Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.742
Сулејман Филиповић
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Сулејман Филиповић | |||||
---|---|---|---|---|---|
![]() Сулејман Филиповић 1944. у Дрвару | |||||
Датум рођења | 28. фебруар 1896. | ||||
Место рођења | Гламоч Аустроугарска | ||||
Датум смрти | 22. децембар 1971. (75 год.) | ||||
Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина СФР Југославија | ||||
Деца | Мухамед Филиповић | ||||
Професија | војно лице | ||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||
Служба | Југословенска војска Хрватско домобранство НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1920 — 1945. | ||||
Чин | генерал-мајор у резерви | ||||
Одликовања |
|
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 28. фебруара 1896. године у Гламочу. Средњу школу завршио је у Сарајеву. Припадао је кругу национално-револуционарне омладине, због чега је од аустријских власти хапшен 1914. године.Од 1920. до 1941. године био је активни официр Југословенске краљевске војске. Као пуковник Хрватског домобранства, 1943. године, приликом првог ослобођења Тузле, с већом групом домобранских официра и војника прешао је у Народноослободилачку војску Југославије. На Другом заседању АВНОЈ-а, новембра 1943. године, биран је у Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), а 1943. и 1944. године у Председништво ЗАВНОБиХ-а.
После ослобођења био је министар за шумарство у привременој влади ДФЈ, потпредседник Владе и Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине. Био је члан Савезног и Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа.
Умро је 22. децембра 1971. године у Сарајеву.
Носилац је Ордена народног ослобођења и других одликовања.
Његов син је Мухамед Филиповић.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Сулејман_Филиповић
Овај бивши Србин није стигао чак ни презиме да промени, јер је очигледно да му се неки предак звао Филип. Једном је издао своју нацију, други пут веру, а трећи пут и усташки покрет односно идеологију, али управо такве је желео Броз у својим редовима.