SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE


"SPUSTI ME NA ZEMLJU I NIŽE OD TOGA, DA NAJZAD SHVATIM DA ZA LJUBAV NIJE DOVOLJNO VOLETI"
Goran Tadić "Samo reci ne volim te
3265290-md.jpg

​
 
U prostranstvima srca mog

nikad ti neće tijesno biti

tu ću i tebe, k’o roda svog

od tuge čuvati i od zla kriti.

Tu međa nema i nema zime

već svakom osmijeh na licu stoji,

tu teku samo ljubavi rime,

tu radost živi, tu smo svoji.

Tu ću te čuvati od svakog bola,

nuditi krila da njima letiš,

dijeliti svaku radost na pola,

sigurna da me se s ljubavlju sjetiš.

Slavica Lukić Kolb -Srce
 
Od kada stalo je vreme
retko stižu do mene
uglavnom priče, samo prazne priče.
I sve više mi hladno,
sve bih dala da stvarno
iz ove kože negde može.

Jer uvek na kraju svetla gase,
od trnja do snova...

Ostali su dani bez nas
i nebo duginih boja.
Ovo nije kuća za spas,
već samo kako se mora.
Kad prodali smo ljubav.
Izgubili smo ljubav.
I ubila nas ljubav.

Jedan korak do trona,
još toliko do bola.
Makar prećuti, ma nije važno.
Onda pogled u vreme,
tu nema tebe ni mene,
samo prazno, sve je tako prazno.

Možda će jutro da nas budi,
na korak do snova...

Ostali su dani bez nas
i nebo duginih boja.
Ovo nije kuća za spas,
već samo kako se mora.
Kad prodali smo ljubav.
Izgubili smo ljubav.
I prodali smo ljubav.
I ubila nas ljubav.

Neverne Bebe
 

"Od snova rastemo!
Svi su veliki ljudi sanjari!
Oni vide stvari, u mekoj sumaglici proljetnoga dana, ili
u crvenoj vatri dugih zimskih večeri. Neki dopuštaju da takvi snovi umru, ali
drugi se brinu o njima i štite ih, njeguju u lošim danima,
sve dok ih ne dovedu na sunce i svjetlo koje uvjek dolazi,
onima koji se iskreno nadaju,
da će se njihovi snovi ostvariti."
281712_166954446706474_155418247860094_359913_6611143_n.jpg

(Thomas Woodrow Wilson)
​
 
ELEGIJA

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
205861a_0_AbZ9u.jpg

Nevjerno hladna ljubavi moje, —
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.
Aleksa Šantić
​
 
Mesec zute zrake razlio niz reku
cujem tvoju suzu kad u vodu padne
na moje si rame naslonila glavu
kao da se hoces privezati za me


Zajedno smo prosli jedan put
a znali smo da ce biti kratak
uzalud se veceras sa suzama boris
tesko je tesko gubiti ono sto jos volis

Opijen od srece u zivotnom vrtu
postao sam topli miris daha tvoga
sto su drugi hteli mi smo ucinili
kako ce nam biti jedno bez drugoga


Sami smo nas dvoje pored bele breze
rastanak je laksi kad svedoka nema
ko ovo malo mesto na obali reke
ostace u nama vecna uspomena

Sinan Sakić
 
Jednoj nestasnoj devojci

Zar poljubac meni starcu,
Dajes mlada sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav?... Je li sala?
Te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca
Zadrhtala, zatreptala?

Il' si dosla zluradice,
Da me varkas, da me jedis?
Izmucene stare grudi
Da povredis, da pozledis?

- Ja te ljubim!... Tvrdis, mlada,
Puna jada, puna nada -
Ali ljubav sedom starcu
Veruj, duso, tesko pada...

Uvele su grudi moje,
Tvoja ljubav vatra ziva -
Pa se bojim, starac sedi,
Od plamena i goriva.

Đira Jakšić
 
]ar znadem sto je taj nesretni spleen.
.nesto me mori a ne znam sto
vuce me a ne znam kamo.
..dusa mi je puna neizvjesne neke ceznje,
a srce nepoznate neke tuge
na misao mi dolaze ljudi na koje inace nikad ne mislim
i djevojke za koje ne hajem.
nista me na svijetu ne veseli..
dosadilo mi, dojadilo mi, a sto ako ne-zivot.....
 
У мојој глави станујеш: ту ти је
Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије.

Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.

Ја ти одшкринем врата: низ басамаке
Силазиш у врт за ког нико не зна.

На поветарцу лебдиш попут сламке.

(Док за то време, можда: неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)
Некад (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)

спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на посао с лицем ко да плачеш.

Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
Па пола око мога клупка мота.

Видим са твога лица пуног мира
Да не знаш како живиш два живота.

У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил ме љубиш?
Ван тебе друге мисли не постоје.
Само док спавам ти се некуд губиш...

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ -У МОЈОЈ ГЛАВИ СТАНУЈЕШ
 
Prvog dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna
Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde
Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene leševe
Šestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevaše anđeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.

Hronika -Branko Miljkovic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top