Auuuu, JULJV, al si me našla s temom!
Mene ubija atmosfera na poslu. Tamo provodim većinu svog života (što me takođe ubija, ali nema pomoći) i onda mi je jako važno da bar odnos sa koleginicama (sve smo žene) bude ok.
Ne volim previše da se intimiziram sa njima, jer su većinom sirovina (čast izuzecima), ali postoji jedna osoba koja me izluđuje. I na nesreću, ona je moj zamenik
Nasledila sam je kada sam se vratila sa porodiljskog od koleginice koja je u međuvremenu došla sa porodiljskog. Od nas 12 u službi, ona mi je najjadnija, najsirovija i najodvratnija, ali nisam mogla da biram, takva mi sudba.
Problem je što je jako bezobrazna, strašno voli da se svađa i histeriše i non stop stvara tenziju u kancelariji. Jednostavno je neurotična. Ja pokušavam smirenim tonom da je obuzdavam. Ne mogu reći da ne radi posao kako valja, ali je katastrofa osoba.
A moram da je gledam non stop (sedi preko puta mene) i naravno, da joj dajem instrukcije i oslanjam se na nju, a ne verujem joj ništa
Užasna atmosfera. Ne želim da je drukam direktoru jer je dobar radnik iako to nije teško kada nemaš nikakvih odgovornosti nego sve radiš kako ti se kaže. Moram priznati da sve odradi kako joj se kaže (nema mnogo propusta), ali ja nisam drukara i debilno mi je da nam direktor rešava interni konflikt.
Posao zbog našeg odnosa trpi utoliko što ja izbegavam da joj dajem previše posla, pa se ja raspadam. Kapiram da je to možda deo taktike, ali stvarno nemam živaca da se svađam.
U kancelariji je niko ne voli i par puta kada im se žalila iza leđa (što inače radi sa svima), one su mi rekle. Čak se i jedna koleginica svađala sa njom zbog mene.
Jednom kada mi je pukao film, rekla sam joj da hoću da razgovaramo o našem odnosu nasamo, a ona se onda primirila i već neko vreme je manja od makovog zrna.
Ne volim da pokazujem zube i da izigravam aždaju, jer se onda loše osećam, ali izgleda da ne mogu drugačije sa njom.
Ja volim da je opušteno, da se zezam i ovakva atmosfera mi baš teško pada, pogotovo što ja sa velikom većinom ljudi mogu da se složim.
Eto, udavila sam, ali šta ću kad si pitala
Ja bas volim da se svadjam na poslu, ali kad me neko takne (prvi) naravno. E onda mu odbrusim sav prljavi ves u lice i sve samu istinu, jer cinizam, laz i ljubomoru ne podnosim, a ima ih dosta, tako da ne brinem, sto sam slobodna u govoru , reci, istini, pravdi......sad neki dan krenula sa jajima pred rezidenciju?! A direktora tuzila,angazovala advokata,za povracaj novca , tj. smanjenje plate ......na godisnjem nivou 1200e. Ceracemo se sto bi rekao Zivko Nikolic pa kom opanci, a kom obojci!!!!
. 
