Svako ima Razbesnelog anđela... pišite mu

HEROJ

Postoje neki cudni padovi, bez trunke zla,
Odupri se, kao pravi borac,
Nisu nasi snovi tu za dzabe,
Uhvati se cvrsto za njih I ustani!
Nisi predodređen da nestanes.
Ne osluskuj mnogo misli,
Jer I ne moras da shvatis sve sto raste u tebi,
Možda je ljubav, bol, razocarenje,
Ispolji! Nemoj biti bezgresan,
To je naredjenje, ja te neću takvog.
Priblizi se suzama,
Zivot je da se uci…..
A kada ostanemo sami, posle tisucu godina,
Kada me tvoje telo bude grejalo u nekoj decembarskoj noći
Kada zatvori oci svrha našeg postojanja,
I zatvori se krug ljudskog trajanja,
kreni ka gore, ka sebi kao prema svom cilju,
postani heroj, vredan pominjanja
 
Secam se….kako stalno ceznem za mirisom bukovine, posle kise…Secam se I majcine dusice koju uvek tako jako udahnem, da mi se zavrti u glavi, ne bi li mi malo oguglala čula.
Secam se da se to mesto pruza ispod Bozijih snova, raznobojnih mirisa, koji se utkivaju u misli za ceo zivot, mekano I zavodljivo, koji zvuce kao prelaz iz melodijskog u harmonski mol, I bude osecanja u mladom muzicaru kao da mu neko ljubi vrat, ili potiljak. Blaga jeza mi prolazi telom dok zamišljam valovita uzvisenja definisana tek po kojim stablom, ne bi li se naslutio njihov kraj. Pogledom ne mogu da ih obuhvatim , a plucima ne mogu da ih ukradem dovoljno.
I dok se bukova suma, necujno njise na sarmantnom povetarcu, koncentrisem se I čujem, kako reka ispod mog pogleda sarmantno zubori, sa dnom od okruglog kamenja koje najviše podseca na jaja dinosaurusa.
Zatvaram oci, I predajem se zelenom ne bi li se odmorila malo. Ne otvaram ih, neću da vidim nešto sto bi moglo da narusi mir.
Tada I zaplacem. Ali ne otvaram oci I dalje. Dok se tople suze slivaju niz moje lice pustam da me kretanje trave vodi gde želi, sakrije od mene same. Vijugavi puteljci ne vode nikuda I to je ono pravo. Vija me osecaj mamurluka, dok mi neko, osim toplih suza, dodiruje lice I usne, socno I nevino, a ja se samo smejem bunilu.
Uvece, kada se hladan vazduh privuce, slomi moje kosti, najcesce neko cudo senluci I srusi ono stablo, pojavi se starac sa perom na sesiru,odvede me u obliznju kolibu I da mi casu mleka. Isprica bajku, kao kad sam bila mala.
-Ti si meni uvek mala, ti si moje prvence….-govori a izborano lice se pretvara u jedan ogroman osmeh, sa dva zlatna zuba.
Vatra u kaminu je davno usahla. Odlazimo na spavanje.
-Znaš šta, ostacu još par dana, ionako tamo preko reke nema ničeg lepog za mene….-govorim mu, a on skriva suze radosnice.
Lezem u neki cudan krevet, koji suska dok se pokrecem, I disem, sve ono sto nije urbano.
I planina dise ravnomerno u svom snu, kao covek
 
Lepo. Svakako je zanimljivo kako pochinje pesma jer nije svaki pad prouzrokovan zlom, osim ako se slabost time ne smatra u odredjenom trenutku. Sve su to same lekcije a snovi ti koji nas vracaju u zivotarenje ma kako da ih neopipljivo dozivljavali. Kada zapnesh o sopstvenu malodushnost dobro je znati da je tu juzni vetar. Dobro je osetiti da je san o prirodi prisutan …
 
"Ovo telo, misli ona odjednom, vise ne moze podneti cvorove,
Cas su pertle suvise duge, cas suvise skliske,
A onda opet, sve je u redu sa pertlama ali ruke su nekako krute,
Ne pomaze koncentracija, odjednom sam nesigurna kao senka,
Valjalo bi izaci pred te ljude, pokloniti se ali kako bez cipela,
Ustvari sam sve to sanjala, ali kao da nisam, shvatite me ozbiljno
Razlika izmedju snova i stvarnosti samo je pitanje interpretacije,
Postoje stvarni strah i rane koje se ispod kosulje otvaraju literarno,
Postoji plac u bioskopu i cutanje u krevetu,
Uvek sam se, bas zato, trudila da moje cipele bude uredne i sjajne,
Velicala Cetiri Sveta Cvora koja me cine zamalo nevidljivom,
Svako jutro stezem cvor oko vrata, oko stomaka, i dva na cipelama,
I evo sad taj uzas, razlabavljenost oko mog levog stopala,
Ovakva sigurno ne mogu govoriti, a sta bi se uopste moglo govoriti
Tamo sede u prvom redu i drze se za ruke Krmeljiva i Nepoverljivi,
Govoriti njima? niposto
Izmesati se sa kamenjem, sa duhovima, sa zgradama,
Ispresovati svoje telo u debelom udzbeniku o lobotomiji,
Sedeti ovde deceniju i pustiti ih da cekaju jer i tako nece primetiti,
Nikada ne zavezati ovaj cvor, o nikada ne popustiti pritisku,
Bila sam tako blesavo srecna kao dete dok su o vezivanju odlucivali drugi,
Shvatite ozbiljno ovaj san, razlika je , kazem, samo u interpretaciji,
Necu to moci ni kada se probudim, znam, unapred se plasim...."
 
mnogo lepih stvari ovde....

jezgrovito si se usidrio u moje culo sluha jos kada sam bila dete.ne mogu te mrzeti niti zelim...ti si onaj koji je gajio moj duh i uspeo ga na lestvice sa kojih padam.sa tih lestvica videla sam nebo...iako sada padam i crni pesak mi lomi kosti ja sam ti zahvalna moj luciferu jer videla sam zalazak sunca i svu lepotu sveta koja sada moze mirno umreti u meni...
poz svima...samo nastavite
 
Odlocni ste ! Ne osvrcite se na "zloce" Evo i mog skromnog priloga.

Drama

Kaktusi se prkosno sepure u suncevim zenicama.
Raspevala se zlobna tama.
Dan se spotakao o mrak razbivsi svoje svetlo lice.
Sve je umrljano krmeljivim slepilom.

Lutam zacrnjenim gradom koji se odrekao ljubavi.
Drama u kojoj igram glavnu ulogu
Izbrisala zenu kao partnera.

Stvarno, gde je ta sreca ?
Kad stojim sam, bezvredan
Kao saksija bez cveca.
 
Poljubi me
Želim da osetim
Tvoj dah vreli
Na mojim hladnim
Usnama smrti
Poljubi me i
Gotovo će
Biti sve
Zagrli me i
Ugrej moje
Hladno srce pakla
Zagrej tih devet krugova
Duše moje
Koja se
Opire životu
Poljubi moje
Hladne ruke
Neka iz njih potekne
Letina rosa
U kojoj ću
okupati svoje lice
Puls postaje tanak
Kao konac
I smrt nastaje
Usled
Kakvog beznačajnog
Pokreta
Niko nikada neće
Biti slobodan
Dokle god postoji
Nesreća
 
Istorija mojih krvnih zrnaca

Zaboravljene senke
kao strasni spomenik proslosti
traze da udju u istoriju mojih krvnih zrnaca.

Postajem cicija.
Sa bledim zvezdama
ne delim mrvice srece.
Sebicnost sam naucio od tebe
koje vise nema.

Na islamskom sarenom tepihu
(Kao) ispredaju mir..
Ispod Dardanela
kovaci pljuju na usijano gvozdje.
Kuju sablju za moju glavu
bez jezika.

Ne mogu vise da cutim
preselio sam dusu
u novo-rodjenog pesnika.
 
dadel,tražila sam tvoje stihove, divni su.....


***
Pokrenuo si mutne vode u meni
Ribe me pojele
a Vukovi razneli po peščari
Vode koje su se nalazile lako
u krečnjačkom stenju
zbunile su se popijene.

Gurnuo si me u finu belu prašinu
ni tragovi ne ostaše.

Poslao si skakavce
i velike,stidljive bube što zriču
Odnele me
a trag kukuruza
pojele usput.

Između dve smrtne kazne
uzimao si me nežno
na krajnjoj udaljenosti od predstojeće bitke
Rasuo me po vazduhu
I obećao da ćemo se sresti.

s.
 
Evo i "mog" razbesnelog andjela.

Novo bozanstvo

Nebo se pretvorilo u krvavu penu
Andjeli zapalili raj ociju punih besa
Sto sam za boginju proglasio zenu
Obicnu zenu od krvi i mesa

Hej zeno! sarenilo majskog leptira
Raspni krila zanosne lepote svoje
Od Eve me tvoja tajna dira
I sav je zivot satkan od nas dvoje

Ja ne trazim nista, ni radosti, ni bola
Da u dusi ispred ili iza mene stojis
Samo cu reci, reci cu Bogu hvala
Hvala mu sto ti postojis

Ja ne moram biti cela ti
Tvoj dan u dolini cveca
Samo dozvoli, dozvoli da mi mozak vri
I da u mom srcu za tebe gori sveca

Neka se nebo pretvori u krvavu penu
Neka ga zapale Andjeli ociju punih besa
Ja za boginju proglasavam zenu
Obicnu zenu od krvi i mesa
 
Der Engel des Zorns

Es war ein Sommerabend, so seltsam,schwer und bang.
Da schlug ein zorn´ger Engel im Himmel die Trommel an...

org: Elisabeth von Arx

Ljutiti Andjeo

Bilo je jedno letnje vece, tako neuobicajeno, tesko,zastrasujuce
Tad udari jedan Ljutiti andjeo u dobos na nebu...

Eto vam jos jednog " Pobesnelog andjela" :evil:
Cao !!!
 
Lepi Anđele,
predugo si me gonio
u preduboke vode poslao
Svakako me trovao
i lečio
Samoživi Anđele,
Da l si me bar jednom požalio?
Da l si me bar jednom poželeo?
I da li Ti je smeh odzvanjao
dok sam smešno lutajući
tražila svoj put?
Lepi Anđele,
predugo si me zaboravljao
u preduboke snove poslao
Više Ti žrtve ja ne prinosim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
201
Soradze
S

Back
Top