Super mario - neta (nekad i sad....skoro isto)

ZELENE KORICE.jpg

Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci


SUPER MARIO-NETA
LJILJA MMM u 16.05.2012. 08:52 (687 pregleda)



Ponekad, kako ovaj režiserski par, Život i Sudbina (a to je radi ravnopravnosti polova i neophodnosti svih muško-ženskih prepucavanja zarad mentalne psihičke stabilnosti življa, a sve u cilju održanja borbene gotovosti istog i produžetka vrste, za koje je još uvek žiteljstvo naše zemlje čvrsto vezano ….ne ispušta se to tako lako bogami hahah, mada ima velikih koraka koji se čine sa tendencijom razvezivanja na inicijativu, naravno, koga drugog do muških pripadnika ljudskog roda….uvek su oni bili nosioci novih saznanja, u filozofiji, nauci, politici, biznisu, sportu, pa je za očekivati i u razvezivanju od prirode datog mu para….mislim, šta zna Priroda bre kako treba, te u svrhu edukacije Prirode behu špartane parade ), režira naše filmove, volela bih da su ljudi kao onaj čikica Super Mario iz video igrice. Režiser, naravno inostrani, jer naš nije tvorac igrice, je smislio da pritisne “Z” i “strelicu na gore” i ovaj ripi….”strelica desno” pa “levo”….i tako ideš….ripaš, padaš u ambise, nabijaš se na kolčeve, malo-malo pa te neke karakondžule spopadaju, pa se daviš, vereš, padaš, preskačeš nekakve rupčage kao za olimpijsku medalju, letiš, boriš se sa aždajama i džambasima od razne sorte….a onaj ti ino režiser preko naše tastature postavlja nove prepreke. Mario je sav utepan i izubijan al se dobro drži, mislim drži do nivoa, lepo se nosi sa zaledjenim osmehom na licu uporan u svojoj samoutepujućoj istrajnosti. E, onda kad predje odredjeni broj prepreka, sav čio i veseo i vazda u istom odelu, radničkom, što je od presudne važnosti jer kazuje da Mario nije džabalebaroš I gotovan….ma jok… onaj odgore pritisne “space” za sledeći nivo…..to je bre napredak. Novi izazovi za koje je potrebna odlična fizička spremnost kojoj jedenje i pijenje ne treba i sve u istom odelu bez troškova struje, vode, infostana, poreza, prireza, zareza, taksi, korupcije, kladionica i kockarnica koje su poznate kao profitabilne krizne delatnosti iliti ustanove otvorenog tipa sa širokim spektrom društveno korisnog druženja i višestrukim primenama istog, bez višemesečnog čekanja na neki pregled, troškova obuće i odeće, škola, šefova, lekova, političara, nadrndanih komšija, dece, muževa i žena sa sve familijama, telefona, tv-a, novina i tabloida, reality šoua, bez glasanja, bez ikakvih nameta i naravno bez izmeta… primer savršene ekonomičnosti koja čak dotle ide da je i u ekološkom smislu naša planeta zaštićena i očuvana tj. nezagadjena, što se čak može i okarakterisati kao povratak Majci Prirodi.

I tako…kad uperim svoj analitički pogled u nas ljude budem sva ponosna….sve više nas liči na tog visprenog, živahnog čikicu i napredujemo bre……sve manje gledamo u hrpu neplaćenih računa zarad psihičke ravnoteže a i zbog apsolutne nemogućnosti da se isti plate, te koja je vajda gledati u nemoguće, sve duže nosimo istu garderobu, sve manje imamo šefova jer ne idemo nikud na arbajtovanje, ne idemo kod lekara za svaku sitnicu jer ne primaju bez markice na zdravstvenoj knjižici a zna se kako se do te famozne markice dolazi (e, tu dodju oni ambisi i nabijanje na kolac), sve duže ne znamo gde su nam deca, ali, tu su negde u nekoj od ustanova otvorenog tipa ili u susednoj sobi na nekoj od društvenih mreža skupljajući znanje, i najvažnije, sve duže možemo da izdržimo bez jedenja i pijenja zbog čega nam je naša mila državica sve čistija.

E, sad, pade mi na pamet, da je ovaj režiserki par, koji je zadužen za ovaj naš prostorni realiti živalj, vrlo lepo savladao dve stvari koje dobiješ kad rastaviš reč "režiseri" jer smo i srezani a ovo drugo je....produktivan rad creva hahaha, te tako sve više smo Super Mario-Nete, za državljane koji se još nisu usaglasili sa novim standardima to su Super Mario i Super Neta...mešano molim, muško žensko....po starinski. Još samo neke lepe stvari da nam izrežiraju i onda stvarno Bog ima da vidi nebeski narod

Nastavak 14.12.2021.

I dođoše te “lepe” stvari. Tačnije puno njih, jer ima se-može se. Otvorili režiseri mnogo ino-domaćih firmi, pa dele narodu, onako, domaćinski, kako se to već u Srbiji radi.

A sad, ovovremenske izmene i dopune (većinom kozmetičke, kako smo već navikli, ali kao i šminka, samo zamazuje nedostatke i ističe ostatke, dok je ne skineš).

Neću da dužim, jer nemate kad da čitate toliko, obzirom da žurite da udahnete koliko-toliko svež vazduh dok ga ima još. Svratite u radnju da kupite flaširanu vodu sa nekada domaćih izvora, voće, povrće, meso, sir (zapamtite ukus i miris jer i toga neće biti). Izvedete dete u parkić i objasnite mu gde ste došli, da zapamti, da se seća trave, drveća,drugara, jurcanja i smeha. Skupite na jedno mesto sve slike, snimke sa porodičnih okupljanja, letovanja, zimovanja, putovanja, da imate da pokažete svojoj deci kako se nekad živelo, u čoporu, grupi, porodici jer čovek je društveno biće. Pripoda ga nije stvorila da živi sam (kao što ništa što živi i nije stvorila da bude jedinka, nego sve u paru). Na tim slikama i filmovima će videti kako izgleda kupanje u čistoj reci, moru, jezeru, kako izgleda šuma, proplanak, njiva, kako sunce greje i sneg hladi, kako pada topla letnja kiša, kako odzvanja smeh i zvuči horsko porodično pevanje, kako se slave rođendani i mature, kako se roštilja ….šta znače ljubav, deca, porodica, prijatelji….čopor….šta znači biti zdrav i voljen i kolika je snaga čopora. Obaveza Roditelja je da zaštiti svoj porod. Naučite ih sada šta znači boriti se za zdrav vazduh, vodu, hranu, za zdravu zemlju iz koje niče ta hrana. Izađite iz svoje supermarionetske igrice i borite se za one koji hode za vama koračajući stopama vašim. Izađite za sebe, da ostanete i budete zdravi, jer samo zdravi možete brinuti o svom porodu i o sebi. Borite se protiv otrova kojim nas zasipaju….jer….sutra nije dobro, nikako nije dobro……jer…..sutra će vaše dete naći na netu reportaže o tim borbama, o buđenju svesti naroda, i pitaće vas “mama,tata, da li ste i vi bili na ovim protestima protiv zagađenja i trovanja naše zemlje, vode, vazduha?”

Daj Bože, da Vas, zdrave, u zdravoj sredini, to pita Vaše zdravo dete. I da mu Vi, mladi roditelji, punog srca odgovorite…..”Da sine, bili smo sa mnogo drugih ljudi. Zato smo svi sada zdravi u svojoj Srbiji” i daćete mu da pojede jabuku a ne da popije lek.

Samo ako izađete iz svog komfora “neću da znam, neću da mislim”…”neko drugi će to uraditi”….”ionako će sve biti isto”….imate šansu da ostanete i budete zdravi, i vi i vaši. U suprotnom….ne bila vam u koži omladino, sadašnji i budući roditelji.

Biti Roditelj je najteži posao na svetu, ali i najlepši, najodgovorniji, najstresniji, najborbeniji i bez prava na penziju. U ovo i ovakvo vreme, vama deco, biti Roditelj je, užasno teško. Mnogo toga je na vama. Mnogo snage vam treba. Još više razuma. Ali, sve to imate, samo, možda niste još svesni da ste vlasnik te snage i pameti. Ova tamna vremena su samo ispit vašeg razuma i snage. Snaga je u čoporu. Osvetlite ovo vreme da bi buduća vremena bila svetla i zdrava, za vas i one koji hode za vama koračajući tragovima vašim……vašoj deci.

S poštovanjem čitaocima​
 
Kliknite za proširenje...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)


I tako je i ova, marionetska, 2021. završena. Sledi sledeća, još grđa, najavljena uz pucnjavu, praštanje, razna šarena svetla različitih oblika po nebu (majkumu, ovo mu dođe kao predskazanje na lokalnom nivou....samo za beogradske oči...u inat koroni.....će vi blinka, samo će vi svici pred oči ripaju...nema da vidite ni reku, ni nebo, ni drvo, ni put...u glavu će vi tutnji a pred oči će šljašti kako ti naprave ovi odozgore...neće znaš ni da'l si doš'o el' si po'šo dok te a šija boli od gledanja u bogove...sve misliš, sad će se niz šalče spusti odozgore).

I ta najava dolazeće godine, u trajanju od nekoliko minuta, „za našu decu“ košta tričavih 45.000 eur

A za onu drugu decu, koliko je za njih lokal izdvojio para? Za onu decu o kojoj ne želite da znate, za onu decu koju lečimo sms porukama, donacijom, dobrom voljom, licitacijama? Koliko mališana je moglo da bar pokuša da se leči...koliko očajnih roditelja je moglo da dobije nadu? Koliko dečijih bolnica je moglo da uradi ono što im je neophodno?

Znate, državni budžet, gradski, firmin ili bilo koji drugi je u osnovi isti kao i kućni budžet. Imate prihode i rashode i listu prioriteta. Moj stav je da su ovde debelo pobrkani lončići a neki, bogme, i pogubljeni.



„Za našu decu“ još ima poklona



****************
ЛОНДОНСКА КАНЦЕЛАРИЈА, дакле сам врх компаније позвао на разговор ljude iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, shvatajući da su zapravo oni njihov problem. Ovo je odgovor udruženja......o čemu da razgovaraju? Da kompanija umesto planiranih dnevnih 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline troši 970 tona.....da nas manje truju....pa ne može da rudnika malo bude, malo ne bude....znači nema razgovora.

Ово им је заједнички одговор од нас из Заштитимо Јадар и Рађевину, Earth Thrive и London Mining Network.

А лондонска канцеларија Рио Тинта је добила следећи одговор:
Организације цивилног друштва и становници погођених подручја већ више од две године јасно исказују своје негативно мишљење о пројекту: да га треба прекинути. Власти Србије су највиша инстанца у овом дијалогу и треба да омогуће остваривање Права грађана да кажу „НЕ” пројекту који би имао велики и трајно негативан утицај на њихов живот и Природу. Подсећамо да је право на чисту и здраву животну средину загарантовано Уставом Републике Србије. Овај став смо у више наврата исказивали компанији, тако да сматрамо непотребним да се упуштамо у даље разговоре.
Уверени смо да пројекат није прихватљив на основу утицаја на Природу у окружењу и ширем региону. На нашу тврдњу да досадашњи процес планирања и издавања дозвола то није озбиљно и објективно узео у обзир, српске власти ће морати да одговоре због жалбе коју смо упутили Секретаријату Бернске Конвенције. Овде треба напоменути и то да је компанија била у координацији са надлежнима кроз Радну групу и присуством на другим састанцима, тако да део одговорности сноси и компанија.
Компанија мора да се побрине да санира све утицаје на Природу и животну средину изазване бушотинама и њиховим истражним активностима у Јадру и Рађевини.
Представници компаније су користили јавни медијски простор на, како ми видимо, неправедан начин, јер исти простор није дат другима да изнесу свој став, независним научницима и цивилном друштву.
Компанија такође није у потпуности, свеобухватно и истинито одговорила на наша питања постављена на њиховој годишњој Скупштини акционара у априлу ове године, и заправо није одговорила на једно од наших питања, оно најважније које се заправо тиче израде Просторног плана на основу недовршених података и заиста је занимљиво да су баш то изоставили из својих „одговора”. Компанија такође није одговорила на наша поновљена питања послата преко наше платформе - London Mining Network / Лондонска рударска мрежа пре неколико месеци.
Компанија такође треба да буде свесна да је њихов локални директор Рио Сава експлорејшн у Србији пришла породици наших партнера Заштитимо Јадар и Рађевину на улици, и пред њиховим малолетним дететом непримерено рекла: „Нисмо ми ти који шаљу полицију на ваша окупљања“; Ово је апсолутно неприхватљиво!!
Требало би да схватите да су ваши поступци проузроковали велики стрес и друге психо-социјалне утицаје на локално грађанство, јер је пројекат отишао прилично далеко са нпр. откупом земљишта, дозвољеним на основу просторног плана, урађеним на основу неадекватне процене и недовршених пројектних планова и документације.
Компанија такође мора да зна да пројекат „Јадар” није само питање Јадра и Рађевине, већ сада и целе Србије и ширег региона, укључујући грађане у Босни и Херцеговини. Грађани широм земље су огорчени, јер је присутно мишљење да сте покушали да убрзате пројекат користећи недостатке нашег правног и политичког система. У вашу компанију (више) нико нема поверења, тако да нећете бити у могућности да добијете друштвену дозволу за рад.
Из свега наведеног јасно је да разговора са компанијом нема те да се од њих захтева да чим пре одустану од пројекта “Јадар” и само НАПУСТЕ Србију.
Earth Thrive, Лондон
Заштитимо Јадар & Рађевину, Србија
London Mining Network, Лондон
 
Poslednja izmena:
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

02.11.2013.

SPOD STARE ŠLJIVE

VILINSKI VEZ


Strpljivo čeka ta stara šljiva. Sad će deda Pera da naidje. One najviše liske ga ugledaše kako ide lagano kolskim putem. Tandrču kolica po džombama. Oko dedinih opanaka, uvek su dva malena oblaka prašine. Kad se umore, legnu na opanke da odmore. Zna šljiva....da dan već oseća umor, pa će sad sesti da lecka dane dušom. I zna, da će sa druge strane, iz pravca sela, doći veliki oblak prašine okićen dečijom grajom....ooooo, evo ih ....dolaze potoci

Deda stiže prvi, seda uz uzdah, skida kačket i stavlja ga preko kolena. Poranili su bogme danas, pomisli, gledajući kako buljuk dece veselo trči pored Paunovog dvorišta, pa pored naherene ograde od Miloradove avlije....
Uz pozdrav dedi, zadihani i zajapureni sedaju u krug oko njega....Šljiva zašušta, pa ućuta.

Ovo polje, vama izgleda obično, jer je vaše i znaete ga od kako se ispileste. S’g će čujete priču o čudnovatosti njegovoj. Ovo vi je deco, polje čarobno. Svašta se tu dogadjalo od davnina. Je l’ mož’ da zamislite ovoj polje ispresecano sas potočići?
„Celo polje?“ pita Mladenov glas
Da, celo. Odavde, od ovuj staru šljivu, pa sve dole do Moravu, i levo i desno od šljivu dokle vi oko vidi. Tia su potoci, na zemlji, izgledali kao vez na platnu, kao da je navezen veliki puž koji nosi svoju kućicu.
„Je l’ golać deda Pero?“ upita Ostoja, a usta mu ostaše otvorena
„Nije golać, čuješ da je deda rekao da nosi kućicu“ reče Bisa, rukom gurajući Ostojinu donju vilicu, te se usta zatvoriše.
Deda se na taj njen pokret, tako brižan i jednostavan, samo nasmeši.
Sve su ti potočići išli u krug. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po polju, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše.
Gledaju ga deca.....more, nije gi jasno...hmmmm
De imenjače, donesi neko drvce da vi nacrtam
Petar skoči, pogleda po zemlji okolo, i sa uvrate Gvozdenove njive, u kojoj su se baškarile glavice kupusa, donese pisaljku dedi.
Očas posla, dečije znatiželjne oči ugledaše na zemlji nacrtanu kružnu šaru sa puževe kućice
Ete.....starina, se nasloni na stablo šljive, da sačeka malo, dok se crtež lepo smesti u dečiju maštu. Nasmeja se u sebi „probudio sam im znatiželju, čak i Bisa ne pituje ništa jer gu nije jasno hahah“

Dubok, blag glas nastavlja dalje priču, polusklopljenog oka, kao da se priseća
Tada nije bilo ljudi ovdena, samo vile koe su tuj šaru i napravile. Izmedju potoci zelena trava i drveće, razno šareno cveće, ali ima i koprive, džbunovi sas velike bodlje ili otrovne bobice, ima i sas lepe, slatke, pa lekovite travke..ma svašta. I ptice su tuna....razne, i razne sitne živuljke...ma sve što po polju lazi, trči, leti. Sve su one vezle sas konci raznih boja
A potoci, svi različiti. Neki bistar a s toplu vodu, neki s ledenu i u najtoplije dane, nekima korito posuto sas šareni kamenčići pa dodje ko tkanica kako vijuga, a neki si ima skoro pa crnu vodu, poneki veseli, samo skačkaju s penušavi talasići, a neki bogme sporo, lenjo teku. Ima i onih sa vazda mutnom vodom, a i onih koji jedva da teku, kao da se plaše. Neki su tako nagizdani pa se samo šepure, pa onda oni što im voda tako ozbiljna, misleća te vazda tako zamišljeni lagano teku. Neki si imaju kraći tok, neki duži, dublja ili plića korita i sve u krug poredjani, jedan za drugim, ulaze i izlaze jedan iz drugoga, smenjuju se ko stražari

„A šta je u centru kruga deda?“.....Bisa zamišljeno upita.

Polako Biso....opasno detište će bude, vidi koe drugi ne vidu.

I, tako, vile su vezle i sve bliže bile centru kruga. Kad tu dodjoše nastade tajac. Šta sad, pitaše se. Sedoše pod ovuj navezenu šljivu da razmisle.
Po starom vilinskom zaveštanju, imale su samo dva dana da izvezu centar. Ako to ne urade za toj vreme, cel vez nestada, a polje, veliko, ogromno, ima se pretvori u golemu pustaru. Do sledećeg dolaska vila ima da prodje kodža vremena.
Jedne su bile za to da izvezu mlogo ljudi na ovom poljskom platnu. Druge su htele da izvezu jednog čoveka i jednu ženu i da ovoj platno bude u nji izvezeno, da potoci budu deo nji.
Za mlogo ljudi im treba mlogo vremena, a nemaju ga. Morale su da požure. Ako izvezu samo nji dvoje, šta će oni sami....Zamišljenih sedam vila sedeše pod šljivu i smisliše. Svaka će da naveze po jedno muško i jedno žensko i u svako muško i u svako žensko čeljade će da izveze sve ove potoke, ali ne istim redom kako su na zemaljskom platnu navezle. Da kod svakoga ispomešaju, pa tako, neće da budu isti, a opet, svi će da budu isti. I da bi svi bili različiti, dogovoriše da se ne sretnu dok vezu i tako misli jedan drugoj ne prenesu, jer vile razgovaru i kad reči ne govoru, nego će se sakriti jedna od druge, i u osami vesti kako žele. Tako će biti sedam parova koji se ne poznavaju, a svi sas isti a drugačiji unutrašnji potočarski vez. Nalaze se ovdena, pod ovuj šljivku, za dva dana.

Tako i bi.
„Ne razumem, kako da budu isti a da ne budu isti“...pituje Zoran, osmogodišnji zvrk, brz kao munja.
Deco, svak nek donese po nekoliko kamenčića i po jedan list od neke biljke...može kupus, kukuruz.
Par minuta traženja i sve je tu. Male ruke spustiše svak ispred sebe ono što su sakupile i posedaše oko dede...šljiva šumi....to se ona razgovara sa vetrom
E sad, svako na svoj list nek stavi kamenčice koje je doneo. Vidite, spolja, ste vi listovi. Milanče, Jelica, Ostoja, Vera i Bisa su doneli po list kupusa, ali liske jesu od kupus iz Gvozdenovu bašču, ali su i sve različite...nema dve iste. Zora, Smilja, Zoran, Rade, Zvezda, Mladen su doneli list od kukuruza, pa i oni su različiti ...jel da?
„Jesu“ odgovaraju uglas dečiji glasovi a šljiva opet zašušta s liske u znak odobravanja.
Eto, svi ste listovi a opet drugačiji. Isti ste, sve imate isto, a opet ste i različiti......to je vaš spoljni vez što ga vile izvezoše
E, sad, ovi kamenčići koje ste skupili su svi različiti, a opet, svi su kamen......jel ima dva ista?
„Nema“ zamišljene povijene malene glave odgovaraju.
„A je l’ ste mogli, sve i da ste tražili da nadjete dva baš ista?
„Nesmo“
Eto, vidite, nema istih, ali ima sličnih...E, to je vaš unutrašnji vez....vez karaktera, osobina...vez duša...vilinski potočarski vez
Psssssst.....detinja tišina misli....samo šljiva sme da se oglasi, te deda sklopi oči da odmori od priču dok čeka da neko progovori
„Onda su vile sve stvorile tako...isto a nije isto. Pa i krave su krave a sve drugačije....ona naša crno-bela rasipe kofu mleka samo li ne paziš, iz čista mira...moj deda kaže da je to od bes, narav gu taka, a ova druga, Ruža, ona je braon i mlogo je dobra i blaga“ oka što se cakli, skoro viče Petar, sav ponosan na svoju misao i na to što je prvi.....pre Bise hahaha
Hahahaha.....jeste Petre, tako je. Bravo sinko, govore bore smejalice što plove potocima na izbrazdanom licu.
E, sad svima bi jasno, pa u glas počeše da nabrajaju ljude, njihove osobine, pa životinje, biljke....a šljiva.....eeeee, ona si ćuti i uživa u seoskoj mladoj pameti pogleda uperenog u nebo.

Kada se larma utiša, deda nastavi priču

I tako, sedam vila dovede sedam parova pod ovu šljivu, upoznaše se. Neki su uplašeni, neki nasmejani, neki samo ćute i gledaju šta drugi rade. Oni preduzimljiviji, posle prve hladne noći provedene pod šljivom, počeše da prave kolibe. Malo, po malo, stvori se naselje, ovoj selo, u centru kruga. Svi ljudi različiti a isti, kao liske, kao kamenčići......eeeee ljudi su potoci što jedan bez drugoga ne mogu, te jedan u drugi uviru i izviru....a i duše im izvezeni potoci što sami u sebe uviru i sami iz sebe izviru. Kod nekog od njih, vile vezući u žurbi zaboraviše po neki potok da navezu....pa nekom fali nasmejani potok, nekom lenj, nekom mutan, a negde ima i po dva ista potoka....i tako, šarenilo postade još šarenije.
Ljudi potoci, isti a različiti, nastaviše da žive svaki žuboreći svojom vodom.....i šljiva nastavi da šušori izvezena vilinskim vezom. Samo nekad, u neki tihi noć, kad pogledate u nebo, a tam...nebo načičkano sas zvezde kao ova šljiva što je s liske nakićena...izgleda kao da samo zvezde postoje i tek negde,negde iskoči plavi komad neba....eee, tad, sedam vila dolazi ovde da provere kako stoje stvari sas navezeni potoci.

Dedaaaa Perooo.......pogledaj nebo!.....širom otvorene detinje oči dušom potočarskom gledaju.....i one njih gledaju
A ono......zvezda na zvezdu zakačena...

„Šta je bilo sa vilama deda?“
„Čekao sam da me to pituješ Biso, biseru mali.....počekaše na vr šljivu neki dan, pa kad videše da se ovia sedam parova saživeše, one otidoše dalje“
„Da vezu potoke u krug i potočarski vez u njima na nekom drugom mestu i prave naselja, sela, gradove...je l’ da?“
„Tako je Biso, potoku bistri....vazda potoci teku u krug oko nas i u nama. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po svim poljima, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše. Kao puž što svoju kućicu svud nosi, tako i čoek, sve svoje sa sobom nosi....duša mu u kružnoj kućici živi, u potocima se njegovim banja .....vilinski potočarski vez....

“Ajde, sad, noć već vata dan za ruku da ga odvede na spavanje….će ve traže roditelji….će vam brinu majke…nećemo to, je’l da?”
“Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć, a zvezde što skriše nebo………eeee, one gledaju svoj vez….

PS Dobro jutro svim potocima.
Stara priča, pisana niškim dijalektom. Prvo nasta Priroda, pa onda ljudi da u njoj žive u čoporu. Čuvajmo Prirodu, jer ako nju uništitmo, uništićemo i sami sebe. I snaga i pamet su u čoporu..... i u vilama, zato što su one ljubavlju izvezle sebe u nama, jer možeš dati samo ono što u sebi imaš, što važi i za vile :)
Sretan Božić svim potocima :heart2:​

​
 
Poslednja izmena:
Dobar dan,
Idemo dalje. Na žalost, vreme je takvo da u amanet ostavljamo ono što je MORAMO a to je borba za nas, za našu decu, za naše porodice, za nas narod, za našu Srbiju, za goli život i pravo na njega, za zdravlje, vodu, vaduh, hranu.....nije važno gde si, gde živiš, ako voliš onda učini nešto.....mnogo naših malih činjenja, čini čuda, baš kao i pčele...jedna ne može sama, ali mnoštvo čini košnicu

https://www.facebook.com/video.php?v=728846284741859
 
Lista lokacija na kojima su odobrena rudna istraživanja do 2024. godine ......pod sloganom "za našu decu".......pa sad vidite šta vam je činiti moj narode.
Želim da na mom blogu, i ovo ostane u amanet našoj deci (Macinoj i mojoj)......da znaju, gde spava snaga kad im zatreba....a trebaće im, kao i vašoj deci i svoj deci mog naroda.
1642947600355.jpeg

1642947630370.jpeg
 

Prilozi

  • 1642948331743.jpeg
    1642948331743.jpeg
    67,6 KB · Pregleda: 7
  • 1642948430444.jpeg
    1642948430444.jpeg
    69,2 KB · Pregleda: 10
  • 1642948448593.jpeg
    1642948448593.jpeg
    69,2 KB · Pregleda: 7
LJILJA MMM:

Pesmu "Naši dani" napisao je Dis još 1910.godine, a kao da je pisao sada. Zato i jeste velikan i rodoljub. Samo takvi ljudi mogu napisati i uraditi vanvremenska dela. Poslušajte. Verujte mi, vredi.
Kliknite za proširenje...
desanka-maksimovic-774x731-774x675-640x558.jpg


НЕОБЈАВЉЕНА ПЈЕСМА – Десанка Максимовић: У ропству​

Не могу да познам народ чије су певали врлине песници од Бранка до сада. Српско стадо мало све до последњег руна разбило се и ошугало


Десанка Максимовић – У ропству​

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.

Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.

Пред вама је једна од родољубиих пјесма Десанке Максимовић, необјављена песма „У ропству“, због које је, као и још неких, била и затварана.
 
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

​
27.01.2022.
NARODE MOJ



Narode moj, od travke i živuljke sazdan,
Sreće i tuge, borbe i slave,
Reke i planine, pogače i njive,
Uvek napadan a nikad napadač,
Žuljevitih ruku što biljke naše leče,
Nasmejan i živ, jak i zdrav u glavi i telu
na Tebi je da odlučiš da li ćeš i dalje život životom pisati
ili ćeš ispisati
Epitaf sam sebi

……..

Prodati Narode moj,
Izdani Narode moj,
Nesložni Narode moj,
Istina jeste,
Rekoše u strahu napadači na nas
“Ne daj Bože da se Srbi slože”
Bog dade prilike, al’ Narod nastavi da se glože.
Prilike prođoše, pare prodavcima ostaše,
Popovi se ućutaše i stado svoje ne okupiše,
Mašine zagrmeše i neki ljudi strani
Samleše sve što srpsko bilo je,
Ubiše sve što srpsko živo je.
A narod ……Narod moj….
Spomen ploču sam sebi za života podiže
Jer za života da živi ne stiže
Zato što glas narodni ne diže
Da sebe zaštiti i porod svoj
Reku i livadu i ptica poj,
Groblja i crkve i pčela roj,
Vazduh i osmeh deteta svog.
Savijene glave osta izdan i nem.
Prodadoše njegova jutra za tuđa sutra.
Glavu ne diže i ne krete u boj
Za porod svoj
Nesložni Narod moj.

Spomen ploča postavljena na jalovištu,
Gde života nema.
Ni mrtve duše predaka je ne obilaze
Srame se pokolenja svojih
Što snagu i razum zarad para zaobilaze.

……….

Biraj Narode moj šta ćeš ispisati
Jer u rukama tvojim i život je i smrt
Slogu i snagu i borbu za zeleni životni vrt,
Život čoveka dostojan kako oduvek kod nas beše,
Pokolenja da nam žive i seme se ne zatre,
Da u srpskim ognjištima i dalje gore vatre,
Ili
Spomen ploču sebi i svojoj nerođenoj deci
Za života svoga podižeš.

Biraj Narode moj
Život ili smrt za sebe i porod svoj
​
 
LJILJA MMM:
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

​
27.01.2022.
NARODE MOJ



Narode moj, od travke i živuljke sazdan,
Sreće i tuge, borbe i slave,
Reke i planine, pogače i njive,
Uvek napadan a nikad napadač,
Žuljevitih ruku što biljke naše leče,
Nasmejan i živ, jak i zdrav u glavi i telu
na Tebi je da odlučiš da li ćeš i dalje život životom pisati
ili ćeš ispisati
Epitaf sam sebi

……..

Prodati Narode moj,
Izdani Narode moj,
Nesložni Narode moj,
Istina jeste,
Rekoše u strahu napadači na nas
“Ne daj Bože da se Srbi slože”
Bog dade prilike, al’ Narod nastavi da se glože.
Prilike prođoše, pare prodavcima ostaše,
Popovi se ućutaše i stado svoje ne okupiše,
Mašine zagrmeše i neki ljudi strani
Samleše sve što srpsko bilo je,
Ubiše sve što srpsko živo je.
A narod ……Narod moj….
Spomen ploču sam sebi za života podiže
Jer za života da živi ne stiže
Zato što glas narodni ne diže
Da sebe zaštiti i porod svoj
Reku i livadu i ptica poj,
Groblja i crkve i pčela roj,
Vazduh i osmeh deteta svog.
Savijene glave osta izdan i nem.
Prodadoše njegova jutra za tuđa sutra.
Glavu ne diže i ne krete u boj
Za porod svoj
Nesložni Narod moj.

Spomen ploča postavljena na jalovištu,
Gde života nema.
Ni mrtve duše predaka je ne obilaze
Srame se pokolenja svojih
Što snagu i razum zarad para zaobilaze.

……….

Biraj Narode moj šta ćeš ispisati
Jer u rukama tvojim i život je i smrt
Slogu i snagu i borbu za zeleni životni vrt,
Život čoveka dostojan kako oduvek kod nas beše,
Pokolenja da nam žive i seme se ne zatre,
Da u srpskim ognjištima i dalje gore vatre,
Ili
Spomen ploču sebi i svojoj nerođenoj deci
Za života svoga podižeš.

Biraj Narode moj
Život ili smrt za sebe i porod svoj
​
Kliknite za proširenje...
Kao cokulama u pleksus...
Stihovi istinitiji od same istine...
Strašno je šta smo doživeli...
Vaš glas treba da odzvanja na celoj Krstarici, ne samo na Blogu...
:vzagrljaj:
:heart2: :heart2: :heart2:
 
Soradze:
Kao cokulama u pleksus...
Stihovi istinitiji od same istine...
Strašno je šta smo doživeli...
Vaš glas treba da odzvanja na celoj Krstarici, ne samo na Blogu...
:vzagrljaj:
:heart2: :heart2: :heart2:
Kliknite za proširenje...
Hvala :heart:
Odzvanja na ekologiji i porodici...msm ja se trudim, ali nekako skoro niko ne piše, samo nas par, ali čitaju, a to je važno. Odzvanja i na drugim mestima gde bi se što više ljudi trebalo uključiti, jer nam se ovo i dešava zato što nismo znali, nismo pitani, nismo obaveštavani, što je namerno učinjeno od strane institucija, a sami nismo ni želeli da saznamo. Ovo je veliki napredak, jer sada želimo da znamo, da učestvujemo, da se pitamo. Dotle je došlo, do golog opstanka. Ipak, nije kasno da narod kaže da ne želi da cela Srbija bude kao Bor i Smederevo, a to nam se spremalo. Ako ste u Beogradu, sutra 30,01,22, možda se i vidmo na skupu za vazduh Beograda na Terazijama u 16 sati. :heart:
 
Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci



SUPER MARIO-NETA

Nastavak 25.01.2022.



Vreme korača, voda teče prateći vreme, oblaci idu kud oni hoće, hladno je, -8 do -10 kako gde, školski raspust se završio, korona nije, i Kinezi, Australijanci, Englezi, Kanađani takođe traju…..i vladavina traje…. ali je dopizdelo svima sve, te neke svetske sile napuštaju koncept zatvaranja i puštaju po malko zatvorenike napolje….ceo svet je kao zatvor…a tek će da bude zatvor, tako odredili najmoćniji zimujući na planinama u Švajcarskoj. A Super Mario piči po svom, sa osmehom na licu, u istom odelu, oslobođen imovine, ne treba mu hrana, ni voda, mada mislim da će ponekad, retko, ali ipak će se desiti, da mu dodaju po epruveticu nečega smućkanog i to samo kao jubilarnu nagradu za istrajnost, predanost naciljanom cilju, za visoku ekološku svest u nemanju i neposedovanju. On je miljenik sa planine u Švajcarskoj…svi ćemo mi tako, samo da nas još malko ukalupe. E, kad bi naša tastatura mogla da vidi Maria i Netu, pa da se ugledaju na njih (muško-ženski dubl, molim lepo), da se organizuje obuka, časovi, brifinzi, predavanja za tipkače i kliktaše po naređenju. Zaostaju ovi naši u svetskom znanju, pa su zato rešili da preskoče po neki razred pa pravo na malu mature, napuderisani, nakinđureni, puni sebe i sa pozamašnom imovinom na tuđe ime stečenom poštenim 32-satnim svakodnevnim dnevnim radom za narod. Ej, bre…na Maria i Netu da se ugledate, ništa da nemate, gologuzani da budete bre, polugladni i polužedni, bez seksa i svih produkata te aktivnosti a sretni kao nikad u životu…to je budućnost isplanirana. Ali do tada, do te globalne belosvetske sreće, čiji je, duboko verujem, začetnik Super Mario kao model poistovećenja svetskih narodnih masa sa pomenutim, da vidimo šta nam radi omiljeni heroj. Dojadilo mu jadnom, da od moje mladosti do sada, jedno isto radi, pa se ino tvorci igrice smilovaše da mu daju neke nove zadatke, nešto malo modernije, a opet tradicionalno. I tako mu dadoše lopatu i pijuk u ruke da kopa rudnike. Na svakom nivou novi izazov. Te se malko bori sa zmajevima a malko kopa bakar….pa opet neki zmaj što sikće na njega…pa kopaj…pa dim i nekakav pepeo…Mario se guši, davi, ali ide dalje uporno…pa novi nivo i gvožđe, vrelinja i dim. Mario jedva nazire neku spodobu kroz sve to i udara gu s onu lopatu sve po glavu, dok gu ne sobali…e, onda dođe nov zadatak, još jedan rudnik ali tu iskoči ogroman medved…..malko je kopao zlato, malko na grizlija pogleđuvao i na onu njegovu zlatnu kajlu oko vratine, pa kad ovaj zaspa zimskim snom ali programirano kratko, Mario ga preripi i ode na novi nivo.Treba da zida zgradu rudnika, buši neke rupe, izvlači iz utrobe zemlje neko kamenje, pa naliva rupe nečim….lagan posao za Maria, te ima kad da šeta po livade sa sve onu lopatu i pijuk. I šume lepe, ali lavovi ga opkoliše…skoči levo, skoči desno, vitlaj s onu lopatu, gađaj s kamenje, begaj po šumu, pa uskoči u jednu rupu što ju je iskopao, pritaji se, i lavovi odeše u nepoznatom pravcu. Malo se pogubiše tia lavovi, ipak je ovo Srbija, neje njina teritorija. Al’ ne lezi vraže, dođoše tu neki domoroci da se bune što on udara kamen temeljac i što će da ih potruje s neke mađije. Imaju lopete kao i on al’ ih je kodža. Porazmisli Mario, pa im se pridruži u šetnji i bi mu lepo s tim bučnim ljudima koji su vikali nešto, svađali se pa grlili. S druge strane im priđoše neki drugi ljudi, pa se ljubiše (Mario to nije probao, mislim ljubljenje, jer je stidan sav, svik’o na samoću). Tada, naš junak vide i oseti nešto toplo u grudima ispod onog radničkog odela. Bi mu nekako ugodno. Ali ino gazda naredio nov zadatak. Novi nivo, Mario mora stalno da napreduje i održava kondiciju. Mora da izvadi iz zemlje uzorke nekog kamenja koje je dragoceno. E, tu ga spopade čudnovato biće, svo crno, mršavo, vižljavo s nekom maskom na glavi i dugačkim rukama. Savi se to biće u kolenima, pa kao obigrava oko našeg junaka, mlati s neku motku i dernja se na nekom jeziku. Šta će naš mučenik, poče i on da skakuće i da se dere (to je u šetnji s onim ljudima shvatio da ima glas…mukica, ceo vek u samotinji i tišini živuje)…na tam’te, na vam’te…svuče mu nekako onu masku s lica pa udri s lopatu po crnoj glavi (i glava mu je crna ispod crne maske)….i hoop…uteče na sledeći nivo. E, sad bi mi skuvali kafu, popili nešto okrepljujuće ili malko prilegli, ali ne i Mario. On ima novi zadatak, mora da savlada jednu novu veštinu, ali o njoj sledeći put.:cao:
 
Poslednja izmena:
Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci


03.02.2022.

Ovo je reportaža rađena još 2012. godine o prelepom kanjonu Jagnilo i istoimenog reci na Homolju. Skoro je postavljen na stranicu Odbrana reke Mlave. Tu sam videla ovu lepotu i nastala je pesma. Dala sam je na dar onima koji su tu lepotu ovekovečili. Homolje, kao što znate, je davnih dana, a u poslednje vreme realizacija se bliži kraju, dato, prodato, izdato, kao i narod tog kraja (čitajte kako god želite) kanadskoj firmi Dundee za istraživanje i eksploataciju zlata i još koječega. Pri tome će se koristiti cijanid. Dakle, od prelepe prirode Homolja, meda, reka, šuma, sela i ljudi ostaće jalovište bez traga života. Za mene je to veleizdaja kao i Rio Tinto, kineske firme i sve ostale prodaje sopstvene zemlje za prljave tehnologije, obučene u bajku o silnom ekonomskom napretku. U toj bajci, napreduju jedino prodavci i ino rudarske kompanije. Ti ljudi, na Homolju se bore da sačuvaju svoja ognjišta, pravo na goli život sebe i svoje dece. Bore se za to da Hmolje proizvodi hranu, zdravu hranu, da bude oaza prirode, a ne da bude rudnik i jalovina. Dobar deo toga je zaštićeno prirodno područje zbog jedinstvene flore i faune, zbog vodotokova, vazduha, netaknute divljine. Kad budete gledali reportažu, zamislite da umesto svega što vidite postoji samo gola otrovna zemlja a pejzaž izgleda kao da hodate po Marsu......e, to vam je jalovina. Evo priloga.......uživajte :heart:


Reka i ljudi



Iz zemlje izvire izvor života

Stidljivo teče malena voda

To samo reka Zemljom hoda.

Od nje šuma živi,

Sav šumski svet za svoj život je krivi.

Kroz vreme hoda ta hladna voda

Sve jača biva jer život u sebe sliva.

Snažno, snažnije,

Preko kamena, preko stene,

Sa svih strana potoci hladni

K’o ljudi što na poselo hode

Tako i vode životom svojim brode

Slapovi se grle i bučno, brzo hrle

Da jedna reka postanu.

U snagu prelaze, snagu Prirode,

Da život iznova rode.

Slapovi Jagnila

Kao i ljudi,

Po malo svoji i po malo ludi,

Ali ipak samo obični ljudi

Ljudska reka postaju

I tu, da brane svoju reku ostaju.


I tako....nema nam druge, narode moj :heart:​
 
https://srbin.info/politika/brnabic...ljudi-ce-raditi-u-vladi-srb-pocinje/?lang=lat

Brnabić i Klaus Švab upravo potpisali: Njegovi ljudi će raditi u Vladi SRB! Počinje..​

15:15 07.02.2022.




U sedištu Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Ženevi, danas je potpisan Sporazum o uspostavljanju Centra WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.​

​



Paraf na sporazum stavili su direktor vladine Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović i Džeremi Jurgens, izvršni direktor zadužen za centre WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju, u prisustvu premijerke Srbije Ane Brnabić i osnivača i izvršnog direktora WEF-a Klausa Švaba i predsednika WEF-a Borgea Brendea.
Centar Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji biće 16. u mreži centara WEF-a u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi Centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.
Radiće u okviru vladine Kancelarije za IT i elektronsku upravu, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.
Zvaničnici Srbije i u prethodnom periodu isticali su da naša zemlja ima šansu da iskoristi četvrtu industrijsku revoluciju i bude čak i jedan od njenih lidera i pobednika.
Sporazum je jedan korak u daljem napretku u toj oblasti, a uz to često je isticana i činjenica da IT sektor i kreativna industrija predstavljaju najbrže rastući sektor u srpskoj ekonomiji.
Ekosistem formiran oko Centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra .

***************

Ovo gore je malo objašnjenja uz dodatak od 25.01.2022. o Davosu i Svetskom ekonomskom forumu, Klausu Švabu, gologuzaima, Super Mariu i svemu ostalom, što se mnogo davno počelo pripremati. 01.03.2022. se otvara i kod nas njihov centar. Moramo biti u trendu, tačnije, analizom su skontali da smo prilično divlji i neuravnoteženi, te će nam trebati više treninga nego drugim nacijama, zato ovo da u samom startu dođu kod nas tako bogatih, razvijenih, pametnih, posmatram više kao dodatnu nastavu.

I jedna mozgalica......došla sama od sebe nekad davno, pa se sad setih....ponekad se uplašim sopstvenog ćurlijanja, ali i to je normalno za ćurku :zcepanje:

Političari uvek misle nekoliko godina unapred, krupni kapital i banke par decenija unapred, vlada iz senke tri-do šest decenija unapred, samo narod misli od danas do sutra kako da preživi sve njih.

I, ajmo dalje narode.....na brifinge, časove.....da se upristojimo bre :metla2:​
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top