Cakana Andjelić,
Tvoje pitanje je izvrsno i zaslužuje prizemniji odgovor i dublje razumevanje. Pa ipak ako bi se i ponudio najbolji odgovor to nikako ne znači da bi ga ti ili ja ili neko drugi hteo prihvatiti, mogao prihvatiti, želeo prihvatiti...
Pre nego što dotaknem dalje ovu temu ukratko ću ubaciti jedan drugi odgovor kojeg ljudi uvek ponude kada žele objasniti nešto a ne znaju ništa bolje. Taj odgovor je, "Sve je to u genima." Npr, strah od nečega je u genima, rano propadanje zuba je u genima, lopovluk je u genima, maltretiranje bračnog druga je u genima, ponos je u genima... i tako do u beskraj sve je u genima iako ništa od toga nema nikakve veze sa genima. Čak su i geni promenbljivi pod uticajem naše svesti (koja obuhvata naše selokupno unutarnje stanje ili poimanje i shvatanje života i njegovih zakona, pravila....)
No vratimo se početnom pitanju odnosno odgovoru koje je praktično konstatacija, "Sve je to u tvojoj glavi."
Pa šta je to u našim glavama, kako ga "sipamo" ili "uzgajamo" tamo i kako ga promeniti?
Nastaviću malo zaobilazno kako bi priča imala i svoju podlogu.
Prilično davno počeo sam istraživati po dubljem smislu života. Gutao sam knjige sa svih oblasti života i saznanja; filozofija, psihologija, metafizika, religije, duhovnost, medijumstvo, regresija..
Istovremeno sam zalazio po svim okupljanjima gde god sam saznao za nešto novo - a bilo je to u Kanadi. Svakako da sam u svemu tome sledio naizgled slučajnosti i svoju intuiciju, a kao žensko biće pretpostavljam da si sa njome bar donekle upoznata budući da je istaknutija kod žena. Jednom prilikom u predposlednjem guranju nosa koje kuda našao sam se među vidovitim ljudima. Osamdeset posto njih su bili vidoviti od prosečno 50 do 100-tinak okupljenih.
Jednom prilikom obratila mi se jedna žena i rekla ovako: "Neko iz duhovnog sveta mi kaže da ti prenesem poruku. Prvi put mi se događa da ga ne vidim, ali nezavisno od toga kaže da ti prenesem; "As you believe so it is." Što znači; "Onako kako veruješ tako je." To je bilo sve što mi je rekla na tom jednom okupljanju od tri meseca (svake nedelje) koliko sam se družio sa tom grupom.
Ta poruzka za mene je bila dovoljna u tom stadijumu da mi kaže dosta toga a ja ću ga pojasniti.
Mi smo pre svega duhovna Bića i mnogi sebe nazivaju na desetine različitih načina a meni ipak najviše odgovara da smo mi Duše, večita i besmrtna bića koja ovde dolazimo iz samo jednog razloga; Da ekspandiramo svoju Svest. Sve što se događa kroz naša iskustva ima samo taj cilj - ekspanzija naše svesti (i svakako ljubavi, ali to nije tema ovde). Praktično sve ono što mislimo, govorimo, činimo rezultat je naših verovanja i poimanja života a sve to jeste deo onoga što obuhvata naša svest.
Ipak to ne ide baš tako direktno već mi iz svog stanja svesti programiramo svoj dnevno aktivni um a onda iz uma po automatizmu bivaju pokretane naše misli, reči i dela.
Npr: Na jednom eksperimentu u amfiteatru studenata psihologije hipnotisani su mladići i devojke i između ostalog sugerisano im je da su na nudističkoj plaži i da trebaju da se skinu goli da bi se sunčali i kupali. Jedna od hipnotisanih studentkinja se odmah probudila iz tog transa.
Zašto?
Zato što je po njenim shvatanjima nudizam neprihvatljiv, nije moralan čin. Devojke slobodnih shvatanja su bez ustezanja zbacile odeću dok se izvestan broj njih manje ili više ustezao i trebao je jače nagovaranje hipnotizera.
Zašto sam uzeo ovaj primer i baš ovaj deo iz tih eksperimenata? Zato što mi se učinilo da je najzgodniji da ukaže ili odgovori na postavljeno pitanje. U skladu sa ovim eksperimentom imamo ljude u realnom životu koji će bez uztezanja izgovarati laži ili pružiti ruku da nešto ukradu i sa tim činom će mirno spavati i gledati vas u lice. Drugi će se manje ili više ustezati, premišljati dok će majušan broj živeti a da nikada ne pomisli da uopšte ikada pod ijednim uslovima treba uzeti nešto tuđe, učiniti nekome nažao ili lagati...
Sve ovo može biti rezultat prihvaćenog moralnog odnosa od sredine ili od svoje porodice, ali može biti rezultat lične visokorazvijene svesti u kom slučaju to zovemo prirodna etičnost. (Razlika je što je moral prihvaćen sa strane a etičnost je rezultat koji dolazi iznutra kao duboko razumevanje života i životnih zakona i pravila ali i visoko razvijene ljubavi prema životu.
Čak i dok ovo pišem a ti čitaš verujem da naslućuješ odgovor kako je sve "u glavi čoveka."
Nažalost, poslednjih decenija celokupna zajednica na Balkanu je polako spustala nivo digniteta, nivo moralnosti i nivo prihvatljivog tako da je danas podmićivanje, potkupljivanje, potkradanje, laganje, zabušavanje, varanje... lakše nego reći dobro jutro svom komšiji. Svakako ima ljudi koji i dalje drže svoje standarde veoma visoko i tu su oni koji u sebi imaju visoko razvijenu prirodnu etičnost koja je rezultat (posledica) njihove svesti i ljubavi. Takvi ljudi su bastioni ili svetionici čovečanstva na putu do našeg cilja, na putu do visoke svesti i ljubavi.
Ono što neko ima "u glavi" jeste njegova ili njena svetinja jer to jeste njegov/njena svest i svako živi u skladu sa svojom svesti.
Uistinu, objašnjavanje svesti zahteva malo dublju i širu priču. Svako od nas je jedinstveno biće i ima jedinstvenu svest. Jedina razlika među nama jeste upravo naša svest i sa tom razlikom se i rađamo a kroz život je nadograđujemno i korigujemo. Jer život je škola.
Oni koji žele imati napretka u ovoj školi života dobro je ako mogu da počnu saradnju sa svojim snovima koji, ma koliko izgledali besmislenim jesu pravi izvor razumevanja i shvatanja sebe kao večitog i besmrtnog Bića (Dušu).
Znam da će biti onih koji će nasrtati na ovaj tekst sa svih strana, ali ima nešto što u životu moramo prihvatiti ako želimo napredovati na vlastitom putu. Neko danas, neko u sledećem a neko u milionitom životu.
Sve je n a nama i u nama ("u našim glavama").
ili bese Ilija?
