamet ono što ti je i đedo pjevo.
A imao je pjevati i o čemu jer su tu Crnogorci potpuno satrli Turke, posjekli 3400 glava i odnijeli na Cetinje pašinu glavu i i 10 turskih barjaka sa glavama barjaktara.


Meni se posebno ovo sviđa:

Stoji piska pašine kadune
Oči vadi, Crnogorce kune
Lice grebe đeisije buca
Crnogorce u kamen zatuca

A majka mu kadunica stara
s mrtvijem se sinom razgovara
Sine Meho što me ne posluša
Da se maneš prokletijeh krša
đe se domu Bušatlijskom smče
To izreče pa od jada crče.
 
Poslednja izmena:
Konstantin Veliki:
Oslobodili ste ga isto kao mi Srebrenicu.
Kliknite za proširenje...

Prvo, nije mi jasno šta hoćeš da kažeš.
Drugo, ne možeš porediti vrijeme danas i prije skoro 150 godina.
Treće, naravno da su Crnogorci i Hercegovci oslobodili Nikšić (kad su došli oni dani da ne bude turski više :)), k'o što je sa srpskog aspekta ljeta 1995. Srebrenica oslobođena, sve poslije toga je srpska bruka i sramota...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
457
leki1
leki1
Mrkalj
Dejtonska Bosna
2
Odgovora
28
Pregleda
811
Nebojsa.bg
Nebojsa.bg
Mrkalj
Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i Jadru 1914.
Odgovora
17
Pregleda
430
Povijest
P

Back
Top