(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVADBA / E (jednostavno)
Cic je imala kuma, ne kumu. Dugogodišnji drugar iz škole. Momak iz Vršca koji je dolazio kod nas kući, dobar momak. Dočekivali su ga, ispraćali na putovanja, njega I njegovog brata. Odavno, odavno, oni su se dogovorili da joj on bude kum na venčanju.
Bili su kao brat I sestra, pričali jedno drugom, poveravali se. Otišao je da radi na nekom prekookenaskom brodu. Redje su se čuli, što je normalno, ali kad god je dolazio kući vidjali su se. Javio se za njen rodjendan, u aprilu, I rekao da ne brine, misli kum na nju I gde god pristane gleda šta da im kupi jer želi da to bude unikatno I vredno I za sećanje za ceo život. Vidimo se u oktobru kumo. Reče I da šije odelo tamo negde, pa kad se vraća podići će ga. Cic mi sve to priča, radosna I ponosna što se njen drug preko sedam mora setio rodjendana I kumstva. Inače je datum venčanja usaglašen sa njegovim silaskom sa broda I odmorom.
“Cic, čudno mi je da nisi pitala Micu da ti bude kuma.Ona ti je najbolja drugarica”
“Tako smo se davno dogovorili mama. Davno pre Mice I mog muža. A reč je reč. Pored toga pitala sam ga opet, pa ako on odustane ja bih pitala Micu, ali on kaže da mu je čast.”
Dolazi vreo kraj avgusta
“Ne javlja mi se Mare, čudno je to Maki.”
“Možda ne može sine, znaš da se javi samo kad pristanu”
“Znam, ali do sad je valjda negde pristao…..osećam…” pa ućuta.
Posle par dana, vrelo jutro obojiše njene suze na vratima kancelarije.
“Mama ja nemam kuma. Čovek kome sam verovala me je izneverio. Na FB imam njegovog tatu kao prijatelja. Onaj dan kad smo pričale poslala sam mu poruku I pitala za Mareta, da li je dobro, zašto mi se ne javlja, šta je. U autobusu, sad kad sam dolazila na posao, mi je stigao odgovor. On neće ni doći. Njegov tata kaže je to znao još krajem aprila I da ga je pitao da li je meni javio da bih traćila drugog kuma….rekao je da će mi javiti. Ni njima nije hteo da kaže zašto je tražio drugi raspored. Kaže da im je čudan kad se javi i da oni misle da je neka žena u pitanju.
Pitala je zašto joj oni nisu javili da ima vremena da traži drugog kuma ili kumu….imaju problema pa nemaju kad da misle.
Ne mogu vam opisati tu razočaranost i povredjenost.
“Samo da mi je javio. U redu, ne može, ali samo da se javio kao čovek a ne ovako ko mufljuz, pokvareno, iza ledja. Koji je to bre majko čovek? Kakav je to čovek? Pa ja sam bre žensko pa kad god sam nešto uradila stala sam uspravno i rekla to je to. Kako je mogao ovo da mi napravi? Šta da nisam pitala njegovog tatu, ne bih ni sad saznala? Kad bih saznala....dva dana pre svadbe? Šta bi onda bilo? Upropastio bi mi venčanje kreten jedan. Kome sam ja verovala, lažovu i slabiću. Gde će mu duša majko…gde?
Plač potresa kancelariju…grcaju registratori puni ljudskih sudbina....Šta da kažem komadu mene……šta?
Ništa, osim da mi po rukama padne ta duga kosa I da zagrlim suze.
Kada se smirila malo, mada nikad neće zarasti taj ožiljak, rekoh da zove Micu I ispriča joj sve i pita da li bi joj bila kuma.
“Ali Mica već ima jednu svadbu u septembu, udaje joj se drugarica…odakle joj pare da bude I meni kuma? Znaš ti kakva je ona…sve mora da bude u fulu I dostojanstveno. Neće ona da se bruka a I skuplja pare da pokrene svoju malu proizvodnju”
“Cic, ljudi se menjaju. Samo oni koji sun am bliski mogu nas povrediti, kao sad Mare tebe. Takodje ima ljudi koji su lekoviti. U svakom slučaju ćeš pričati sve ovo Mici a ona je jedna fina razumna devojka. Zovi I pitaj je, ako ne može reći će ti jer kod nje nema laganja. Onda ćemo misliti šta dalje.”
Okreće broj…izlazi iz lokala da meni ne smeta. Pričaju…ovo moje opet plače…plakaće još dugo, znam je. Zatim ulazi u lokal da bude samnom, valjda joj moje prisustvo treba kao podrška
“E, sad, Mico, imam jedno pitanje……oćeš ti da mi budeš kuma? Znam da je na prečac I da je blizu svadba”
Tišina
“Naravno da hoću”
Neki ljudi su lekoviti.
uuuuuuuuuuuuf
Mare je došao u zemlju posle svadbe. Zvao je da je pita da li može da svrati kod njih. Rekla je da nema potrebe. Komad mene mnogo trpi, mnogo je tolerantna, ali kad seče, onda je to isečeno.
“Takav čovek mi ne treba u životu” je sve što mi je rekla.
Mica ima svoju proizvodnju….kreira i šije haljine. Uskoro se udaje. Bila je divna kuma, a i njen buduću muž divan .....kumin momak
Naravno, knjigovodja joj je kuma
*********
“Kako me nerviraju ovi ljudi koji se ne jave da potvrde svoj dolazak ili nedolazak. To je bre Maki nekultura I nepoštovanje. Lepo zamolim da mi jave, da znamo zbog restorana, da ne plaćamo mesto badava . Ako ne možeš, iskrslo je nešto, pa okreni telefon, napiši mejl, budi čovek bre. Ja tako nikad nisam radila. Sad moram ja njih da zovem" govori ljutito, povredjena već nebrigom.
Okreće telefonske brojeve tih prijatelja…..
Ovaj blog, čiji sam link postavila, napisala sam tog dana, 17.10.2012. tri dana pred svadbu. U njemu su objedinjeni ti “prijatelji” i naravno “kum”
http://forum.krstarica.com/entry.php/34445-RAZGOVORI-SA-ODRASLIM-KOMADOM-MENE-5-DEO
Kažu da su razočarenja kada od nekoga očekujemo previše
Šta je onda ovo što se desilo?
Loš karakter, nestabilnost .....svašta nešto ljudsko
Prihvatam ljudske različitosti, ali ne moram da ih trpim ukoliko me na bilo koji način iritiraju, povredjuju ili vredjaju....the end
Mogu vas povrediti samo ljudi do kojih vam je stalo.
Neki ljudi stvore pa razore
Neki ljudi traju u stvaranju
Neki ljudi su stvoreni da druge zabole
Neki pak, da leče.
Tuge i sreće su uvek u ravnoteži
Svako ima svoja dva tasa, svoju vagu, već prema zasluzi dodeljenu mu, ali uvek su tu oba tasa. Mnogo ljudi treba da stane na tas sreće, a samo jedan na tas tuge.
Ono što je tada najvažnije je da imamo svoj čopor da svom svojom ljubavlju i poštovanjem, brigom i požrtvovanjem stane na tas sreće
PS Zaboravih.....dobar dan.....pa kako ste mi? lep dan danas....sjajan i svetao.....mmmm....
jos
Dobro i kažeš! Zakažem veselje povodom venčanja i napravim kad oću i kako oću! To Ljiljka!
