Suzu oku zaustaviti...

Neisplakana suza je kao kamen.
Ne bi trebalo u sebi zadržavati nijednu emociju, pa ni suze.
Šta je u stvari ljepota lica i koliko je ona važna naspram one jedne, teške, neisplakane suze...Rekla bih ništa.
Najlepše je to rekao Aleksa Šantić; "Blago onom ko suza ima, u tog srce umrlo nije."

( toliko za sad o suzi, ne baš romantično ) :)
 
Plasim se zbog stete koju bi mogle uciniti unutar duse.
Pre ces naneti stetu celom telu ustezajuci se da ne zaplaces,nego kad pustis suzu.Kad ode suza,olaksa i dusu.Ne resava mnogo,ali dovoljno da se osoba oseca sigurnijom.Kada sam bio mladji i kada su me tukli,nikada pustio suzu nisam,a sada kao stariji,kada gledam neke sce ne na TV-u,suze same krenu.Ovih dana sam na svim mogucim programima pratio o Bori Djordjevic i njegovim koncertima.Isplakao sam se vise nego ikada.
 
Isplakao sam se vise nego ikada.

Sve neisplakano je izašlo samo od sebe... :heart: i dalje će, a da nećeš ni znati baš sebi objasniti što...
I moj otac plače uz neku seriju, kad ga niko ne vidi.Uhvatila sam ga jedne prilike kako briše oči misleći da ga ne vidim.
Čovjek koji je čvrst kao stena, i poneku suzu sam mu videla baš u najtežim trenucima.I tad ih je krio.
Znala sam u par navrata da mu svesno izazovem suze, ne par, nego one najdublje, progutane...Mora čovek da izbaci sve nagomilano u sebi.
Obično se suze skrivaju besom, ljutnjom...bilo kojom negativnom reakcijom, a to nikako nije dobro.Upravo to nanosi štetu duši...
 
Desava se i meni da mi suza sklizne svako malo ali u pojedinim situacijama ta poplava se desava unutra, pa mi se cini da bi mi sva krv jurnula iz srca i ucinila katastrofalnu poplavu tamo u tim trenucima cini mi se da ne smijem da zaplacem, nego tako drzim tu branu izmedju ociju i srca, ne znam kako da vam to objasnim.
 
Desava se i meni da mi suza sklizne svako malo ali u pojedinim situacijama ta poplava se desava unutra, pa mi se cini da bi mi sva krv jurnula iz srca i ucinila katastrofalnu poplavu tamo u tim trenucima cini mi se da ne smijem da zaplacem, nego tako drzim tu branu izmedju ociju i srca, ne znam kako da vam to objasnim.

Ne treba objašnjenje... :zag:

...pronaći tiho, usamljeno mesto
na koje sama sa sobom ostajem,
mesto gde sem mene, moj bol
boleti neće, moje suze dotaći neće.

...pronaći sebe u viru dubokog okeana
u kojem moja duša pliva, davi se i guši,
pronaći put ka obali pre nego
okean zahvate oluje, pre nego se
o hridi oštre, moje najlepše, razbije...
 
Plakati zbog osoba koje vise nisu sa nama mi je ok, njih prosto ne mozes zameniti, fale ti, to je ljudski i normalno, za sve ostalo jednostavno ne vidim poentu plakanja, tako da i ne placem.

Radije cu to vreme da potrosim na trazenje resenja za svoj problem.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Sve neisplakano je izašlo samo od sebe... :heart: i dalje će, a da nećeš ni znati baš sebi objasniti što...
I moj otac plače uz neku seriju, kad ga niko ne vidi.Uhvatila sam ga jedne prilike kako briše oči misleći da ga ne vidim.
Čovjek koji je čvrst kao stena, i poneku suzu sam mu videla baš u najtežim trenucima.I tad ih je krio.
Znala sam u par navrata da mu svesno izazovem suze, ne par, nego one najdublje, progutane...Mora čovek da izbaci sve nagomilano u sebi.
Obično se suze skrivaju besom, ljutnjom...bilo kojom negativnom reakcijom, a to nikako nije dobro.Upravo to nanosi štetu duši...
Kada sam bio mladji krio sam te suze iz nekog inata i buntovnistva.Sada tesko mogu da se kontrolisem.Pa me je nakada i sramota,kada ima nekoga pored mene.Zena primeti,ali cuti,a deci je mnogo teze,kada me vide.
 
Kada sam bio mladji krio sam te suze iz nekog inata i buntovnistva.Sada tesko mogu da se kontrolisem.Pa me je nakada i sramota,kada ima nekoga pored mene.Zena primeti,ali cuti,a deci je mnogo teze,kada me vide.

Deci teško padaju suze roditelja...znam po sebi.Teža mi je bila majčina i očeva suza nego što će moja ikad da mi bude...
Teške su mi i one suze koje su nekome pale mojm krivicom...Samo se njih postidim...
 

Back
Top