Svako ima Razbesnelog anđela... pišite mu

Koliko krika sagore sinoć u meni... Još osećam tvrde izgoretine moje duše, zgrčene u trudu da zaborave... ne može se lako preko vatre... još teže preko vode... Zagrizla sam nebo... ne želim ga pojesti, iako imam dovoljno snage za to... čak i previše... samo želim da se ogledam negde...
Skamenjena bolom... bez sposobnosti da pomognem... a organizam traži, i boli i krvari... i povraća...
 
ovo mi je cak i malo smesno da napisem, ali nekako sam se setila vremena kad sam se i ja bavila razbesnelim andjelima, pa sam se malo raznezila, pa hajde da podelim to sa vama...:

I sve u meni je mrtvo, prazno
idem ka mekoj, vlaznoj zemlji
ona me zove, vuce sebi,
siri se crna raka ka meni.

I sevnu munja , udari grom
pocepa nebo strasan krik,
sve bese mirno trenutak pre,
al' neko viknu: Neka se mre!

I djavo razori nebo i zemlju
zacuh mu glas kao odjek
sad mali korak od njega me deli
telo mi grli plamen vreli.

I otkuca ponoc! Posladnji casi!
Vremena vise za kajanje nema
ostavih grehe iza, daleko,
napravih korak u narucje meko.

I zemlja me primi, prihvati telo
i na cas osetih smiraj, tisinu,
al' krvava dusa zavapi tiho
i zauvek ostah Nigde i Niko.

a imam i nesto sto je bas pisano u vreme citanja Fausta....

Napisacu ti pesmu...
jednom...kad preskocim prag pakla... kad osedlam plamen ludila...
kad me nista vise ne bude vezivalo za razum... sva cu se predati tebi...
bice to dani bez vrline...
bice to noci ispastanja proslih grehova...
 
Odlichna tema i odlichni tekstovi , ajde i ja da se oprobam :

Smiri se , to sto besnish nije sveta pravda , to shto imash krila nece te odvesti u visine , spusti se na zemlju , poshtuju te jer vide u tebi iluziju mira i ne vide bes koji su ti usadili bez tvoje volje , tvoj plameni mach suchesh na one koji su imali snage da se otrgnu iluziji koja tebe mori , slushash drugog pa ne chujesh krike onih koje pate. Prozvali su te andjelom jer nemaju u sebi snage da se bore , odseci krila koja nisi mogao da birash , baci mach koji ne gori kad ti hocesh . Prvo se uzdigni kao chovek jer ti dusha gori zheljom za znanjem i pravdom . pa cesh biti svoj bog , a ne tudji razbesneli andjeo.
 
Moje me ruke polako izdaju, kad sam se osvijestila sto mi se dogadja , ostalo mi je samo spasavanje i usporavanje bolesti,Ne znam jesam li to ja junak ili kukavica ,tanke linije za oboje , nastala je ova pjesma i sa njom se obracam tolikoj nepravdi:

Da sam polarna svjetlost
Ogledalo vrha svijeta
Da sam topla struja
Morima planetu da obilazim
Da Nilom tecem
Obale pustinji da darujem
Vulkane da gasim
Lavu rukama hvatam
Vjetrove u granje
Susteci grabim
Bi li mi ruke casa vode bile
Kad u pustinji izgubim osobe mile?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
193
Soradze
S

Back
Top