(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
http://forum.krstarica.com/entry.php/40760-SVA-NAŠA-SADA-uvod-1-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php/40769-SVA-NAŠA-SADA-2-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php/40783-SVA-NAŠA-SADA-3-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php/40788-SVA-NAŠA-SADA-4-deo
SVA NAŠA "SADA"....5.deo
„Nećemo stići. Ovo je toliko posla i ide užasno sporo. Još koliko dana odmora imaš?“ pita „majstor“ koji je do tad bio džakaroš na kombajnu kod Mace. Maki je imao svog džakaroša.
„Još 20 dana. Ići će mnogo brže samo Ljiljana da dođe, čim završi veliki pdv obračun“
„U bre šefe, baš ti nedostaje ženče“ smejući se, majstor namiguje gledajući u ove moje muške.
Maca samo pogleda u Makija i ovaj je razumeo, da treba da ćuti o toj poslovnoj temi. Obojica se smeju iznenađenju. Naravno, ovo naše muško nastavi da zeza obojicu za godine a na temu žena i njihove neophodnosti u svim pogledima.
Maki me dočeka na autobuskoj stanici. Cic je ostala u Beogradu. Ulazim u kuću, poljubim majku, pružim ruku ocu i izlazim napolje. Cmok za Macu, i prošapćem „gde mi je alat“....“sve sam ti spremio“ pozdravim se sa majstorom i na presvlačenje. Za par minuta, eto mene osvežene, u platnenim patikicama, pamučnim bermudama i staroj širokoj pamučnoj majici, noseći u ruci kantu sa špaklama, fanglom, gletericom, šmirglama, nožem.
„Majstore, koe da rabotim?“
Pogleda me čovek sa samog kraja skele, oči razrogačio, gleterica stoji zabezeknuto u ruci....a Maki sedi na drugom kraju skele, drži ravnotežu majstoru, da ne pomeraju čitavu skalameriju za lecka, i smeje se.
„Maco, dok majstor dođe sebi, ovaj deo treba izgletovati lepkom“
„Dobro, da se prelazi ne vide, da se ne ubijamo šmirglajući, jer posle ovog ide fasadna boja?“
„Jeste“
I tako, naruči Maca kafu kod majku. Majstor siš’o sa skele, zapalio cigaru, seo na basamak i gleda me kako radim.
„Oćeš s levom da vidiš kako gletujem? pitujem i smejem se. „Jel dobro ovako a?“
„Evo, s levu ruku da se prekrstim (i krsti se). Pa ja ovo u životu nisam video, da žensko radi ove muške poslove i to s obe ruke jednako dobro. Zato šef reče će krene pos’o kad ti stigneš a ja mislim......hahhaahah“
„hahaha more ne misliš pogrešno....pa nisu hteli da ti kažu, da se iznenadiš“
„Ona je sama izgletovala ceo sprat u Beogradu, i sve u kući što treba ....ja to radim samo kad moram, ne volim nikako u to žitko da se umažem...farbe, lepak, glet...fuj“ dobacuje Maca
„A u tovatnu mast, ulja, maziva, u to voliš da se umažeš hahaha“
„E, sad mi je stvarno lakše. Imamo šanse da stignemo rok. Pravo da ti kažem, Ljiljo, ’vatao me stra’ da nećemo stići jer sve ide jako sporo zbog ukrasa koje treba restaurirati i svačeg popraviti. Nikada nisam radio ovakvu kuću.“
„Će uradimo, nemoj se brineš. Miki i Nena rade tišljeraj, Maca, Maki i ja ćemo im pomagati kad stignu do farbanja, najviše ja hahaha, a za ukrase će napravimo sistem, dok se jedno suši drugo radiš, pa treće, pa se vratiš na prvo za drugu ruku....će bude. Lutke na ogradi su problem. Mnogo tanjih nanosa treba jer fale delovi, a debeo nanos puca. Smisliću. Ti misli na ona slova gore i kugle kako ćete da ih vratite u život. Će bude sve. I malu kuću će sredimo. Maca oluke da preradi“
„Lele, ne mož’ se stigne i to“
„Može, samo ti još ne znaš da može hahahaha“
„Ti bre barabar s ovia muški. Skinula sam ti kajmak s mleko, posolila. Znam da to voliš. U frižideru je. Kažem ja Radetu, kud je rek’o da radite kuću. Vi jedva dočekali. Al’ je mnogo teško. Po ceo dan ne stajete i kuj zna kol’ko košta.“
„Majke, nema to što žensko ne mož da uradi, samo kad ’oće, znaš i sama. Pa vi godinama ne davate da vam uđu majstori u avliju, nemaju kad njive da čekaju....e, ove sad majstore morate da trpite hahahaha.....poljubim je u obraz dok ona meša ručak na smederevcu....posle ću da jedem kajmak i kravajče, nek se ladne malko“
I tako. Otac (moj svekar) je već bio bolestan...sedeo bi na tremu male kuće i gledao nas kako radimo, kako se pomalja zaostavština njegovog oca u svoj svojoj lepoti....i zaspi sa smeškom. Majka (svekrva) je kuvala, prala, sve ženske poslove radila a ja sam bila na objektu od ranog jutra pa dok se videlo. Nikada im nismo rekli koliko to sve košta...tačnije, Maca je više nego prepolovio sumu i rekao im da se ne sekiraju....starost gubi vezu sa novcem i njegovom vrednošću. A nama, puno srce....i što je najlepše, deci je puno srce. Iz te svoje kuće su oboje i otišli ....oboje za 28 dana....rastužih se....izvinite, ali samo se piše a ja, iskreno, ne želim sebe da menjam.
Macina sestra i njen muž su bili zaduženi za tišljeraj. Starinski, sa sve žljebovima, ulegnućima, a sve staro. Vrata sa duborezom. 52 prozorska okna i 8 stakala na vratima. Ruke sve ranjave od šmirglanja. Dolazila je u obzir samo uljana boja. Makijev kombajn je isteran ispod nadstrešnice koja mu je garaža i tu je napravljena stolarska radionica.
Ukrasi oko prozora koje je pojelo vreme. Cokle, ispusti na prozorima…lutke na ogradi, na otvorima za tavan, ukrasi koji daju lepotu i eleganciju gospi….sve je dobijalo životnost u našim rukama. Mama i tata gledaju i lepo osećaš kako tip ogled pun ljubavi I poštovanja miluje umorne ruke, leđa, vrat….i leči. Svaka koščica je bolela, bol na bol i…..više i ne osećaš, ali vredelo je zbog tog prelepog osećaja zajedničkog stvaranja, koje prošlo vreme u sadašnjem trenutku uči nekom budućem stvaranju. Amanet.
Danima su ljudi, koji prolaze sokakom, zastajkivali, hvalili nas i divili se. Kažu, alal vi vera na ovome. Ofarbana u žuto i belo, po tatinoj želji. Takva je bila i kada je njegov otac sazidao.
Evo, vremešne dame, koja ima toliko ljubavi u sebi i samo jednu utičnicu
PS Bar dan blogeri....Pametan onaj što izmisli produžne kablove
samo zovi, al' da radimo barabar 
