SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE

Packy:
Ne sekiraj se, Sanjalice. Nemaš ti negativan stav, već ovi koji žive u iluziji da imaju "srećnu ljubav". :)
Kliknite za proširenje...

Mislim da u životu postoji više vrsta ljubavi,ali u mnoštvu postoji i ona prava..
Možda je baš ta prava ljubav jedna velika iluzija.
Možda ..tko zna...

Tko zna kuda nas vodi sudbina i zašto se neke ljubavi tužno završe...
Zašto neke ljubavi ostanu lijepe,a tužne..
Zašto novi početak ne donese kraj...
Tko to zna...?????????????
 
Poslednja izmena:


Ljubav je, kao i vladalac, najveća kad najviše prašta. Ljubav je iskrena jedino kad se nalazi u predmetu koji ljubi, a ne u principima koji su izvan ljubavi. Ovakvo dizanje ljubavi iznad svih principa je svojevrstan trijumf duha. Bilo je ljubavi koje su izvesnim ljudima iz osnove preinačavale karakter i um, oplemenivši ljude bezdušne, učinivši pobožnim ljude bezbožne i napravivši herojima ljude obeshrabrene. Samo velike ljubavi su inspirisale velike akcije. Samo kroz ljubav može i obični čovek da bude dignut do velikog čoveka i da pigmej dođe u korak sa gigantom. Samo u ljubavi i u smrti ljudi mogu da se izjednače, i da poslednji stigne prvog.
Jovan Dučić
 
Sama ljubav nije tuzna...kada volim ja sam srecna..inspirativna i cini mi se
da mogu sve .. tuzni smo mi kada ljubav prodje..kada ostane nestvarena..
kada je izgubimo iz nekog razloga...za tuzne ljubavi smo sami krivi..kada ljubav
prodje..vreme donese pomirenje sa tim..naucimo da zivimo sa tim iako vreme ne
donosi zaborav..prave ljubavi se nikada ne zaboravljaju...i nisu tuzne..naprotiv..treba
da budemo srecni da smo doziveli i imali takvu jednu ljubav...
 
Ponekad izgubimo pravu ljubav...
Ponekad nismo krivi mi,ponekad je krivo vreme..sudbina...mladost...
Ponekad žal za starom ljubavi ispliva na površinu
i nikad više ne potone...
Ponekad dođe neka druga ljubav..
drugačija od te "prave"...
i misliš da je ta zaljubljenost ljubav..i
živiš sretan...ispunjen...voljen...
ali lađa sjećanja ostane da plovi...
lađa uspomena ponekad boli...
lađa tuge lelujavo leti...
i da....
ne sve...
poneke prave ljubavi su tužne...
samo idealizovane i sanjive .
Ponekad vrisnem da me i ti čuješ...
ali vrisak ne može vratiti izgubljeno...
ni zaborav ne može utopiti voljeno...


 
"Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:

Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći.
Da spoznate bol prevelike nežnosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
... I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi;
Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu;
Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama."
Kahlil Gibran
 
Nisam bila osobito odlučna i
nisam bila hrabra...
ali sam bila tužna,ali sam bila
njegova..
Nisam bila osobito vesela i nisam bila
beskrajno sretna,ali
sam bila beskrajno njegova...
Nisam bila osobito ničija,
ali sam ostala njegova...
i vječno u srcu bit ću njegova....
2444q40.jpg
 
Tu noc kad si se udavala
Tu noc kad si se udavala
Niko ne zna zasto si plakala
Da li radi tamjana
Ili starih uspomena.
Tu noc kad si se udavala
Niko ne zna zasto si plakala
Ili ti je kroz glavu proslo sve.
Tu noc kad si se udavala
Mene pijanog su odneli
Moji prijatelji, verni psi
Do jutra me tesili
Da ima milion takvih kao sto si ti
I da cu te preboleti.
Tu noc kad si se udavala
M...eni kroz glavu proslo je ..
. Postoje neki drugi svetovi
Za nas bi bili rajski cvetovi
O samo da si htela pobeci
Ovako stisni zube ne placi.
Tu noc kad si se udavala
Meni kroz glavu proslo je
Tvoje smesne za maturu haljine
Sandale boje mesecine.
Postoje neki drugi svetovi
Za nas bi bili rajski cvetovi
O samo da si htela pobeci
Ovako stisni zube ne placi...
Prljavo kazalište

ru7cc1.jpg

 
Kada mi nedostaješ – Mika Antić

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
... Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega…

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostaješ…
 
UTJEHA KOSE

Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.

ANTUN GUSTAV MATOŠ
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top