Сугласничкa структура речи у словенским језицима

Како може пружути доказ о нечему што је још увек у фази израде и само на нивоу претпоставке?
Хипотеза ваљда мора бити заснована на нечем, а затим је мора тестирати. Када би имала знања из области о којој говори, приметила би како би њена претпоставка пала чим зађе у етимологију и морфологију које би показале како њени "костури" не постоје.
 
Примети да своје тврдње ничим није поткрепила, а износи их као чињенице. Ја само тражим да за њих пружи доказе, а они ће показати греши ли она или ја. Нажалост, све што има понудити јесу бесмислена поређења с грађењем кућа.

Апсолвирали смо све то, више пута, нажалост.
Мој отац је имао обичај да каже "Човек се држи за реч, а во за рогове".
Ја ти написах , ИгарЈ-е, на чистом српском језику и немам шта више да говорим.

После последњег жртвованог дела сна да бих објаснила јасно, стварно немам више воље да икада своје реченице објашњавам наново и наново, ИгарЈ-е. Снађи се сам, или прескачи моје постове, не рачунај убудуће на моје одговоре.

Твоја реч беше:
Немам се шта сналазити, морфологија словенских и осталих индоевропских језика оповргава твоје "тврдње", а праве одговоре ни не очекујем да можеш понудити. Овде пишем јер ми је забавно исмевати невеже које одбијају отворити књигу и научити нешто, а усуђују се говорити о нечем што не познају.


Ако ни ово не успе, крени од почеетка:
https://forum.krstarica.com/showthread.php/797809-Сугласничкa-структура-речи-у-словенским-језицима
 
Poslednja izmena:
Доказ чега? Да су сугласници постојанији од самогласника? Толико је, верујем, свима овде добро познато. Да се одрећени сугласници појављују у сродним речима или когнатима у различитим индоевропским језицима? То се јасно види из приложеног.
Уосталом, како неко може пружити доказ о нечему што је још увек у фази израде?
Девојка уклања самогласнике из речи, те повезује речи истога или сличнога следа сугласникâ и приписује им неко значење. :roll:
Заиста желиш разговарати о њеним тврдњама као о озбиљним претпоставкама? Заиста мислиш да њене тврдње имају смисла?

Но озбиљно сада, овде се само забављам исмевајући неуке тврдње. Не тражим заиста да Сребрена поткрепи своја тумачења, не може јер су нетачна. Тебе заиста поштујем, јер искрено тежиш знању, али квариш ми забаву својим мудровањима, поготову када ми их пишеш као одговор на лингвистичке аргументе. Наравно да више волим озбиљно разговарати о језикословљу, али ретко се укаже прилика за такво нешто, потфорум је затрпан "открићима" самосталних истраживача. Могао би мало њима поповати за промену.
 
Poslednja izmena:
Уосталом, како неко може пружити доказ о нечему што је још увек у фази израде?

Naravno da neko ko iznosi nešto kao činjenicu u okviru određene naučne discipline treba da ponudi i (naučne) dokaze za svoje tvrdnje. Samo, dokazi nisu "e to je tako zato što sam ja to smislio, a ovo drugo samim tim nije tačno".

Extraordinary claims require extraordinary evidence.

Celokupna nauka sa svim naučnim disciplinama je oduvek bila, jeste i biće doveka "u fazi izrade". Ako se sledi naučni metod, ne može se, u proizvoljnom trenutku, reći i tvrditi: "E sad smo došli do kraja ove naučne discipline, nema više ništa da se doda ili promeni, od sad tek postoje dokazi kao takvi." ;)


Međutim, ovde je nešto drugo problem.


Ovde (i u pdf Istorija) je generalni problem što lokalni "autohtonisti" tvrde da celokupna nauka naučne discipline sve i njene dosadašnje teorije i tekovine koje se tiču jezika, istorije i generalno Srba nisu validne, jer su, tobože, falsifikati i proizvod mrskih im neprijatelja Germana, Amerikanaca, CIA-e, Vatikana i inih "antisrpskih" naroda/organizacija/iluminata i sličnih. Aktuelne teorije i nalazi zvanične nauke (etimologije, morfologije, istorije,...) se nikako ne uklapaju u njihove mokre snove o Srbima i srpskom jeziku kao narodu i jeziku najstarijem, odnosno nikako se ne uklapaju u njihovu turbosrpsku-a-la-devedesete pseudoderetićevsku sliku postanka jezika, naroda i generalno, istorije i oni osećaju potrebu da nauku na svakom koraku negiraju, po svaku cenu.

Svaki put kada se na ovim podforumima pojavi nešto zasnovano na zdravom razumu, istraživanjima i naučnim metodima, lokalni hiperproduktivni autohtonisti će to automatski i u potpunosti odbaciti kao antisprsku Berlin-Beč-Vatikan-CIA-Snajka-CIA-itd. zaveru. Znajući ovo, nikakvo čudo nije da većina autohtonista takođe ne veruje u sletanje na Mesec, pripada antivaxxerima, i tako dalje.


Ovde, u međuvremenu, postoje samo 2 scenarija, vrlo slična:

Scenario 1: Neko ko nije autohtonista napiše poruku potkrepljenu naučnom literaturom, činjenicama, odnosno aktuelnim naučnim teorijama, sledeći naučni metod ---> histerično vrištanje autohtonista da je sve to netačno jer je katoličko i germansko i antisrpsko ---> početak beslovesnog prepucavanja

Scenario 2: Neko od autohtonista napiše nekakvu nebulozu koja se kosi kako sa naukom, tako i sa zdravim razumom ----> neko drugi u odgovoru zatraži dokaze i/ili ukaže na netačne tvrdnje i probleme ----> histerično vrištanje autohtonista da je sve to netačno jer je katoličko i germansko i antisrpsko ---> početak beslovesnog prepucavanja


Zbog ovoga, ovde u podforumima poodavno nema više nikakve normalne rasprave.

Sve drugo je samo zaobilaženje ovog glavnog, osnovnog problema i mlaćenje prazne slame.
 
Poslednja izmena:
У другима видиш оно што желиш да видиш. С обзиром да су ти антисрпски ставови врло блиски, природно је да све што је иосле просрпско доживљаваш као аномалију и осећаш потребу да исто дискредитујеш.

Шта да се ради, последице идеолошке индоктринације није лако отклонити. Уосталом, то видимо и из овог сасвим непотребног коментара.
 
У другима видиш оно што желиш да видиш. С обзиром да су ти антисрпски ставови врло блиски, природно је да све што је иосле просрпско доживљаваш као аномалију и осећаш потребу да исто дискредитујеш.

Шта да се ради, последице идеолошке индоктринације није лако отклонити. Уосталом, то видимо и из овог сасвим непотребног коментара.


Ah, pa to nam se neko pronašao u mojoj poruci i kanda uvredio (jadno dete, ccc), pa krenuo da vređa na ličnoj osnovi, pošto argumente, jel'te, nema :per: Šta i meni bi, da tražim dokaze (auuu, dokle je to došlo...)


Da te čika MidHealer pouči, jednom zanavek:

Biti "prosrpski" orijentisan ne znači:

- Podržavati neuke i nemušte snove i bajke autohtonista, Deretić-Pjanovićevaca i sličnih ludaka

- Mrzeti i negirati nauku, naučni metod, naučna istraživanja, i sve što sa tim ima veze, samo zato što se nauka usudila (!) da protivureči autohtonističkim budalaštinama

- Verovati u smehotresne teorije zavera, od Germani-nas-mrze-već-2000-godina-a-bogami-i-Vatikan-a-o-CIA-i-da-ne-pričamo-pa-falsifikovaše-nauku-samo-nama-da-naude, verovati u antivakcinaše, verovati u sletanje-na-Mesec-u-Holivudu i slične gluposti

Sve ovo gore navedeno samo blamira i ponižava Srbe i Srpstvo i tradiciju prave nauke u Srba. Kad smo već kod toga, ja držim lokalne nebulozne teoretičare zavera i pronalazače nekakve nove "prosrpske nauke" upravo za najveće neprijatelje Srba, Srpstva i Srbije. Ako sam mogao pre 25 godina da uzmem pušku u ruke i branim to isto Srpstvo u stvarnom životu, neće mi biti teško da ga branim i ovde od autohtonista, koliko i kad mogu, niti ću dozvoliti da ovdašnji lokalni izmišljači nekakve "novo-prosrpske nauke" to isto Srpstvo ponižavaju, blamiraju i truju glupostima.
 
Poslednja izmena:
Увек је занимљиво када се слободноумни самостални истраживачи распишу а ништа не кажу.
Наравно, није то ништа ново, општепознато је да су због драстичне различитости функционалних стилова слободоумни и самостални занимљиви чак и кад ништа не кажу, док су неслободоумни и несамостални бескрајно досадни чак и кад нешто кажу.


Не, референце нису мерило "научности" научнога рада.
Драго ми је да се око тога слажемо. Радознао сам, шта би ти од стручне литературе (лингвистичке, наравно) издвојио као вриједно научно дјело иако је без референци? Занима ме твој лични избор, лични укус.


Дамјановић је шарлатан на чије неуке и неосноване тврдње не треба трошити време и речи.
Ајде да њега оставимо по страни, поменуо сам га због другог назива за „костур”.


Не, сугласничке скупине не говоре нам ништа о старости некога језика.
О, да! Ако ништа друго, можеш их пратити кроз старост језика мјереној људским вијеком. Вјеруј ми на ријеч, ниси се (баш као ни ја) родио консонантан. Твоја прва пљуцкања била су још далеко од гласа п, кмечао си потпуно неразумљиво, а онда се твоје кмечање почело уобличавати у прве самогласнике, па у прве једноставне слогове (ма-ма, ба-ба), онда је слиједило: да, не, дај, моје, вода, сок... и те како је требало времена да твој говорни апарат дође до СРПСТВА. Да су те као сасвим малог тјерали да изговараш то српство, кладим се да би у тим покушајима било подоста самогласника и полугласова.


Не, твоје 'српство' би у нпр. десетом столећу било *sьrbьstvo, а у петом *sirbistvo.
А твоје? ;)
 
Ал шефица истумба теме... Једва ово нађох, нашета ме ко голуба по форуму. :D

Умјесто озбиљног огледа о науци, ево само неколико сликовитих примјера који, надам се, довољно јасно говоре оно о чему ми се сад не куца опширно.

За Добрицу Ерића неки тврде да ни основну школу није у потпуности завршио. У сваком случају, по званичном образовању никако га се не може сврстати чак ни у просјечно образоване. Па ипак, тај и такав Добрица у својој Пркосној пјесми написа и ово (куцам „из главе” па не гарнтирам за интерпункцију):
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести,
то нисам ја споља,
то сте ви – изнутра.
У наведених свега неколико стихова уткано је више науке о стању духа на савременом Западу од читаве библиотеке социолошких студија, више науке него што су изњедриле читаве ескадриле високошколованих социолога.

Кад већ почех са поезијом... Васко Попа је на крају своје пјесме Косово поље, у свега неколико ријечи превазишао све обимне етномитолошке студије, он је у три веома кратка стиха о Косову рекао више него што нам је наука икада дала:
Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо

Но, да не претјерам са поезијом. Има и других примјера:

Алинеи је дуго био цијењен и поштован научник, а онда је, у позним годинама, кад би се очекивало да на основу временом нагомиланог знања и искуства да највише, одједном постао шарлатан и незналица.

Ђорђе Јанковић важио је за једног од наших најбољих археолога док је копао, али кад је описао оно што је ископао постао је шарлатан, изгубио професорско звање, а онда и живот.
 
Посебно одвајам најсликовитији примјер ког се тренутно могу сјетити – Теслу. Док је студирао у Грацу важио је за изузетно даровитог студента. Када су, након подужег чекања, на Политехникуму коначно добили Грамов динамо, предавач теоријске и експерименталне физике, професор Јакоб Пешл, одушевљено је пустио динамо у погон... и наговијестио да ће он радити још боље кад се мало дотјера комутатор и тако смањи неизбјежно варничење које су изазивале четкице неопходне да „испеглају” струју у једносмјерну. Када је Тесла поменуо да би се могао избацити комутатор, када је поменуо измјеничну струју, професор је одржао дугачко предавање тексативно побројавајући и детаљно образлажући девет (ако се добро сјећам) тачака по којима то никако није могуће. Све што је тада угледни професор изговорио било је чврсто утемељено у науци тог доба, поткријепљено научним радовима (као и покусима) врхинских свјетских научника у које је и сам спадао. Није професор имао ништа против Тесле, напротив, Пешл је имао најбољу намјеру, било му је жао да пусти даровитог студента да тако ненаучно лута по сањарским, научно потпуно неутемељеним бесмислицама и управо зато је уложио посебан напор да што детаљније објасни немогућност Теслине опаске. Завршио је своје излагање полушаљивим обећањем да ће он појести свој шешир ако млади господин икада направи то што је наговијестио.
Тесла није имао одговор, није имао заокружену хипотезу, није имао ни конкретну претпоставку, имао је само СЛУТЊУ којом се руководио. Управо ту је и настао преломни тренутак, Тесла је био пред неминовним избором – приклонити се важећој, чврсто утемељеној науци или кренути за својим слутњама... Напустио је Политехникум и након неколико година направио то што је било „апсолутно немогуће” по свим тада важећим научним начелима.
Тесла је имао срећу да се бавио конкретним, физички опипљивим, оним што је могуће материјализирати. Он није морао било шта доказивати, било је више него довољно да само укључи свој наизмјенични генератор или мотор и – они раде. Науци упркос.
(Није остало забиљежено какав је био укус Пешловог шешира и да ли је заиста поједен.)
Језикословци, нажалост, немају могућност да „направе мотор и укључе га” па им увијек неки Пешл може држати слово о научној неутемељености и којечему.

Успут, иако Теслини генератори и мотори навелико раде више од вијека потпуно неизмијењени (дакле, нико их за све ове силне године невиђеног технолошког напретка није могао чак ни усавршити, направљени су савршени), иако се данас готово све заснива на Теслином бежичном преносу (и да не набрајам даље), савремена физика ни дан данас није Теслу прихватила у своје окоштало „научно” окриље. Генераторе, моторе и сл. му не могу оспорити јер раде, али оспоравају многе његове изјаве, називају их нејасним бунцањем чудног (полулудог) ексцентрика. Премда многе његове покусе нису у стању да понове ни читав вијек након његове смрти, они и даље „знају боље”. Алал им пос’о. Алал им „наука”.
 
Да не би који „случајни пролазник” тј. читалац помислио да сам скренуо с теме (па и с памети :D), ево и суштине, у најкраћем.

Научно откриће не спада у домен науке.
Не постоји разрађена научна методологија чијом се правилном примјеном долази до научног открића.
Научити све што је икада у науци написано не даје ама баш никакву гаранцију да ће то довести до било чега новог.
Научно откриће је стваралачки чин.
Зато је и те како повезано с поезијом, а нимало са референцологијом (како то лијепо Мркаљ назва).
 
Посебно одвајам најсликовитији примјер ког се тренутно могу сјетити – Теслу. Док је студирао у Грацу важио је за изузетно даровитог студента. Када су, након подужег чекања, на Политехникуму коначно добили Грамов динамо, предавач теоријске и експерименталне физике, професор Јакоб Пешл, одушевљено је пустио динамо у погон... и наговијестио да ће он радити још боље кад се мало дотјера комутатор и тако смањи неизбјежно варничење које су изазивале четкице неопходне да „испеглају” струју у једносмјерну. Када је Тесла поменуо да би се могао избацити комутатор, када је поменуо измјеничну струју, професор је одржао дугачко предавање тексативно побројавајући и детаљно образлажући девет (ако се добро сјећам) тачака по којима то никако није могуће. Све што је тада угледни професор изговорио било је чврсто утемељено у науци тог доба, поткријепљено научним радовима (као и покусима) врхинских свјетских научника у које је и сам спадао. Није професор имао ништа против Тесле, напротив, Пешл је имао најбољу намјеру, било му је жао да пусти даровитог студента да тако ненаучно лута по сањарским, научно потпуно неутемељеним бесмислицама и управо зато је уложио посебан напор да што детаљније објасни немогућност Теслине опаске. Завршио је своје излагање полушаљивим обећањем да ће он појести свој шешир ако млади господин икада направи то што је наговијестио.
Тесла није имао одговор, није имао заокружену хипотезу, није имао ни конкретну претпоставку, имао је само СЛУТЊУ којом се руководио. Управо ту је и настао преломни тренутак, Тесла је био пред неминовним избором – приклонити се важећој, чврсто утемељеној науци или кренути за својим слутњама... Напустио је Политехникум и након неколико година направио то што је било „апсолутно немогуће” по свим тада важећим научним начелима.
Тесла је имао срећу да се бавио конкретним, физички опипљивим, оним што је могуће материјализирати. Он није морао било шта доказивати, било је више него довољно да само укључи свој наизмјенични генератор или мотор и – они раде. Науци упркос.
(Није остало забиљежено какав је био укус Пешловог шешира и да ли је заиста поједен.)
Језикословци, нажалост, немају могућност да „направе мотор и укључе га” па им увијек неки Пешл може држати слово о научној неутемељености и којечему.

Успут, иако Теслини генератори и мотори навелико раде више од вијека потпуно неизмијењени (дакле, нико их за све ове силне године невиђеног технолошког напретка није могао чак ни усавршити, направљени су савршени), иако се данас готово све заснива на Теслином бежичном преносу (и да не набрајам даље), савремена физика ни дан данас није Теслу прихватила у своје окоштало „научно” окриље. Генераторе, моторе и сл. му не могу оспорити јер раде, али оспоравају многе његове изјаве, називају их нејасним бунцањем чудног (полулудог) ексцентрика. Премда многе његове покусе нису у стању да понове ни читав вијек након његове смрти, они и даље „знају боље”. Алал им пос’о. Алал им „наука”.
После шест година поново читам овај коментар, тад сам била сагласна, а сад морам и да кажем да, на жалост, данас јасно видимо колико је званична наука афицирана просеком. У свим областима.
Али одувек је била ствар престижа па је некако јасно да приступ имају они који хоће да подупиру наратив богатих који улажу у науку.

С обзиром да се помиње Тесла, знамо да му је лабораторија спаљена оног тренутка кад је бандере решио да замени земљом као проводником.
Морган развукао бандере, а дошао тамо неки Србин из Лике да му мути рачун.
И до дан данас тако.
Проблем су нове генерације које прихватају некритички науку као божанство.
То ће довести до несагледивих последица, ако се нешто ускоро не промени. Или у свести људи или у научном приступу.
 
После шест година поново читам овај коментар, тад сам била сагласна, а сад морам и да кажем да, на жалост, данас јасно видимо колико је званична наука афицирана просеком. У свим областима.
Али одувек је била ствар престижа па је некако јасно да приступ имају они који хоће да подупиру наратив богатих који улажу у науку.

С обзиром да се помиње Тесла, знамо да му је лабораторија спаљена оног тренутка кад је бандере решио да замени земљом као проводником.
Морган развукао бандере, а дошао тамо неки Србин из Лике да му мути рачун.
И до дан данас тако.
Проблем су нове генерације које прихватају некритички науку као божанство.
То ће довести до несагледивих последица, ако се нешто ускоро не промени. Или у свести људи или у научном приступу.
Царује фах идиотлук до те мјере да се за неке вајне ехперте питам како тако тупави уопће прелазе улицу а да не изгину, али све „фотеље” су њихове... Врли нови свијет...
 

Back
Top