Svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno inkluzivno obrazovanje

[Tender poisson]

https://www.unicef.org/serbia/obrazovanje

UNICEF u Srbiji podržava nacionalne institucije u ostvarivanju prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje, sa posebnim fokusom na dečake i devojčice iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa, decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, decu pripadnike nacionalnih manjina te decu-izbeglice i decu-migrante.

 

[Tender poisson]

UNICEF godinama blisko sarađuje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR) na:

• izradi pravnog i strateškog okvira,
• jačanju institucionalnih kapaciteta i izgradnji kapaciteta zaposlenih u obrazovanju,
• izradi i pilotiranju modela za povećanje dostupnosti obrazovanja i unapređenje njegovog kvaliteta i inkluzivnosti,
• uspostavljanju i jačanju mreža stručnjaka i ustanova u obrazovanju za podršku reformama i na stvaranju širokih partnerstava sa nacionalnim institucijama, akademskom zajednicom i profesionalcima koja vode do širih reformi u sektoru obrazovanja.

Naši prioriteti obuhvataju unapređivanje pristupa, kvaliteta i inkluzivnosti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi deca iz najugroženijih grupa mogla ravnopravno da im pristupe i steknu znanja i veštine koji su potrebni za kvalitetan i ispunjen život.

UNICEF pruža stručnu pomoć MPNTR u daljem unapređivanju i usklađivanju nacionalnog strateškog i pravnog okvira sa međunarodnim standardima i podržava razvoj kapaciteta vaspitača, nastavnika, stručnih saradnika i lidera u predškolskim ustanovama i školama za pružanje kvalitetnog i inkluzivnog obrazovanja. Razumemo i da su potrebe najmarginalizovanije dece složene, pa stoga uvodimo inovativne pristupe u zadovoljavanju tih potreba, i podržavamo međusektorsku saradnju između obrazovanja, zdravstvene, socijalne i dečije zaštite. To je posebno važno za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kada je reč o uslugama podrške kojima bi se olakšalo njihovo uključivanje u redovno obrazovanje. Promovišemo kreiranje javnih politika zasnovanih na dokazima tako što pružamo podršku nacionalnim i lokalnim institucijama za prikupljanje podataka i istraživanje.

UNICEF promoviše upotrebu digitalnih tehnologija i napore za prevazilaženje digitalnog jaza koji utiče na najmarginalizovaniju decu i pruža podršku obezbeđivanju asistivne tehnologije neophodne deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kako bi u potpunosti učestvovala u svim aspektima života. Poseban akcenat stavljamo na izgradnju otpornosti obrazovnog sistema i povećanje spremnosti da se održi kontinuitet obrazovanja tokom vanrednih situacija (poplave, zemljotresi, izbeglička i migrantska kriza i pandemija kovid-19).

Podržavamo osnaživanje dece i mladih kako bi ostvarili svoja prava i učestvovali u donošenju odluka koje se tiču njihovog obrazovanja i života. To obuhvata i saradnju sa roditeljima i porodicama.

 

[paketije]

Pravo imaju, ali nemaju mogucnosti.Tercijarne delatnosti , kao prosveta, i zdravstvo, ne kotiraju visoko na listi prioriteta kod raspodele drzavnog budzeta.

 

[Tender poisson]

Izazovi​

Uvođenje inkluzivnog obrazovanja je sveobuhvatni proces i zahteva promene na nacionalnom, lokalnom i školskom nivou, uključujući reformu finansiranja i upravljanja obrazovanjem. Iako su temelji za inkluzivno obrazovanje postavljeni, postignuti rezultati još uvek nisu ujednačeni i dovoljnog obima. Uprkos značajnom ulaganju Srbije u reforme inkluzivnog obrazovanja tokom protekle decenije, podaci ukazuju na to da je veliki broj dece i dalje izostavljen:

7% dece uzrasta 3 do 5 godina koja žive u romskim naseljima je obuvaćeno predškolskim vaspitajem i obrazovanjem

79% najsiromašnije dece pohađa srednju školu

92% dece iz romskih naselja pohađa osnovnu školu

Samo 28% dece iz romskih naselja pohađa srednju školu, uključujući 27% devojčica

• 64% upisanih učenika i učenica iz romskih naselja završi osnovnu školu,
• 61% upisanih učenika i učenica iz romskih naselja završi srednju školu.
• Iako se broj dece u specijalnim školama/odeljenjima smanjuje, tokom školske 2020/2021. godine 4.204 dece osnovnoškolskog i 2.320 dece srednjoškolskog uzrasta i dalje je bilo upisano u specijalne škole i odeljenja.

Eksternom evaluacijom škola utvrđeno je da skoro jedna četvrtina osnovnih škola i jedna trećina srednjih škola ne ispunjavaju standarde kvaliteta škola koji se odnose na podršku deci iz osetljivih grupa. Ova činjenica ukazuje na to da je potrebno veće korišćenje već razvijenih i proverenih mehanizama podrške školama (npr. mreže profesionalaca, model ustanove, horizontalno učenje) i da su potrebne dodatne mere podrške, kao što je osnivanje i razvoj resursnih centara za podršku obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju.
Najnoviji nalazi iz PISA 2018 studije pokazuju da skoro četiri od deset 15-godišnjih učenika i učenica ne postižu rezultate čak ni na osnovnom nivou čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Ovo ih stavlja znatno ispod proseka OECD-a, iako su rezultati na nivou onih koji su postignuti u susednim zemljama.
U kontekstu pandemije kovid-19, mnoga deca iz osetljivih grupa nisu mogla da učestvuju u nastavi na daljinu tokom školske 2019/2020. godine (na primer, 17% učenika i učenica romske nacionalne pripadnosti, u osnovnom obrazovanju).

 

[Tender poisson]

Atila – dečak koji je promenio celu zajednicu​

Atila nije ni svestan koliko je učinio za ceo Bečej koji je sada prepoznat kao jedan od najpozitivnijih primera u praksi inkluzivnog obrazovanja.​

Miša Stojiljković

Bečej – Prvo što na njemu primetite je širok i iskren osmeh čiju toplinu gotovo možete da osetite na svojoj koži. A kada izgovori stihove „Dao bih zlatan sat i lanac da postanem Meksikanac, dosta mi je ćevapa i pite, hoću da me služe senjorite“, odjednom shvatite da su se i vaša usta razvukla u osmeh.

I taj osmeh ne možete da skinete s lica uprkos činjenici da je ispred vas dečak koji sedi u invalidskim kolicima i kome su ruke i noge teško i nepopravljivo oštećene.

Greh sistema

Atila Komaromi rođen je u proleće 1999. godine s teškim oštećenjem svih ekstremiteta i roditeljima je rečeno da je pitanje da li će preživeti.

Ostavili su ga u subotičkom Domu “Kolevka” za decu ometenu u razvoju gde je proveo tri godine. Kategorisan je kao teško mentalno nedovoljno razvijena osoba i prebačen u Dom za lica ometena u razvoju Kuline, gde je živeo punih 6 godina.

Majka ga je posećivala samo dok je bio u prvom domu, otac ga nikad nije video. Sticajem srećnih okolnosti, zbog reorganizacije domova, 2008. godine Atila je vraćen u subotičku “Kolevku” i tu počinje novo poglavlje njegovog života.

Zaposleni u domu, naime, otkrivaju da je i fizički i mentalno razvijen iznad svih očekivanja i tek od tog trenutka počinju da intenzivno rade s njim.

“Ne možete a da se ne zapitate šta bi bilo s njim da je korektivno-stimulativni rad počeo odmah po rođenju”, kaže psihološkinja Margarita Berček čiji se životni put ukrstio s Atilinim.

Ona je i skovala izraz “greh sistema” da bi opisala koliko je nečija katastrofalno loša procena nepopravljivo uticala na život jednog nevinog deteta i obeležila njegov životni put.
„Ne možete a da se ne zapitate šta bi bilo s njim da je korektivno-stimulativni rad počeo odmah po rođenju”

Margarita Berček, a psychologist

 

[Tender poisson]

“Hoću da budem kao i oni”

Ipak, isti sistem šest godina kasnije donosi zaključak da je Atila umereno mentalno nedovoljno zreo i 1. septembra 2010. godine on polazi u prvi razred Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Žarko Zrenjanin” u Subotici. Tada je imao 11 godina.

Uporedo s polaskom u školu, smešten je u hraniteljsku porodicu i dobija ličnog pratioca. Posle par meseci Atilu prebacuju u školu u Bečeju i on se konačno uključuje u redovni obrazovni sistem.

Njegov dolazak označio je i početak promene svesti u školi o značaju inkluzivnog obrazovanja.

Ceo kolektiv – i nastavnici i učenici i roditelji – pripremljeni su na Atilino uključivanje u školu. Izvršene su i neophodne fizičke promene u školi: postavljena je rampa za kolica, uklonjeni pragovi, Atili je obezbeđen poseban sto.
Psihološkinja Margarita Berček koja je od tada neraskidivo povezana sa Atilom dobro se seća njegovih reči: “Hoću i ja da idem u školu i radim isto što i oni”.

I zaista, zahvaljujući svojoj neiscrpnoj pozitivnoj energijii, ogromnoj snazi volje i požrtvovanom radu svih u bečejskoj školi “Zdravko Gložanski” i podršci koju je dobio od drugova i drugarica, Atila ubrzano uči da piše, mnogo razgovetnije priča i učestvuje u svim školskim aktivnostima ravnopravno sa ostalim učenicima iz odeljenja.

Atilina priča ne bi imala ovakav srećan kraj da nije bilo pomoći Mreže podrške za inkluzivno obrazovanje, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-om, kao i finansijske podrške Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Danas ima 18 godina i završava 7. razred osnovne škole, zahvaljujući podršci UNICEF-a u Srbiji razvoju inkluzivnih politika u cilju ostvarivanja prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje.

Jedna od članica Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju je i psihološkinja Margarita Berček koja je u najvećoj meri zaslužna što je Atila ravnopravni član zajednice, druži se s vršnjacima, stiče samopouzdanje i napreduje.

 

[Tender poisson]

Hoću i ja da idem u školu i radim isto što i oni.
Atila

“Atila nije ni svestan koliko je učinio za Bečej”
I ne samo što je ravnopravni član svoje zajednice, već blagotvorno deluje na sve koji su oko njega. Svi učenici u školi kažu da je odličan drug, da nikada nikom nije rekao “ne” i da im svakog dana prenosi mnogo pozitivne energije.
Razredna Milena Čolak prepričava da joj je jedna mama iz odeljenja rekla da je ubeđena da će njena ćerka zahvaljujući Atili biti bolji čovek kad odraste.
“A ja mislim da su već sada oni mnogo bolji ljudi nego što su bili pre nego što su upoznali Atilu”, dodaje ova nastavnica.
Psihološkinja Margarita Berček još kaže da Atila nije ni svestan koliko je učinio za ceo Bečej koji je sada prepoznat kao jedan od najpozitivnijih primera u praksi inkluzivnog obrazovanja.
A dobra energija u školi “Zdravko Gložanski” gotovo da može da se opipa.
Nemerljiv i dragocen uticaj inkluzivnog obrazovanja na sve koji u njemu učestvuju jeste u tome što, ne samo da svakom detetu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom omogućava da ostvari jedno od svojih osnovnih ljudskih prava, već svi, zahvaljujući radu s decom iz marginalizovanih grupa, postaju bolji ljudi.
Ili, kako to kaže jedna Atilina drugarica – “oni nisu izabrali da se tako rode, jednostavno su takvi kakvi su i ne treba da imamo predrasude prema njima jer oni su često bolji ljudi od nas”.

 

[Lagerta]

Jedini problem je što učitelji i nastavnici nisu dovoljno stručni za rad sa takvom decom , a malo je škola, posebno u provinciji koje mogu sebi obezbediti pedagoškog asistenta. Snalazimo se na razne načine da takvoj deci pružimo adekvatnu pomoć u radu,da ih integrišemo u zajednicu. Taj projekat je počeo kao ogledni program i kao takav, traje decenijama. Ništa se nije uradilo na poboljšanju kvaliteta rada sa takvom decom, sve je do nastavnika, kako se snadju.