Sve što ste hteli da znate o novcu, a niste imali koga da pitate

Dali neko zna kako se proizvodi novac ?
inace ne pitam ja kako se proizvodi pare, ja to znam.
nego zelim da pitam jeli vi znate ?

http://www.relfe.com/plus_5_serbo-croatian.html

Врло поучaн члaнaк, покреће елементaрну логику, којa је дaнaс под дебелим нaслaгaмa обмaнa, флоскулa, лaжи и полуистинa.

Сви су зaборaвили штa је уствaри новaц и штa му је билa првобитнa нaменa.

Дaкле, мa кaко то некоме неверовaтно звучaло, новaц су сaмо бројке зaписaне негде, нa пaпиру, нa неком метaлу (дaнaс, рaније је то било злaто, које је имaло и имa своју конкретну вредност јер гa имa у огрaниченим количинaмa), нa неком хaрд диску у неком серверу, било где.

Тим бројкaмa се мери вредност свегa дaнaс, кaо неопходaн услов ту је монопол држaвне принуде који нaс приморaвa дa те мере користимо.

Мери се вредност вегa, пa ето и сaмих тих бројки, и код овог последњег нaјчешће нaстaне зaбунa, a и мaнипулaцијa и шпекулaцијa.

Кaко нa пример ороченa штедњa од 50000 еврa доноси приход од 3% годишње? Дa ли то новaц сaмог себе оплођaвa тек тaко или штa?

Већинa ће вaм рећи дa бaнке тaј новaц плaсирaју у проитaбилне послове, пa људи зaмишљaју инвестиције, некретнине, друге који рaде зa њих и доносе им профит.

Имa делимично истине и у томе, дaкле ствaри нису црно беле, aли основно је дa неко морa дa допише тих 3% уколико је нечијим тaмо рaдом створенa новa вредност зa коју се ето улaгaч обогaтио.

У ту нaступa огромнa могућност мaнипулaције. Ко је тaј који ће то дa измери, и дa ли ће он бити поштен и непристрaсaн? Штa aко тог рaдa којим је створенa новa вредност једностaвно немa, aли је тaј "неко", рaди одржaвaњa системa, једностaвно додaо 3%, нaштaмпaо или убaцио у бaзу подaтaкa.
Штa aко се тaко рaди дужи низ годинa? Ко је ту нa губитку, a ко је нa добитку?

Јaсно је, ово је еквивaлентно штaмпaњу новцa без покрићa, и губи онaј који држи новaц у тим условимa.

Могућa је и другa врстa мaнипулaције. Штa aко је неко рaдом уз помоћ кaпитaлa створио и ствaрa нову вредност већег обимa од тих 3%, a количинa новцa у оптицaју то не прaти?
То је други пол шпекулaције, који доводи до нестaшице новцa(?!?!), ово може бити узето кaо логичкa бесмислицa, кaко могу дa недостaју бројке нa пaпиру и екрaну), aли је врло логично aко се знa дa се новaц посмaтрa не сaмо кaо мерa вредности, него и кaо сaмa вредност, другим речимa он постaје мерa сaм себи, они који у тој ситуaцији држе новaц профитирaју.

A нaрaвно, нaјвећи профитери су они који креирaју систем и који њиме упрaвљaју, јер осим што узимaју провизију зa пуштaње бројки и мерa у промет, они директно или индиректно одлучују колико ће бити тих бројки чиме директно вреднују људски рaд.
 
Банкама нису потребни депозити, да би креирали новац.

Zdravo,
ja znam samo oko 60 % Srpski.
pa nadam se dacesme moci razumeti.

1-recimi jelije dobro to sto banke daju kredit gradzanima ?
2-jeli mozeme da reknemo da oni proizvodu novac tada kada daju kredit gradzanima ?
3- jeli je dobro za narodu da proizvodi novac drugi osim drzave ? (banka)


za sada toliko od mene. ali u ovom temu ja mogu predstaviti jos 100 pitanje..
pozdrav iz istanbul.
 
А шта је добро?
Фракционо банкарство је главни систем који постоји и не видим да ће ускоро постојати другачији систем.
Рецимо овако, савесни банкари могу да користе друштву и грађанима, али природа банкарског посла је таква да има пуно ризика и простора за преваре.

2. Да.
3. Опет зависи, банке су у прошлости издавале свој новац, не само депозите и то је имало и своје користи и своје мане.
 
Факат је тако. Али ако други желе да се замлаћују дневно-политичким темама, то је њихов избор. Ја пишем по својој савести и без обзира на ефекте, опет је боље него ћутати и пустити људе низ воду.

Било како било, постоји читав низ заблуда о новцу, а све почиње веровањем и испирањем мозга да је новац роба, па ћу покушати то да избијем из глава на један кратак и што прегледнији начин:

1. Новац дакле није роба (за објашњење и доказе погледати овде, чисто да се не понављам: http://narodnidogovor.rs/2011/04/zašto-novac-nije-roba/

2. Пошто није роба, не може бити ни богатство, тј. имовина

3. Пошто није имовина, никада не може постати капитал (да се мало нашалим, ништа плус ништа је и даље ништа, црва није ни било )

4. Пошто није капитал, нема ни способност да доноси профит.

5. Самим тим, камата на новац је незарађена (отета, украдена, стечена преваром, наивношћу или неразумевањем)

6. Злато, сребро, бакар, цинк, итд. нису новац, већ роба

7. Новац је нешто сасвим друго. Новац је обичан број, информација или запис у функцији размене робе и услуга. Када би на тоалет папир уписао неки износ, да ли би се он тиме претворио у капитал? Наравно да не би. Исти случај са новчаницом.

8. Новац настаје по сили закона (или договора у ширем смислу).

9. Роба и услуга се не могу креирати законом, већ једино радом. Огромна разлика, зар не? Ко то не може да схвати, нека се врати у забавиште, јер ценим да би већ прваци ово лако могли да скапирају.

10. Ниједно приватно лице или група немају право да поседују или контролишу законске функције, које су по логици ствари у надлежности државе, тј. друштва у целини.

11. Једино изабрана влада може обављати ове функције или неко тело под њеном контролом. Влада се зато и бира да управља државом. Ако је иста надлежна да креира и спроводи све друге политике, онда је свакако надлежна и за монетарну политику.

12. Ове надлежности су узурпиране од стране банкара и у мањој мери других зајмодаваца. Зло које из тога проистиче је немерљиво и прожима све аспекте живота, јер су сви мање више зависни од новца, а и плаћање пореза се захтева у новцу. Ко контролише овај процес је и краљ и цар и председник и премијер, дакле права власт у некој држави. Није џабе Мајер Амшел Ротшилд рекао, парафразирам: „Да ми је само да контролишем емитовање новца у некој држави, после тога ме не занима ко пише њене законе“, јер је свестан да је он тада врховна власт.

Ко жели више да зна, нека прочита за почетак књигу "The true function of money and false foundation of our banking system", аутор је Frederick Raphael Burch и ако треба, нека поново ишчита ову тему, јер заиста има обиље информација и референци.

Prvo novac je uveden radi olaksavanja i ubrzavanja ulaganja i razmene vrednosti(obrta).Cisto radi prakticnih razloga..Zamisli kad bi ljudi setali sa dzakovima brasna ili neznam ti cim i vrsili robnu razmenu na sta bi to licilo i koliko bi tu problema bilo ;) .Novac je napravljen i postao je ROBA koja ima svoju vrednost,koja je javna i koja olaksava ljudima da investiraju.. Pa ni paradajz ni krompir nisu bili roba samim dolaskom iz juzne Amerike ...Sve je roba sto ima neku vrednost i sto se u jednom drustvu konzumira..Da se ljudima namece da se mazu govnima i da je to moderno i to bi imalo vrednost i samim tim postalo roba.Sve sto se kupuje i prodaje ima primarnu i sekundarnu vrednost da li ona vremenom opada ili raste to nije bitno ..
Uvodjenjem fiktivnog novca odnosno brojeva se znacajno smanjuju troskovi i zavistnot od zivog kapitala koje jedna banka ima...Kreditne obaveznice su isto tako vrednosti koje neka banka posjeduje i koje se mogu prodati "unovciti" ..Problem nisu banke niti neznam ko drugi ..Niti treba traziti krivca negde drugo.. Problem je covjek i njegova bit .Vrednosti koje namece jedno drustvo i po kojima se one ocitavaju u njemu istom..""Strah""::::: Iluzija zvana strah je glavna prepreka buđenju, spoznaji bezuvetne sreće,. Da bismo se probudili, moramo odabrati, mora postojati izbor, ali u koliko živimo u strahu (iluziji), izbor za nas ne postoji, već živimo u iluziji izbora, u iluziji kako je svaki izbor naš izbor
 
Poslednja izmena:
Фракционо банкарство је главни систем који постоји и не видим да ће ускоро постојати другачији систем.
.

Frakciono bankarstvo je nesto sto vrlo brzo treba se zabraniti...
osim drzave ne moze niko ili nijedan banka da proizvodi novac.
a drzava srbije (ili turska ili bilo koja drzava) sa zakonom dali bankama da proizvodu oni novac ( FRAKCİONO BANKARSTVO)
 
Frakciono bankarstvo je nesto sto vrlo brzo treba se zabraniti...
osim drzave ne moze niko ili nijedan banka da proizvodi novac.
a drzava srbije (ili turska ili bilo koja drzava) sa zakonom dali bankama da proizvodu oni novac ( FRAKCİONO BANKARSTVO)

Лако је забранити, али треба поставити нешто што функционисати уместо тога.
Не верујем да то може да се уради на локалном нивоу, ако икада дође до промене то ће бити из великих финансијских центара, Њујорк, Лондон и Кина у будућности.

Банке више и немају право да штампају новац, нити да издају свој новац, што су раније радиле, оне стварају депозите, а кад треба дати кеш на те депозите зависе од тога да држава обезбеди довољну количину.
 
medija i drzava pokazuju-kazu nama kao daje ekonomija vrlo komplikovano stvar je. a to radu sa losom namerom.
da bil mi "narod" cuteli ; kada oni kazu ima " nezopaslavanje u drzavi - ,ima kriza- ima inflecija" itd.
posto narod misli daje ekonomija vrlo komplikovana stvar.
a ekonomija je veoma jasan stvar ; toliko kao 2 + 2 = 4 ..
a oni (ko vara narodu kazu da je ekonomija komplikovana stvar je-drzava-medija) nas varaju.
a nesto su zaboravili ; prevara je GREHOTA İ SRAMOTA

ja sam u tursku zavrsijo univerzitet 4 godine ekonomija
znam sta je ekonomija.

http://www.relfe.com/plus_5_serbo-croatian.html
 
Poslednja izmena:
Банке више и немају право да штампају новац, нити да издају свој новац, што су раније радиле, оне стварају депозите, а кад треба дати кеш на те депозите зависе од тога да држава обезбеди довољну количину.

ja znam 60 % srpski.
pa izvini ne umijem bas tacno da kazem ponekad ono sto sta zelim da kazem.
ja ne kazem da banke stampaju novac.
oni stampaju novac u kompjuter. ( FRAKCİONO BANKARSTVO)
u tursku ima novac koje stampanovana (Drzava)oko 60 katriljona Turskih Lire ( informacija = narodna banka turska) (sa starim parama-posto pre 7 godina Turska vlada izbrisala 6 nula od pare)
a u kompjuter u bankama ima kredit ( sto znaci da su banke proizvodili to - FRAKCİONO BANKARSTVO) oko 16 puta vise ; oko 1 triljara (ili neznam kako se kaze ) turskih lire..
 
Poslednja izmena:
Волео бих да понудиш фукционалну алтернативу.

Банке имају своју функцију коју морају да обаве, да омогуће платни промет и да посредују у финансирању вишегодишњих пројеката.

Фракционим банкарством су решили бројне проблеме који им омогућавају да испуне те функције, данас се кредитом плаћа више од 90% трансакција.
Нажалост сам систем је по својој природи нестабилан, тако да има и своју другу страну у којој је могуће изгубити пуно.
 
u tursku ima 60 miljara turskih lire.
a 16 puta vise ima novac u komputerima u bankama - FRAKCİONO BANKARSTVO....
(kredit)
a kamata ???
znaci ni jedan banka ne daje kredit tebe ili mene za lepe nase oci... nego za kamate ...
a samo mi ne uzimamo kredit od banke..
Drzava ????
a koliko kamata ukupno u godinu dana placa drzava za ta zajam ?
neznam koliko je u srbiji al da vam kazem u tursku = 60 katriljona.
jel to vam zvuci poznato.
to je to koliko ima stampanova zvanicna para (preko Drzave).

e posle kazu ima kriza- ima inflecija- ima nezaposlavanje u drzavu itd.
pa naravno da ce da ima kriza cim tolike kamate placas kao drzava bankama..
a zasto uzima drzava kredit od bankama ????
 
Волео бих да понудиш фукционалну алтернативу.
pre ponudzenje fukcionalnih alternativu treba da se poznaje da ; resenje sta je ?
koje kriv za ovu oplackanju ?
banke ?
ne verujem...
nego mozda mi sami ljudi smo krivi za danasnje nezgodu. mozda i zasluzilismo to.
i ekonomijom nemozese naci alternativa.
nego ; trebamo kapu dole i da mislimo gdesmo pogresili...
 
Poslednja izmena:
pre ponudzenje fukcionalnih alternativu treba da se poznaje da ; resenje sta je ?
koje kriv za ovu oplackanju ?
banke ?
ne verujem...
nego mozda mi sami ljudi smo krivi za danasnje nezgodu. mozda i zasluzilismo to.
i ekonomijom nemozese naci alternativa.
nego ; trebamo kapu dole i da mislimo gdesmo pogresili...

Ко је крив?
Полазим од тачке да је финансијски систем по својој грађи нестабилан и да није у стању самог себе да коригује.
То је природа система, да је ризичан и склон кризи.

Могуће решење у окивру садашњег система.
Већа контрола банака и онога што раде, ако је потребно и веће казне, како би сав сумњив профит потрошиле на казне.

Не знам како би изгледао бољи систем од овог.
 
Могуће решење у окивру садашњег система.
da, slazem se stobom.
Већа контрола банака и онога што раде, ако је потребно и веће казне
da, obavezno treba hi kaznjavati. ali prvo narod treba da otvori oci i da vide da bankari plackaju sveta.
oni pojedose celog sveta i nema dase najedu.
zlogoznisu.
То је природа система, да је ризичан и склон кризи. .
da, ali posle velike kazne nestace ni jedan problem.
 
da, slazem se stobom.

da, obavezno treba hi kaznjavati. ali prvo narod treba da otvori oci i da vide da bankari plackaju sveta.
oni pojedose celog sveta i nema dase najedu.
zlogoznisu.

da, ali posle velike kazne nestace ni jedan problem.

Моје је мишљење да и са строгим правилима, опет ће бити криза, само ће бити ређе и мање.

Треба причати о томе како раде банке, ова тема је то добро урадила, али то је страно већини људи, јер оно што се види од операција банке са приватним корисницима је кап у мору.
 
Bankomati nikad ne pogresu kada izdavaju novac.
e pa i ja da sam bijo u mesto bankomata nebi nikad pogresno izdavao novac.
zasto da gresim kada dajem jedan dinar a uzimam 5 dinara ;)

brate ; izdavanje novac i proizvodnje novas nije jednako.
Погрешно си ме разумео. Нисам говорио да банкомат намерно вара људе:lol: већ да се дешавају случајне:) грешке. Човек може да погреши што не би и машина.
 
Ко је крив?
Полазим од тачке да је финансијски систем по својој грађи нестабилан и да није у стању самог себе да коригује.
То је природа система, да је ризичан и склон кризи.

Могуће решење у окивру садашњег система.
Већа контрола банака и онога што раде, ако је потребно и веће казне, како би сав сумњив профит потрошиле на казне.

Не знам како би изгледао бољи систем од овог.
Сaм финaнсијски систем је у свом темељу пљaчкaшки, не знaм дa ли си ово прочитaо:

http://www.relfe.com/plus_5_serbo-croatian.html

Дaкле, основa свегa јесте позaјмљивaње одштaмпaног новцa уз кaмaту, у ситуaцији кaдa кaмaтa није одштaмпaнa.

Другим речимa, бaнкaр креирa yyy количину новцa, позaјми уз обaвезу дa му се врaти yyy x 1.05. A одaкле ће му ико врaтити то aко тих 0.05 није креирaно?

И ту почињу рaзне игре, додaтно штaмпaње дa би се додaтно позaјмило уз већу или мaњу кaмaту, итд..
 
Сaм финaнсијски систем је у свом темељу пљaчкaшки, не знaм дa ли си ово прочитaо:

http://www.relfe.com/plus_5_serbo-croatian.html

Дaкле, основa свегa јесте позaјмљивaње одштaмпaног новцa уз кaмaту, у ситуaцији кaдa кaмaтa није одштaмпaнa.

Другим речимa, бaнкaр креирa yyy количину новцa, позaјми уз обaвезу дa му се врaти yyy x 1.05. A одaкле ће му ико врaтити то aко тих 0.05 није креирaно?

И ту почињу рaзне игре, додaтно штaмпaње дa би се додaтно позaјмило уз већу или мaњу кaмaту, итд..

Није тако једноставно.
Банке нису идеалне, напротив ризичне су и могу лако да пропадну, јер је однос депозита и капитала мали.

У том систему ризикују и власници и клијенти банке, али без банка многи пројекти не би могли да се финансирају или би то било тешко изводиво.
 
Није тако једноставно.
Банке нису идеалне, напротив ризичне су и могу лако да пропадну, јер је однос депозита и капитала мали.

У том систему ризикују и власници и клијенти банке, али без банка многи пројекти не би могли да се финансирају или би то било тешко изводиво.

Грешиш, проблем је управо у банкама и њиховом начину финансирања пројеката и уопште монополу на новац.
 
Грешиш, проблем је управо у банкама и њиховом начину финансирања пројеката и уопште монополу на новац.

У садашњем систему монопол на новац има држава. Кад би желела могла би да ограничи све и штампани новац и кредитни, али онда не би имали чиме да платимо и држава би стала.

Проблем је што желиш крајњи одговор, а њега нема.
Систем омогућава неке предности које би другачије или биле прескупе или тешко оствариве, са друге стране нестабилан је и лако могу да остану без ичега и клијент и власник банке.
 
У садашњем систему монопол на новац има држава. Кад би желела могла би да ограничи све и штампани новац и кредитни, али онда не би имали чиме да платимо и држава би стала.

Проблем је што желиш крајњи одговор, а њега нема.
Систем омогућава неке предности које би другачије или биле прескупе или тешко оствариве, са друге стране нестабилан је и лако могу да остану без ичега и клијент и власник банке.

Држава не штампа новац, држава га позајмљује...
 
Држава не штампа новац, држава га позајмљује...

Од кога позајмљује и шта позајмљује?

Ако држава каже да се порез и дугови могу измирити само у кромпиру, колико ће вредети папирни новац?
 

Back
Top