На другој теми су двојица форумаша кренула у расправу на неколико страница која никакве везе нема са иначе неправилно отвореном темом
Ne postoji podela na konstitutivni narod i manjine u Evropi. Tako nešto je i u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Bosna i Hercegovina je izgubila slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava, zato što je pronađeno da je njen sistem sa tri konstitutivna naroda nezakonit i da moraju i Jevreji i Romi isto biti konstitutivni narodi.
Možda nisi razumeo. Sve su manjine deo konstitutivnog naroda na prostoru bivše Jugoslavije, sem u Bosni i Hercegovini. Samo tamo nisu. Srbi su konstitutivni u Hrvatskoj, kao i Hrvati u Srbiji.
Samo u Bosni i Hercegovini članstvo Predsedništva nije dostupno svim građanima Bosne i Hercegovine, već samo određenom delu populacije, te se bira po nacionalnom ključu. Romi i Jevreji su na taj način isključeni iz konstitutivnog naroda i diskriminisani u odnosu na Bošnjake, Hrvate i Srbe koji tamo žive. Bosna i Hercegovina je jedina država u Evropi u kojoj je takvo uređenje.
Ne, ne znači to. Znači da su određeni građani lišeni nekih prava, jer su isključeni. Pošto govorimo o Bosni i Hercegovini, jedinoj zemlji u Evropi koja poznaje za to, treba da se na nju i skoncentrišemo.
Neki Jevrejin ili Rom nikada ne može biti član Predsedništva te države. On ne poseduje to pravo. Ne može nikada ni da se za tu poziciju kandiduje.
To znači konstitutivnost. To je isključivanje dela populacije, tako što se izvesnom delu (ili delovima) daju ekskluzivna prava, koja su drugima otuđena. U Predsedništvu može biti jedan Srbin, jedan Bošnjak i jedan Hrvat. I niko više.
Ne znam koliko puta treba da ponovim da je Bosna Hercegovina jedina država u Evropi, pa možda i na celom svetu, koja poznaje za pojam konstitutivnog naroda? Nigde drugde to ne postoji, van granica BiH. Ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, ni Crnoj Gori, niti igde drugde.
Па да се на овој теми осврнем.
Прво и што је најважније у причи јесте да је устав БиХ октроисан, спољни аутори су га написали а спољни фактор га је наметнуо, укључујући форму, садржај, уставна рјешење и неке појмове попут конститутивности.
По уставу БиХ конститувни народи јесу Бишњаци, Срби и Хрвати, не само када је у питању могућност избора за чланове предсједништва него и дом народа гдје иако постоје деценијама идеје није успостављен клуб народа "осталих", кроз који би на законе и политику могли утицати (значи пишем о БиХ не о фед.БиХ гдје постоји клуб осталих и гдје постоје бројне аномалије друге врсте, но да не ширим тему) Јевреји, Роми и ини.
Нису сви конститутивни народи у БиХ једнако контитутивни, што би рекао Ђоко Орвел, Бошњаци и Хрвати су "
једнакији" у односу на Србе.
Чланови предсједништва БиХ из реда бошњачког и хрватског народа могу покренути механизам заштите националног интереса и могу сваку одлуку (потребно је да добије подршку 3 од 5 у клубу народа) може оборити у року од пар сато. српски члан у предсједништву нема могућност заштите националног интереса.
Релативно лако је успоставити (барем формалну) конститутивност свих грађана БиХ и имплементирати бројне пресуде пред судом у Среазбуру.
Четрнаест година све политичке опције залажу се да се у уставу код избора члана из Српске ријеч
Србин замијени са
један члан и све ријешено.
По истом принципу се може један Бошњак и Хрват из фед.БиХ замијенити са два члана из фед.БиХ, без обзира које били народности. Или како је то предлагао Распудић на простиру фед.БиХ када је у питању избор чланова предсједништва успоставити двије изборне једнице, гдје би свака бирала једног члана предсједништва. Није потребна измјена ни изборног закона нити би се нарушило уређење БиХ.
Истина, остаје проблем заштите националног интереса, но и ту се може преписати садржај који је дефинисао заштиту ентитетског интереса Српске и то примијенити на простору фед.БиХ. Лако рјешиво.
Није потребан нови устав, није потребно распаковати Дејтон, није потребно мијењати изборни закон, срж уређења БиХ, ништа од тога, све остаје, само измијенити садржај у два члана устава БиХ. И то не уопште битно измијенити, само замијенити неколико ријечи.
То се може учинити и успоставити конститутивност свих грађана БиХ те имплемњентирати бројне пресуде пред судом у Срразбуру, не за неколико година, мјесеци, недјеља него за један дан да је добре воље и разума.
Разума нема искључиво код бошњачке политичке елите, само код њих, а апсурдно у причи јесте да нити један од тих тужилаца (задњи је овај смрдуљак Ковачевић) који су добили и који ће добити пресуди се не залаже за та рјешења и имплементацију којом би добили могућност да се кандидују за члана предсједништва (а то је лако провјерити јер сам објаснио колико је то лако имплемтирати, није уопште компликовано како то тврди неки Комшић) већ сви фаворизују рјешења која не само да воде унитаризацији БиХ него и распаковању ДМс, што је наравно немогућа мисија.