Све боје света- или колико постоји боја и како их зовемо?

[gost 41782]

Ја бих да посветим једну тему бојама и свим познатим нијансама.
Замислила сам је као колекцију боја и прича о свакој поједничано. Такође било би лепо видети неке примере употребе.

Плава боја

Плава боја представља неку из скупа сличних боја. Када долази као чиста боја из једног извора, одговара таласној дужини од око 420–490 нанометара.
У српском језику, за опште означавање плаве боје често се користи и назив плаветна боја који представља поетски синоним за плаву боју: плаветно небо (светлија нијанса плаве) и плаветно море (тамнија нијанса плаве).
Плави пигменти се понекад праве од минерала као што су афгански лазуки, кобалт и азурит, и плаве боје се праве од биљних материјала; овично врбовника у Европи, и Indigofera tinctoria, или правог индига, у Азији и Африци. У данашње време се већина пигметната и боја се прави помоћу хемијских процеса.

Чисто плаво, такође познато као високо плаво, није помешано са било којом другом бојом

Египатско плав пехар из Месопотамије, 1500–1300 пне. Ово је била права синтетичка боја, први пут направљена око 2500 пне

Екстракт природног индига, најпопуларнија плава боја пре изума синтетичког индига

Пруско плаво, боја униформе армије Пруске, била је изумљена око 1706. године

Етимологија
Према Палмеру, судбина лексике боја у језицима у великој мери је одређена тиме што људи при сусрету с неком датом колористичком стварношћу, не уочавају само њену конкретну хроматску вредност, већ и то како се та вредност у датом случају устројава; каква јој је нијанса и да ли поседује сјај. Такав је случај био и са плавом бојом у индоевропској групи језика и она је изгледа у почетку у српском језику означавала светлу нијансу. Тако је у Лици, крајем XIX века постојао прилошки облик плаво који је управо описивао светлу нијансу било које боје, о чему постоји извештај Вида Вулетића-Вукасовића, објављен 1899. (...)

Конфузија око значења плаве боје у српском настала је зато што се термином „плаво“ именују две боје (које су иначе у типичном хроматском опозиту) плава и жута. У ствари, тиме се именује специфична хроматска одлика (неба на пример), па тако и најсветлија боја човекове косе, иако је она у ствари жута.

Латинска реч „flavus“ (која се повезује са словенским термином за плаву боју) се односи на људе светле косе и тена, а flamma, која је изгледа од истог корена, означава ватру. У руском језику модро осим тегет боје, означава и тамну нијансу. У велшком реч „glas“, која је еквивалент енглеског blue, употребљава се за описивање зелене боје биљака.

Историја
Историчар Мишел Пастуро је објавио књигу о историји боја („The History of a Color“)(...) По његовом мишљењу, плава боја се издваја од других, на шта указују многобројне анкете. Према резултатима, половина становника Европе највише воли плаву, посебно становници Француске. Плава је омиљена и међу становницима САД, Канаде и Аустралије. Међутим, није увек било тако. За старе Римљане, плава је била боја варвара, јер су њоме премазивали тело пре одласка у битку. Цезар је сматрао да им је то давало „фантомски“ изглед. Супротно томе, најдража боја романтичара је била плава, као и импресионисте сликара Манеа. Још у X веку су нијансе плаве почеле да се појављују на грбовима племства. Европски краљеви су носили азурну одору са златним љиљанима, а црквени великодостојници су користили плаве огртаче, сматрајући ту боју симболом духовности. У само неколико деценија XII века плава боја је постала изузетно модерна; не само на одећи, грбовима и сликама, већ и на емајлу, витражима и старим рукописима.....Према Пастуру, у модерно време постоје и метафизичка и политичка плава. Зидови болница су плави, поједине пилуле за смирење такође. Сви саобраћајни знаци који означавају допуштено кретање плаве су боје, јер плава није агресивна. Наиме, после средњег века, плава се доводила у везу са весељем, љубављу, лојалношћу и миром. Сликар модерних времена и урбаног насиља, Жан Монори, сматра да је боја хемоглобина плава, мада се иначе у средњем веку боја крви племства описивала овом бојом. Данас су унформе војника Уједињених нација и Европске заједнице плаве, али и фармерке као „униформа модерног света“. Иако се описује као весела боја, на енглеском (и француском језику) реч blue у фрази „I feel blue“ значи „Тужан сам“.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Плава_боја

 

[Lada]

Svakako,boja je vazna kako u slikarstvu tako i u dizajnu. Dobra ti je tema..Hvala na dolasku u nase redove...

 

[gost 41782]

Црвена боја

The Pantone Colour Institute has released a new custom Pantone red colour, named Period, to break the stigma around menstruation and promote period positivity.


Црвена је боја из видљивог дела спектра светлости. Таласна дужина боје у спектру је 625 - 700 нм. Са плавом и жутом бојом чини три главне боје, мешањем којих добијамо остале боје. Црвена је такође боја људске крви. Ова боја симболише енергију, страст, сексуалност и живот. Она је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања, убрзава рад срца и дисање, стимулише мишиће и лучи адреналин.

Историја
Тешко је одредити историју црвене боје и њене улоге у моди. Сматра се да су Астеци представили ову боју свету. Они су је добијали из кохинеле, инсекта који настањује суптропске пределе. Боју су добијали цеђењем осушених тела женки овог инсекта.
У време пре Колумбовог открића Америке црвене фигуре су виђене у астечким храмовима а припадале су астечком богу земље Шипе Тотеку. Њему је припадао источни део неба које је место рађања руменог сунца и представља рођење, младост и пролеће.

Није било лако створити јарко црвену боју и кроз векове уметници су се довијали како би успели да је произведу, али великог успеха није било. Тек крајем 6. века у Азији је откривено да ова боја може да се добије из минерала цинабарита сулфида живе, светло или тамноцрвене боје. Ипак боја добијена од тог минерала имала је неколико недостатака. Пре свега била је скупа, отровна и постајала је црна на светлости.
Након доласка Шпанаца у Мексико, почетком 16. века, кохинела је постала главни светски извоз у Европи. Шпанци су сакупљали бубе тако што су их скидали са биљака кактуса, а затим су их сушили. Исушене бубе, потом су испоручене у Европу. У почетку је само богати сталеж себи могао приуштити скупу боју ових инсеката, а када су створене синтетичке боје, црвена је постала лако доступна.
Још од античког периода црвена је била боја одеће племства. За време турске власти црвена боја је била забрањена за становништво, иако је та боја преовладавала у ношњи Срба из Херцег Новог... Још од Француске револуције црвена застава је симбол радника и самим тим социјалиста и комуниста.

Симболика боје код разних народа
У старој Кини црвена се сматрала срећном бојом, симболом благостања и напретка. Кинези је и данас сматрају заштитном, и бојом нових почетака.
Арапи су сматрали да онога ко носи црвено штити Бог. Јужније од Сахаре, црвену одећу је носио само виши сталеж, док је у старом Египту била света боја бога Сета, бога таме и зла у египатској митологији, а представљала је опасност. Код старих Римљана, црвено светло се изједначавало са светом ватром.
У индијској култури, црвена боја се сматра најмоћнијом бојом. Индијци је повезују са ватром, здрављем, моћи, плодношћу, љубављу и лепотом. Већина Индијаца ставља црвену тачку или црту звану тилак (пота) на чело на средину између обрва. Кшатрије, односно ратници су стављали црвене ознаке. Обичај је и да удате жене стављају бинди, црвену тачку између обрва.
Код Словена, црвена боја је штитила од злих сила. Увек је комбинована са белом и црном. У свадбеним обредима симболизовала је радост и љубав. Ради заштите од урока новорођеној беби се стављао црвени конац на руку, а поклањање црвене мараме девојци је био израз љубави и оданости.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Црвена_боја

 

[Baad_Boy]

Ja ne razlikujem neke boje. Crvenu lila ljubicastu tesko raspoznajem. I svadjao sam se sa ljudima godinama i na kraju kaze mi bivsa ti si debil ti ne znas boje, tako nesto.

 

[Samsonight]

Moja je zelena... čekam u redu... na redu je tek žuta?
Sviđa mi se tema!

 

[hirajgoagain]

RGB računarski sistem ima 255*255*255 raznih vrednosti, tj raznih boja, e sad oko ne razlikuje sve kao različite boje
to je 16,581,375 različitih boja tj diskretnih vrednosti
ili HSV sistem - hue je boja (plavo zeleno crveno), saturation (boja + neutralne) i value (vrednost neutralnih od crne preko sive do bele) - npr u fotošopu ili sličnom programu kad gledate boje ovaj princip se vidi
RGB je preko svetla, a kad se crta na papiru onda razmišljamo plavo-žuto-crveno, a ovde valjda kad se mešaju određene boje svetla
braon boja je nešto tipa tamnosivo narandžasta-crvena-žuta
nisam likovnjak ali sam malo se bavila ovim onako

onda ima ovo: npr čista boja; boja + belo = ono što zovemo pastelna???; boja + sivo i boja + crno ... na engleskom ovo ima termine (tint, shade i tone mislim ali proverite); kod nas ja ne znam tačno, ima valer i nijansa; kad gledamo boje možemo da razmišljamo šta je od toga, ako nam je jako dosadno ... ili malo dosadno tj da li je čista plava npr ili se mešala sa belom ili sa sivom ili...

 

[gost 41782]

Žuta

Žuta boja je osnovna primarna boja (uz plavu i crvenu) i takođe osnovna komplementarna boja (uz cijan i magentu). Nastaje aditivnim mešanjem sledećih boja: crvene i zelene. Žuta boja ima talasnu dužinu od 570 do 590 -{nm}.

Budući da je bio široko dostupan, žuti oker pigment bio je jedna od prvih boja koja se koristi u umetnosti; u pećini Lascaux u Francuskoj nalazi se slika žutog konja starog 17 000 godina. Pigmenti oker i orpiment korišćeni su za predstavljanje zlata i boje kože u egipatskim grobnicama, zatim na freskama u rimskim vilama. U ranohrišćanskoj crkvi žuta je bila boja povezana s Papom i zlatnim ključevima Kraljevstva, ali je takođe bila povezana s Judom Iskariotskim i koristila se za obeležavanje jeretika. Jevreji u nacistički okupiranoj Evropi bili su prisiljeni da nose žutu zvezdu. U Kini je jarko žuta bila boja Srednjeg kraljevstva, a mogli su je nositi samo car i njegovo domaćinstvo; posebni gosti dočekivani su na žutom tepihu .

U renesansi je započeta tradicija obeležavanja nehrišćanskih stranaca, poput Jevreja, žutom bojom. U Španiji u 16. veku oni koji su optuženi za jeres i koji su se odbili da se odreknu svojih stavova bili su prisiljeni da dodju pred špansku inkviziciju odeveni u žuto.

U 18. i 19. veku otkriveni su i proizvedeni sintetički pigmenti i bojila, koji su brzo zamenili tradicionalne žute od arsena, kravljeg urina i dr.

Britanski slikar iz 19. veka JMW Turner bio je jedan od prvih u tom veku koji je žutu boju koristio za stvaranje raspoloženja i osećaja, na način na koji su se romantični stvaraoci koristili muzikom. Njegovom slikom "Kiša, para i brzina" - Velika centralna železnica dominirala je užarenim žutim oblacima. Slikar Vinsent van Gog bio je poklonik žute boje, boje sunca.

Žuta je posebno bila cenjena u 20. veku zbog velike vidljivosti. Često je zamjenjivala crvenu kao boja vatrogasnih vozila i drugih hitnih vozila, a bila je popularna u neonskim reklamama, posebno u Las Vegasu i u Kini, gdje je žuta bila najcenjenija boja.

 

[gost 41782]

Зелена боја
С Википедије, слободне енциклопедије

Зелена боја је боја између плаве и жуте боје у видљивом спектру светлости. Она се региструје на таласним дужинама од 570 до 590 nm. У системима боја који се користе у сликарству и штампању у боји, настаје комбинацијом жуте и плаве, и жуте и цијан. У РГБ колор моделу, који се користи на телевизијским и компјутерским екранима, то је једна од адитивних примарних боја, заједно са црвеном и плавом, које се мешају у различитим комбинацијама да би се створиле све остале боје. Далеко највећи допринос зеленој боји у природи је хлорофил. Неколико минерала има зелену боју, укључујући и смарагд, који је обојен зеленом бојом по садржају хрома.

Историја

У уметности XV века Ђаво се повезивао са зеленом бојом
Од почетка времена, уметници, шамани и вође користили су земаљске пигменте за производњу различитих нијанси. Већ пре 40.000 година, први пигменти, комбинација земље, животињске масти, спаљеног угља и креде створили су основну палету од пет боја, црвене, жуте, црне и беле. Од тада, историја боја, као што је прича о плавом сликарском пигменту, одражава историју и главна открића света. За неке, траг плавог пигмента нас води у репрезентацију потпуно новог света који заувек остаје изван досега и улази у свет магије и визионарске уметности. Колико год је плава боја типично повезана са најдуховнијим, мистериозним и филозофским темама, зелена боја за различите културе је и сена која илуструје божанске и религиозне ликове.
Мишел Пастуро„The History of a Color“:
По његовом мишљењу, зелена боја се издваја од других, на шта указују многобројне анкете. У Европи, зелена је отприлике свакој шестој особи омиљена боја; али их има готово исто толико који презиру зелену, како међу мушкарцима тако и међу женама. Зелена је двосмислена, па чак и противречна боја: симбол живота, изгледа у успех и наде, с једне стране, док с друге стране асоцира на отров, несрећу и ђавола у свим његовим обличјима.
Симболика и психологија
Зелено означава равнотежу, природу, пролеће и поновно рођење. Зелена је такође и боја љубави, или барем љубави у зачетку, ране љубави, пуне надања, а исто тако и љубавне чежње. Она је симбол просперитета, свежине и напретка. Асоцира на далеко и хладно... Еколошки покрети се другачије називају „зелени” јер том бојом означавају своју борбу за заштиту природе. У јапанској култури, зелено се повезује са вечним животом, и то је света боја ислама, представљајући поштовање и пророка Мухамеда. У Енглеској боја има херојска значења и повезана је са причама Робина Худа; у Кини боја представља срамоту.

Зелена боја, која се сматра једном од најлепших боја из палете боја, такође ствара атмосферу спокојства и смирености. Због тога је многи архитекти и дизајнери имплементирају у своје пројекте, посебно у ентеријере болница, на пример. Не утиче битније на физиолошке функције човека.
Зелена боја је боја Духа Светога у хришћанству. Православни патријарси потписују се зеленим мастилом. Као знак, зелена боја представља да је нешто допуштено (пример: семафор), или слободно (пример: такси-возило), за разлику од црвене која представља забрану. Људима са оштећеним видом се препоручује да гледају у њу. Такође, у школама, табла је најчешће зелене боје баш због тога што најмање замара очи.

Позитивне асоцијације
Зелено повезујемо са виталношћу, свежим растом, богатством, равнотежом, здрављем и младошћу. Зелена се користи у дизајну за просторе намењене за подстицање креативности и продуктивности и повезује се са напретком.
Негативне асоцијације
Tакође носи и неке снажне негативне конотације. Неко ко се осећа болесним може изгледати „зелено”. Зелена се повезује са завишћу и похлепом.


Религијске и митолошке асоцијације

• У неколико религија, зелена је боја повезана са ускрснућем и регенерацијом.
• Зелена је боја љубави повезана са Венером, римском богињом и Афродитом, грчком богињом.
• Пророк Мухамед носио је зелени огртач и турбан.
• Бог плодности у келтским митовима био је повезан са зеленим.
• Зелена је боја повезана са недељом у католичкој цркви, а олтарна тканина је обично зелена за недељне мисе.
• Зелена је боја која представља ирске католике, док наранџаста представља ирске протестанте.

Занимљивости

• Зелена је била омиљена боја Џорџа Вашингтона, првог председника САД.
  
• Зелена боја означава мистичне или магичне особине у причама краља Артура.
• Зелена је боја која се користи за наочаре за ноћно гледање, јер је људско око најосетљивије и способније да разабере већину нијанси те боје.
• Светлозелена је боја астролошког знака „Рак”.
• Зелене траке су коришћене од стране низа еколошких група како би симболизовале донирање и трансплантацију органа, свест о биполарном поремећају, солидарност са Чеченијом и подршку фармера у Америци.
• Нема зеленог пигмента у зеленим очима, попут боје плавих очију, то је оптичка илузија. Ова појава је узрокована комбинацијом јантарне или светлосмеђе пигментације строме, коју даје ниска или умерена концентрација меланина, са плавим тоном који даје Рејлијево расејање рефлектоване светлости. Зелене очи су најчешће у северној и централној Европи. Могу се наћи у јужној Европи, западној, централној и јужној Азији. На Исланду, 89% жена и 87% мушкараца има или плаву или зелену боју очију. Студија је показала да су на Исланду и у Холандији зелене очи много чешће присутне код жена него код мушкараца.

 

[Lada]

Priča o dugi počinje tako što su se jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvažnija, najkorisnija, najomiljenija.

Priča o dugi i bojama​

Ze

lena reče:
«Jasno je da sam ja najvažnija. Ja sam znak života i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće… Bez mene, uginule bi sve životinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»
Plava je prekine:
«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor života, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu. Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.»
Žuta se zakikota:
«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je žuto, mesec je žut, zvezde su žute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši… Bez mene ne bi bilo zabave.»
Narandžasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:
«Ja sam boja snage i zdravlja. Možda sam retka, ali sam dragocena, jer služim unutrašnjim potrebama ljudskog života. Ja nosim sve najvažnije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandži, dinja, ploda manga… Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za vreme izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»
Crvena više nije mogla da izdrži. Viknula je:
«Ja sam vladar svih vas, krv života. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu se zapaliti. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruže i maka.»
Ljubičasta se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom:
«Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike – uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»
Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:
«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»
I tako su boje nastavile da se hvale, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.
Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začu se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.
Kiša progovori:
«Vi, glupe boje, borite se među sobom! Svaka pokušava da nad ostalim. Zar ne znate da ste stvorene svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. Prostrću vas preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da ste lepše kad ste zajedno i da možete živeti skupa i u miru.»
I tako svaki put kada padne jaka kiša, na nebu se pojavi duga, i tako se priča o dugi završila. Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti raznolikost i da smo bolji kada prihvatimo i poštujemo jedni druge!

​

 

[Lada]

Način da utvrdimo koliko boja postoji na svetu je da započnemo sa koliko nijansi svetlosti ljudsko oko zapravo može da vidi. Prema istraživačima, odgovor je 1.000 nijansi svetlosti. Unutar tih nijansi možemo otkriti 100 različitih nivoa crveno-zelenih nijansi. Takođe možemo videti 100 nivoa žuto-plavih nijansi. Deluje na oko 10 miliona boja u svetu koje ljudsko oko može da vidi.

 

[Lada]

 

[Lada]

Ovde se pitanje o tome koliko boja postoji u svetu pretvara u nešto trik pitanje. Kao što je ranije već objašnjeno, određivanje broja boja počiva na dogovoru da govorimo samo o bojama koje ljudi zapravo mogu videti. Moguće je da je ukupan broj boja koje ljudsko oko ne percipira beskonačan.

Postoji i malo dvosmislenosti čak i kada se samo fokusiramo na odgovor od „10 miliona“ boja na kojima su se istraživači zaustavili. To je zato što ljudi drugačije vide boju. Zapravo, postoji mnoštvo istraživanja koja pokazuju da muškarci i žene zapravo imaju razlike u mozgu koje uzrokuju razlike u percepciji boja.

Štaviše, nedostaci vida poput daltonizma takođe uzrokuju da se percepcija boje razlikuje od osobe do osobe, a naša percepcija boje može se razlikovati kada gledamo isti predmet u različito doba dana, jednostavno na osnovu načina na koji svetlost pada na površine.

 

[Lada]

Istina je da samo vrlo mali procenat svih postojećih boja zapravo ima imena.

Štaviše, čini se da je verovatnije da će kulture dodeljivati imena bojama koje definišu predmete ili koncepte o kojima ljudi žele redovno da razgovaraju. Drugim rečima, boje se koriste kao oznake za objekte umesto za deskriptore.

Neki jezici i kulture imaju više naziva za identifikovane boje od drugih. To ne znači da ljudi u tim kulturama zapravo vide više boja od drugih. To znači da kulture primenjuju imena i koncepte na boje za koje smatraju da su značajne.

 

[Lada]

Koliko boja postoji na svetu? Najtačniji odgovor koji nam nauka trenutno može dati je 10 miliona.

Zaključak je da je pokušaj prebrojavanja svih boja na svetu zaista više metafizički nego naučni. Većina istraživača je prilično zadovoljna kvantifikovanjem pune liste boja na 10 miliona, jer se uzima u obzir maksimalan broj konfiguracija na osnovu sposobnosti ljudskog oka da percipira 1.000 nijansi svetlosti, 100 nivoa crveno-zelenih nijansi i 100 nivoa žuto- plave nijanse.

Međutim, ne možemo izbeći činjenicu da je koncept obeležavanja svih boja pomalo proizvoljan zbog subjektivne prirode percepcije boja. Na kraju, umetnici i filozofi sigurno mogu reći da je broj boja u univerzumu beskonačan.