Требала си Ти да га тужиш.
Поднела ја пријаву и дала изјаву у полицији,
а онда су настале моје муке.
Из коморе,од њега лично, стизали су позиви (досадили тел.поз) да додјем на заказан састанак (на кафу).
Била ја и толико су били молећиви да одустанем од гоњења.
Нисам пристала,али кад кренуше причом да има двоје малолетне
деце (мале), да му је жена недавно умрла.....рекла сам размислићу.
Отишла сам на његову адресу,позвонила у комшилуку и уверила се
да нису лагали.
Ставила сам се у дечији положај.
Питала се како ће деца без њега (једно тек пошло у школу,друго мало старије)
Пала сам на децу.
Одустала сам.
И замислите....телефонски позив после тога....он се јавља и каже ми:
"свеједно ми не би могла ништа
имам јаку везу у судству"...
Нема оно хвала.
Можда би тако и било да нисам одустала....
Нека су му деца жива и здрава,а он ће налетети на некога који није
емотиван као ја.