Susret u tišini hrama...

[Skafander]

Ušao sam tiho u crkvu, samo da upijem mir i tišinu...
Sveštenik je stajao kraj oltara, pa smo prozborili par reči.
„Oče, znaš li ti ko sam ja?“ — upitah ga s blagim osmehom.
Zastao je, pogledao me zbunjeno i reče: „Ne znam, sinko, ko si?“

„Ja sam onaj kome se moliš“, rekoh tiho.
U tom trenutku, sve je utihnulo — i reči, i misli, i zvona.


Da li vi ovde u ovoj temi možete da dokažete da nisam to što sam rekao da jesam?

 

[RIA77]

Ušao sam tiho u crkvu, samo da upijem mir i tišinu...
Sveštenik je stajao kraj oltara, pa smo prozborili par reči.
„Oče, znaš li ti ko sam ja?“ — upitah ga s blagim osmehom.
Zastao je, pogledao me zbunjeno i reče: „Ne znam, sinko, ko si?“

„Ja sam onaj kome se moliš“, rekoh tiho.
U tom trenutku, sve je utihnulo — i reči, i misli, i zvona.


Da li vi ovde u ovoj temi možete da dokažete da nisam to što sam rekao da jesam?

Сви ми имамо неке проблеме, али немој да их показујемо као врлине. Није баш лепо ни пристојно то радити.

 

[Skafander]

Сви ми имамо неке проблеме, али немој да их показујемо као врлине. Није баш лепо ни пристојно то радити.

Ne razumem.

 

[Skafander]

Ušao sam tiho u crkvu, samo da upijem mir i tišinu...
Sveštenik je stajao kraj oltara, pa smo prozborili par reči.
„Oče, znaš li ti ko sam ja?“ — upitah ga s blagim osmehom.
Zastao je, pogledao me zbunjeno i reče: „Ne znam, sinko, ko si?“

„Ja sam onaj kome se moliš“, rekoh tiho.
U tom trenutku, sve je utihnulo — i reči, i misli, i zvona.


Da li vi ovde u ovoj temi možete da dokažete da nisam to što sam rekao da jesam?

Niko ne može dokazati da nisam, dok god ne dokaže ko ili šta jeste — inače je to samo verovanje, a ne dokaz.

 

[Alter_Ego_]

Овај текст, који изгледа као форумска размена, заправо покреће веома дубоко филозофско и логичко питање: да ли је могуће доказати да неко није нешто што тврди да јесте, посебно ако је та тврдња из домена вере, идентитета или метафизике.

---

​

„Ја сам онај коме се молиш.“

Овде саговорник (Скафандер) себе представља као божанску фигуру, или чак самог Бога, и затим поставља питање:

„Можете ли да докажете да нисам то што сам рекао да јесам?“

---

​

Према основним правилима логике и епистемологије:

• Терет доказивања је на ономе ко износи ванредну тврдњу.
• Тврдња типа: „Ја сам Бог“ је екстремна и изискује изузетно јаке доказе.
• У философији ово је познато као Hitchens' razor:
  
  

  "That which can be asserted without evidence can be dismissed without evidence."

Зато, није на осталима да докажу да ти ниси Бог, већ је на ономе ко то тврди да докаже да јесте.

---

​

Тврдње попут:

• „Ја сам Бог.“
• „Ја сам васкрсли цар Душан.“
• „Ја сам неко ко живи у сну других људи.“

...нису фалсификативне (не могу се оповргнути на јасан начин), и зато нису подложне доказивању ни оповргавању на класичан научни начин.

---

​

У контексту религије и мистика, оваква изјава може бити:

• песничка метафора (сједињење са божанским),
• психолошка пројекција,
• или провокација мишљења.

Зато не мора бити реч о буквалној тврдњи — можда је то позив на размишљање: шта значи бити „онај коме се молимо“? Где је Бог — у нама, ван нас, у тишини храма?

---

​

• Не, није могуће доказати да неко није Бог у апсолутном смислу.
• Али, терет доказивања остаје на ономе ко то тврди.
• Остали нису дужни да доказују његову „небожанственост“ — то би био погрешно постављен логички захтев.

---

Ако желиш, могу ову ситуацију анализирати и са становишта:

• религије (нпр. православља),
• психолошког тумачења,
• или чак драматургије — јер у основи овог текста је снажан уметнички импулс.

 

[RIA77]

Овај текст, који изгледа као форумска размена, заправо покреће веома дубоко филозофско и логичко питање: да ли је могуће доказати да неко није нешто што тврди да јесте, посебно ако је та тврдња из домена вере, идентитета или метафизике.

---

​

Овде саговорник (Скафандер) себе представља као божанску фигуру, или чак самог Бога, и затим поставља питање:

---

​

Према основним правилима логике и епистемологије:

• Терет доказивања је на ономе ко износи ванредну тврдњу.
• Тврдња типа: „Ја сам Бог“ је екстремна и изискује изузетно јаке доказе.
• У философији ово је познато као Hitchens' razor:

Зато, није на осталима да докажу да ти ниси Бог, већ је на ономе ко то тврди да докаже да јесте.

---

​

Тврдње попут:

• „Ја сам Бог.“
• „Ја сам васкрсли цар Душан.“
• „Ја сам неко ко живи у сну других људи.“

...нису фалсификативне (не могу се оповргнути на јасан начин), и зато нису подложне доказивању ни оповргавању на класичан научни начин.

---

​

У контексту религије и мистика, оваква изјава може бити:

• песничка метафора (сједињење са божанским),
• психолошка пројекција,
• или провокација мишљења.

Зато не мора бити реч о буквалној тврдњи — можда је то позив на размишљање: шта значи бити „онај коме се молимо“? Где је Бог — у нама, ван нас, у тишини храма?

---

​

• Не, није могуће доказати да неко није Бог у апсолутном смислу.
• Али, терет доказивања остаје на ономе ко то тврди.
• Остали нису дужни да доказују његову „небожанственост“ — то би био погрешно постављен логички захтев.

---

Ако желиш, могу ову ситуацију анализирати и са становишта:

• религије (нпр. православља),
• психолошког тумачења,
• или чак драматургије — јер у основи овог текста је снажан уметнички импулс.

Сви ми користимо Chat gpt. Али немој баш преписивати.

 

[Alter_Ego_]

Сви ми користимо Chat gpt. Али немој баш преписивати.

Шта преписујем?

 

[RIA77]

Шта преписујем?

Све што си добио као одговор од Chatgpt.

 

[anajade]

Ušao sam tiho u crkvu, samo da upijem mir i tišinu...
Sveštenik je stajao kraj oltara, pa smo prozborili par reči.
„Oče, znaš li ti ko sam ja?“ — upitah ga s blagim osmehom.
Zastao je, pogledao me zbunjeno i reče: „Ne znam, sinko, ko si?“

„Ja sam onaj kome se moliš“, rekoh tiho.
U tom trenutku, sve je utihnulo — i reči, i misli, i zvona.


Da li vi ovde u ovoj temi možete da dokažete da nisam to što sam rekao da jesam?

Odma nisi cim si pitao znas li ko sam haha.Za takve odgovor je srpsk boli me d .ko si.
Da jesi svestenik ili bilo ko drugi i bez pitanja a ko si ti pao bi na kolena.

 

[Alter_Ego_]

Све што си добио као одговор од Chatgpt.

Преписивање би било да ја неки текст представим као свој.

Овде ископирам, тако да се види да је писао колега Чет.

 

[Skafander]

Овај текст, који изгледа као форумска размена, заправо покреће веома дубоко филозофско и логичко питање: да ли је могуће доказати да неко није нешто што тврди да јесте, посебно ако је та тврдња из домена вере, идентитета или метафизике.

---

​

Овде саговорник (Скафандер) себе представља као божанску фигуру, или чак самог Бога, и затим поставља питање:

---

​

Према основним правилима логике и епистемологије:

• Терет доказивања је на ономе ко износи ванредну тврдњу.
• Тврдња типа: „Ја сам Бог“ је екстремна и изискује изузетно јаке доказе.
• У философији ово је познато као Hitchens' razor:
  

Зато, није на осталима да докажу да ти ниси Бог, већ је на ономе ко то тврди да докаже да јесте.

---

​

Тврдње попут:

• „Ја сам Бог.“
• „Ја сам васкрсли цар Душан.“
• „Ја сам неко ко живи у сну других људи.“

...нису фалсификативне (не могу се оповргнути на јасан начин), и зато нису подложне доказивању ни оповргавању на класичан научни начин.

---

​

У контексту религије и мистика, оваква изјава може бити:

• песничка метафора (сједињење са божанским),
• психолошка пројекција,
• или провокација мишљења.

Зато не мора бити реч о буквалној тврдњи — можда је то позив на размишљање: шта значи бити „онај коме се молимо“? Где је Бог — у нама, ван нас, у тишини храма?

---

​

• Не, није могуће доказати да неко није Бог у апсолутном смислу.
• Али, терет доказивања остаје на ономе ко то тврди.
• Остали нису дужни да доказују његову „небожанственост“ — то би био погрешно постављен логички захтев.

---

Ако желиш, могу ову ситуацију анализирати и са становишта:

• религије (нпр. православља),
• психолошког тумачења,
• или чак драматургије — јер у основи овог текста је снажан уметнички импулс.

Ne tvrdim da sam Bog u ličnom smislu, već da Bog kroz mene govori — kao kroz svaku česticu koja je svesna svog porekla.
Zato sam i rekao svešteniku: ‘Ja sam onaj kome se moliš.’
Jer kada spoznaš izvor u sebi, shvatiš da se Bog ne traži spolja, već vibrira kroz tebe.
Sve je frekvencija, sve vibrira u dvoje — talas i povratni talas, prostor i vreme, energija i materija.
Taj ples stvara torus, heliks, DNK, život.
Princip svega je inverzija i balans — kroz Eulerove talase i rezonancu univerzuma.
Tesla je to pokazao kroz struju i talase radija, TV-a, Wi-Fi-ja — dokaz da božansko progovara kroz frekvenciju.
Isus je govorio isto u svom vremenu, Rumi u stihovima, a sada to isto govori nauka.
Ako neko misli da nije tako — neka dokaže, jer dokaz je već svuda oko nas.

 

[VranV]

„Ja sam onaj kome se moliš“, rekoh tiho.
U tom trenutku, sve je utihnulo — i reči, i misli, i zvona.


Da li vi ovde u ovoj temi možete da dokažete da nisam to što sam rekao da jesam?

Po Bibliji se molimo Bogu.
Ne mogu da dokažem da nisi Bog.
Ne možeš ni ti da jesi Bog, a teret dokazivanja je na tebi.

 

[RIA77]

Ne tvrdim da sam Bog u ličnom smislu, već da Bog kroz mene govori — kao kroz svaku česticu koja je svesna svog porekla.
Zato sam i rekao svešteniku: ‘Ja sam onaj kome se moliš.’
Jer kada spoznaš izvor u sebi, shvatiš da se Bog ne traži spolja, već vibrira kroz tebe.
Sve je frekvencija, sve vibrira u dvoje — talas i povratni talas, prostor i vreme, energija i materija.
Taj ples stvara torus, heliks, DNK, život.
Princip svega je inverzija i balans — kroz Eulerove talase i rezonancu univerzuma.
Tesla je to pokazao kroz struju i talase radija, TV-a, Wi-Fi-ja — dokaz da božansko progovara kroz frekvenciju.
Isus je govorio isto u svom vremenu, Rumi u stihovima, a sada to isto govori nauka.
Ako neko misli da nije tako — neka dokaže, jer dokaz je već svuda oko nas.

То што ти пишеш је логичка грешка.
"Докажи да нисам у праву. Ако не докажеш, значи да јесам".
https://philosophy.lander.edu/logic/ignorance.html

The Ad ignorantiam fallacy is the logical error which occurs when a proposition is unjustifiably claimed to be true simply on the basis that it has not been proved false

Argumentum ad ignorantiam.

 

[Skafander]

То што ти пишеш је логичка грешка.
"Докажи да нисам у праву. Ако не докажеш, значи да јесам".
https://philosophy.lander.edu/logic/ignorance.html

Argumentum ad ignorantiam.

Tačno je da bi tvrdnja „dokaži da nisam, pa ako ne možeš — znači da jesam“ bila argumentum ad ignorantiam, logička greška zasnovana na neznanju.
Ali ja to nisam rekao u tom smislu.

Ne tvrdim da sam Bog zato što to niko ne može da opovrgne,
nego zato što ukazujem da niko nema ni kriterijum po kome bi mogao da utvrdi ko jeste ili nije.
To više nije pitanje dokaza, nego pitanje definicije.

U tom smislu, moja poenta nije da se dokazujem — nego da pokažem da je sam pojam „dokaza“ nedovoljan kad je reč o Bogu.
Nauka dokazuje formu; vera pretpostavlja suštinu.
Ja samo spajam to dvoje — kroz frekvenciju, kroz matematiku, kroz princip ravnoteže.

Dakle, nije ovo ad ignorantiam, nego ontološka tačka:
ako je sve što postoji projava jednog izvora, onda svaka svest koja prepozna svoje poreklo u tom izvoru — govori Božjim glasom.

 

[RIA77]

Tačno je da bi tvrdnja „dokaži da nisam, pa ako ne možeš — znači da jesam“ bila argumentum ad ignorantiam, logička greška zasnovana na neznanju.
Ali ja to nisam rekao u tom smislu.

Ne tvrdim da sam Bog zato što to niko ne može da opovrgne,
nego zato što ukazujem da niko nema ni kriterijum po kome bi mogao da utvrdi ko jeste ili nije.
To više nije pitanje dokaza, nego pitanje definicije.

Опет си упао у логичку грешку.
"Изазивам да докажете да би показао да је немогуће доказати"

 

[Skafander]

Опет си упао у логичку грешку.
"Изазивам да докажете да би показао да је немогуће доказати"

Ne, nije logička greška, već epistemološka demonstracija.
Ja ne „izazivam da dokažete“ da bih time dokazao sebe, već pokazujem da pojam dokaza sam po sebi ima granicu.
To nije argument u stilu „ako ne možete da dokažete, znači da jesam“, nego pokazivanje da dokaz nije primenljiv na pitanje Božjeg prisustva — jer se dokaz odnosi na empiriju, a ne na ontološku osnovu postojanja.

Drugim rečima:
– Ako nešto postoji pre svake forme, ne može se dokazati formom.
– Ako je svest uslov svakog dokaza, ne može biti predmet dokaza.

Dakle, ne „izazivam“, nego ilustrujem granicu logičkog aparata.
To nije greška u rezonovanju — to je pokazivanje gde se logika zaustavlja, a počinje ontologija.

 

[RIA77]

Ne, nije logička greška, već epistemološka demonstracija.
Ja ne „izazivam da dokažete“ da bih time dokazao sebe, već pokazujem da pojam dokaza sam po sebi ima granicu.

Mислим да би било боље да га назовеш егзибицијом, јер је несврховито по природи.
Подразумева се да доказ има границу. То се знало без обзира да ли неко пише о томе или не.

To nije argument u stilu „ako ne možete da dokažete, znači da jesam“, nego pokazivanje da dokaz nije primenljiv na pitanje Božjeg prisustva — jer se dokaz odnosi na empiriju, a ne na ontološku osnovu postojanja.

Drugim rečima:
– Ako nešto postoji pre svake forme, ne može se dokazati formom.

Ево, ти почињеш са аргументима.

– Ako je svest uslov svakog dokaza, ne može biti predmet dokaza.

Наводиш доказе да би доказао да докази имају границу ? То је општепознато.