Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Свака трећа породица у Србији без порода
У нашој земљи је мањи јаз у зарадама између жена и мушкараца у односу на европски просек: само је Румунија боља од нас у овој области. – Оне су ретко академици и градоначелници и већина на списку незапослених
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 26.11.2017. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)
Подаци о породичном профилу нашег становништва сведоче да просечно домаћинство у Србији има три члана. Свака трећа породица нема деце, а у последњих тридесет година константно се смањује број закључених бракова. У браку живи 57 одсто мушкараца и 53 одсто жена, а бројке говоре да сваки трећи мушкарац и свака четврта жена не носе бурму. Жене чешће имају статус разведених особа, а у категорији удовица и удоваца чак су 3,4 пута заступљеније од мушкараца. Самохрани родитељи углавном су женског пола – чак 80 одсто једнородитељских породица чине мајка и дете. И у самачким домаћинствима већа је заступљеност жена, а њихов проценат расте са годинама.
Публикација Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Србији 2017. године” нуди још мноштво бројева и података који скицирају стање родне (не)равноправности у нашој земљи.
Иако у Србији живи око за 190.000 више жена него мушкараца, свега шест одсто општина и градова у нашој земљи на свом челу има градоначелнице, односно председнице општина. Јаз у зарадама између жена и мушкараца износио је 8,7 одсто у 2016. години, а стопа запослености жена износила је 38 процената, док је стопа запослености мушкараца била 53 одсто. Посебно забрињава чињеница да је незапосленост најприсутнија код младих жена, узраста од 15 до 24 године – скоро 40 процената жена ове доби нема посао.
http://www.politika.rs/scc/clanak/393293/Svaka-treca-porodica-u-Srbiji-bez-poroda
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Овакав негативан тренд траје дуже време и није продукт лоше политике коју води само једна влада која је управљала Србијом у последњих пар деценија, већ свака од њих има свог удела и свака је својом политиком уместо да подстиче породицу и породичне вредности давала свој допринос урушавању истих.
Која влада Србије је најзаслужнија што нестајемо?
У нашој земљи је мањи јаз у зарадама између жена и мушкараца у односу на европски просек: само је Румунија боља од нас у овој области. – Оне су ретко академици и градоначелници и већина на списку незапослених
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 26.11.2017. у 22:00
Подаци о породичном профилу нашег становништва сведоче да просечно домаћинство у Србији има три члана. Свака трећа породица нема деце, а у последњих тридесет година константно се смањује број закључених бракова. У браку живи 57 одсто мушкараца и 53 одсто жена, а бројке говоре да сваки трећи мушкарац и свака четврта жена не носе бурму. Жене чешће имају статус разведених особа, а у категорији удовица и удоваца чак су 3,4 пута заступљеније од мушкараца. Самохрани родитељи углавном су женског пола – чак 80 одсто једнородитељских породица чине мајка и дете. И у самачким домаћинствима већа је заступљеност жена, а њихов проценат расте са годинама.
Публикација Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Србији 2017. године” нуди још мноштво бројева и података који скицирају стање родне (не)равноправности у нашој земљи.
Иако у Србији живи око за 190.000 више жена него мушкараца, свега шест одсто општина и градова у нашој земљи на свом челу има градоначелнице, односно председнице општина. Јаз у зарадама између жена и мушкараца износио је 8,7 одсто у 2016. години, а стопа запослености жена износила је 38 процената, док је стопа запослености мушкараца била 53 одсто. Посебно забрињава чињеница да је незапосленост најприсутнија код младих жена, узраста од 15 до 24 године – скоро 40 процената жена ове доби нема посао.
http://www.politika.rs/scc/clanak/393293/Svaka-treca-porodica-u-Srbiji-bez-poroda
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Овакав негативан тренд траје дуже време и није продукт лоше политике коју води само једна влада која је управљала Србијом у последњих пар деценија, већ свака од њих има свог удела и свака је својом политиком уместо да подстиче породицу и породичне вредности давала свој допринос урушавању истих.
Која влада Србије је најзаслужнија што нестајемо?
