Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
SUPER MARIO-NETA
LJILJA MMM u 16.05.2012. 08:52 (687 pregleda)
Ponekad, kako ovaj režiserski par, Život i Sudbina (a to je radi ravnopravnosti polova i neophodnosti svih muško-ženskih prepucavanja zarad mentalne psihičke stabilnosti življa, a sve u cilju održanja borbene gotovosti istog i produžetka vrste, za koje je još uvek žiteljstvo naše zemlje čvrsto vezano ….ne ispušta se to tako lako bogami hahah, mada ima velikih koraka koji se čine sa tendencijom razvezivanja na inicijativu, naravno, koga drugog do muških pripadnika ljudskog roda….uvek su oni bili nosioci novih saznanja, u filozofiji, nauci, politici, biznisu, sportu, pa je za očekivati i u razvezivanju od prirode datog mu para….mislim, šta zna Priroda bre kako treba, te u svrhu edukacije Prirode behu špartane parade ), režira naše filmove, volela bih da su ljudi kao onaj čikica Super Mario iz video igrice. Režiser, naravno inostrani, jer naš nije tvorac igrice, je smislio da pritisne “Z” i “strelicu na gore” i ovaj ripi….”strelica desno” pa “levo”….i tako ideš….ripaš, padaš u ambise, nabijaš se na kolčeve, malo-malo pa te neke karakondžule spopadaju, pa se daviš, vereš, padaš, preskačeš nekakve rupčage kao za olimpijsku medalju, letiš, boriš se sa aždajama i džambasima od razne sorte….a onaj ti ino režiser preko naše tastature postavlja nove prepreke. Mario je sav utepan i izubijan al se dobro drži, mislim drži do nivoa, lepo se nosi sa zaledjenim osmehom na licu uporan u svojoj samoutepujućoj istrajnosti. E, onda kad predje odredjeni broj prepreka, sav čio i veseo i vazda u istom odelu, radničkom, što je od presudne važnosti jer kazuje da Mario nije džabalebaroš I gotovan….ma jok… onaj odgore pritisne “space” za sledeći nivo…..to je bre napredak. Novi izazovi za koje je potrebna odlična fizička spremnost kojoj jedenje i pijenje ne treba i sve u istom odelu bez troškova struje, vode, infostana, poreza, prireza, zareza, taksi, korupcije, kladionica i kockarnica koje su poznate kao profitabilne krizne delatnosti iliti ustanove otvorenog tipa sa širokim spektrom društveno korisnog druženja i višestrukim primenama istog, bez višemesečnog čekanja na neki pregled, troškova obuće i odeće, škola, šefova, lekova, političara, nadrndanih komšija, dece, muževa i žena sa sve familijama, telefona, tv-a, novina i tabloida, reality šoua, bez glasanja, bez ikakvih nameta i naravno bez izmeta… primer savršene ekonomičnosti koja čak dotle ide da je i u ekološkom smislu naša planeta zaštićena i očuvana tj. nezagadjena, što se čak može i okarakterisati kao povratak Majci Prirodi.
I tako…kad uperim svoj analitički pogled u nas ljude budem sva ponosna….sve više nas liči na tog visprenog, živahnog čikicu i napredujemo bre……sve manje gledamo u hrpu neplaćenih računa zarad psihičke ravnoteže a i zbog apsolutne nemogućnosti da se isti plate, te koja je vajda gledati u nemoguće, sve duže nosimo istu garderobu, sve manje imamo šefova jer ne idemo nikud na arbajtovanje, ne idemo kod lekara za svaku sitnicu jer ne primaju bez markice na zdravstvenoj knjižici a zna se kako se do te famozne markice dolazi (e, tu dodju oni ambisi i nabijanje na kolac), sve duže ne znamo gde su nam deca, ali, tu su negde u nekoj od ustanova otvorenog tipa ili u susednoj sobi na nekoj od društvenih mreža skupljajući znanje, i najvažnije, sve duže možemo da izdržimo bez jedenja i pijenja zbog čega nam je naša mila državica sve čistija.
E, sad, pade mi na pamet, da je ovaj režiserki par, koji je zadužen za ovaj naš prostorni realiti živalj, vrlo lepo savladao dve stvari koje dobiješ kad rastaviš reč "režiseri" jer smo i srezani a ovo drugo je....produktivan rad creva hahaha, te tako sve više smo Super Mario-Nete, za državljane koji se još nisu usaglasili sa novim standardima to su Super Mario i Super Neta...mešano molim, muško žensko....po starinski. Još samo neke lepe stvari da nam izrežiraju i onda stvarno Bog ima da vidi nebeski narod
Nastavak 14.12.2021.
I dođoše te “lepe” stvari. Tačnije puno njih, jer ima se-može se. Otvorili režiseri mnogo ino-domaćih firmi, pa dele narodu, onako, domaćinski, kako se to već u Srbiji radi.
A sad, ovovremenske izmene i dopune (većinom kozmetičke, kako smo već navikli, ali kao i šminka, samo zamazuje nedostatke i ističe ostatke, dok je ne skineš).
Neću da dužim, jer nemate kad da čitate toliko, obzirom da žurite da udahnete koliko-toliko svež vazduh dok ga ima još. Svratite u radnju da kupite flaširanu vodu sa nekada domaćih izvora, voće, povrće, meso, sir (zapamtite ukus i miris jer i toga neće biti). Izvedete dete u parkić i objasnite mu gde ste došli, da zapamti, da se seća trave, drveća,drugara, jurcanja i smeha. Skupite na jedno mesto sve slike, snimke sa porodičnih okupljanja, letovanja, zimovanja, putovanja, da imate da pokažete svojoj deci kako se nekad živelo, u čoporu, grupi, porodici jer čovek je društveno biće. Pripoda ga nije stvorila da živi sam (kao što ništa što živi i nije stvorila da bude jedinka, nego sve u paru). Na tim slikama i filmovima će videti kako izgleda kupanje u čistoj reci, moru, jezeru, kako izgleda šuma, proplanak, njiva, kako sunce greje i sneg hladi, kako pada topla letnja kiša, kako odzvanja smeh i zvuči horsko porodično pevanje, kako se slave rođendani i mature, kako se roštilja ….šta znače ljubav, deca, porodica, prijatelji….čopor….šta znači biti zdrav i voljen i kolika je snaga čopora. Obaveza Roditelja je da zaštiti svoj porod. Naučite ih sada šta znači boriti se za zdrav vazduh, vodu, hranu, za zdravu zemlju iz koje niče ta hrana. Izađite iz svoje supermarionetske igrice i borite se za one koji hode za vama koračajući stopama vašim. Izađite za sebe, da ostanete i budete zdravi, jer samo zdravi možete brinuti o svom porodu i o sebi. Borite se protiv otrova kojim nas zasipaju….jer….sutra nije dobro, nikako nije dobro……jer…..sutra će vaše dete naći na netu reportaže o tim borbama, o buđenju svesti naroda, i pitaće vas “mama,tata, da li ste i vi bili na ovim protestima protiv zagađenja i trovanja naše zemlje, vode, vazduha?”
Daj Bože, da Vas, zdrave, u zdravoj sredini, to pita Vaše zdravo dete. I da mu Vi, mladi roditelji, punog srca odgovorite…..”Da sine, bili smo sa mnogo drugih ljudi. Zato smo svi sada zdravi u svojoj Srbiji” i daćete mu da pojede jabuku a ne da popije lek.
Samo ako izađete iz svog komfora “neću da znam, neću da mislim”…”neko drugi će to uraditi”….”ionako će sve biti isto”….imate šansu da ostanete i budete zdravi, i vi i vaši. U suprotnom….ne bila vam u koži omladino, sadašnji i budući roditelji.
Biti Roditelj je najteži posao na svetu, ali i najlepši, najodgovorniji, najstresniji, najborbeniji i bez prava na penziju. U ovo i ovakvo vreme, vama deco, biti Roditelj je, užasno teško. Mnogo toga je na vama. Mnogo snage vam treba. Još više razuma. Ali, sve to imate, samo, možda niste još svesni da ste vlasnik te snage i pameti. Ova tamna vremena su samo ispit vašeg razuma i snage. Snaga je u čoporu. Osvetlite ovo vreme da bi buduća vremena bila svetla i zdrava, za vas i one koji hode za vama koračajući tragovima vašim……vašoj deci.
S poštovanjem čitaocima
šalim se.
verujem da su fantasticen kao i ove Vase (a i nase) misli ovde ovako lepo protkane u zaista divnoj prici.
nece da prodjes,Hvala LjILJA.
