Suđaje ili suđenice

[Nina]

Kod svih starih naroda, a Srbi spadaju u tu grupu, postoje narodna verovanja o mitskim “bićima” koja određuju sudbinu ljudi pri rođenju. Kod Grka behu to Mojre, a kod Rimljana su Parke. Kod Srba su to bile suđaje ili suđenice, božanske žene koje novorođenom detetu određuju sudbinu. One su određivale ne samo dužinu i način detetovog života, već i koliko će živeti. Ima i drugih verovanja koje suđenice predstavljaju kao lepe i mlade žene, obučene u dugačke bele haljine, koje se često porede sa vilama. Etimologija kod Srba prepoznaje sudnicu, suđenicu, usudu, suđaje ali i orisnice.

Priča o Suđajama u Ponišavlju

Nekada davno, dok još nije bilo puteva u selu, dok nije bilo lekara, u selu je živela jedan žena koja se puno puta porađala, ali nijedno dete nije preživelo više od nekoliko dana. U to vreme postojale su neke tri žene „Udurisnice“ koje bi se pojavljivale pre nego što se porodi žena i određivale sudbinu detetu. Dođe vreme da se žena porodi i sakupiše se one da odrede sudbinu detetu. „Oduzećemo život detetu čim se rodi.“ reče prva udurisnica. „Znate šta“ reče druga, „Nećemo mu sada oduzeti život, neka dete malo odraste, neka prohoda, progovori, i kada dete dođe do tih godina, da ono samo sastvalja reči, da se smeje, tada ćemo mu oduzeti život, da joj bude najteže.“ „Ne znate vi kako treba da mu oduzmemo život“ reče treća udurisnica, „Učinićemo ovako, čekaćemo da poraste momak za ženidbu, oženićemo ga za devojku koja živi preko devet planina, preći će preko četri planine, na petoj će da prenoće, e tamo ćemo mu oduzeti život“ Sve je to slušala nekakva žena koja se tu zadesila, šta su i kako su one planirale da oduzmu život detetu.

Kad je žena bila pred porođajem, dođe kod nje ona žena što je slušala udurisnice kako su se dogovorile da joj oduzmu dete i reče joj: „ Pordićeš se i porođaj će proći kako treba, tvoj sin će odrasti u lepog i dobrog momka, naćiće devojku koja živi preko devet planina, i krenuće svatovi sa njim po dvojku, prenoćićete na petoj planini, tada će pokušati udurisnice da mu oduzmu život, ali vi nemojte slučajno tada da krenete a da ne pozovete mene da krenem u svatove sa vama.“

Rodi se dete, živo i zdravo, godine su prolazile, dete je bezbrižno raslo, izraste u dobrog i lepog momka i dođe vreme za ženidbu i sve je bilo onako kako je žena rekla njegovoj mamci, nađe on devojku preko devet planina. Krenuše svatovi, uz muziku i pesme, ali zaboraviše da pozovu ženu koja je rekal njegovoj majci da kada krenu svatovi nikako ne krenu bez nje. Videvši ona da su svatovi krenuli i dosta odmakli, spremi se ona i brže bolje krene da ih stigne kako bi spasila mladića.

Prođoše oni preko tri planine i kada bejahu na četvrtoj planini, sustigne ih žena i reče „Jel sam ja rekla da vi nikako ne krenete bez mene u svatove.“ Kada dođoše do pete planine uhvati ih mrak i rešiše oni da tu prenoće i da put nastave izjutra, napraviše veliku vatru, skupiše se svatovi oko vatre, kako bi na tom mestu prenoćili. Sve su to udurisnice posmatrale i reče ona treća koja je predložila kako da se oduzme život momku „ On će pre nego što krene na spavanje da se izuje, u desnu čizmu će da uđe zmija, a ujutru kada ustane zmija će ga ujesti za nogu i istog trenutka će umreti, tako ćemo uraditi, da to bude velika žalost“.

Izuje se mladoženja kada krene na počinak, spusti čizme na zemlju i leže u postelju. Stvori se jedna zmija i polako uvuče se u desnu čizmu. Sve je to videla i čula žena koja je krenula za njima u svatove i reče mladoženji „Dok ja ne ustanem, nemoj slučajno da si obuo čizme.“ Osvanu jutro ustade ona žena i pravo kod mladoženje, uze ona njegovu desnu čizmu i istrese je iznad vatre, iz čizme ispade zmija pravo u vatru. Odjekunu pucanj da se cela planina tresla kada je zmija upala u vatru. Okrenu se žena ka mladoženji i reče „ Eto da si se obuo, zmija bi te ujela i ti bi bio na mestu mrtav.“

Poče svirka i veselje, svi behu srećni, zahvalni što je žena spasila momka od smrti i nastaviše put da ožene mladića. Odoše oni preko devet planina napraviše veliku svadbu i vratiše se ponovo istim putem. U povratku, ponovo napraviše konačište na istom mestu, gde je prethodno zmija umalo usmrtila mladića. Okrete se ka svoj sada već ženi i reče, „Vidiš, kada smo krenuli po tebe u svatove umalo me na ovom mestu nije usmrtila zmija, da nije bilo ove žene koja me je spasila, sada ne bi bila moja žena.“ Prenoće oni i ujutru nastaviše put ka njegovoj kući.

Prođe mnogo godina od tog dana kada mladić umalo nije stradao od zmije, ali jednog dana dogovori se on sa svojom ženom da odou kod njenih roditelja u posetu u selu koje se nalazi iza devet planina. Prođoše oni četri planine i kada dođoše do pete založiše vatru na istom onom mestu gde umalo pre mnogo godina zamalo da strada, okrenu se i vide skelet zmije koja ga umalo nije tog dana ujela. Čim je video skelet priseti se on tog dana i upita svoju ženu „ Eee jel se sećaš da sam ti govorio da me umalo nije usmrtila kada sam pošao sa svatovima po tebe? E vidiš ova zmija tada umalo da me usmrti.“ Udari nogom u onaj zmijski skelet izmače se nekako i ubode ga jeda zmijska kost pravo u taban, od tog uboda dobi trovanje i ne prođe dugo vremena i on umre. Tako njemu udurisnice odrediše sudbinu od čega i na kom mestu će umreti.
(vikipedija/etnolog/

 

[louiskrstic]

Verovanja ljudi su jedno a istina sasvim drugo.
Krajnje je vreme da ljudi polako sagledavaju život onakvim kakvim stvarno jeste.
Ja bih samo površno ukazao na neke detalje.
Naše kauzalno telo ima nekoliko miliona kombinacija života koje mi kao Duša možemo proživeti odnosno iskusiti. Ipak mi ih ne proživimo sve već se tokom života sagledava koja iskustva smo prošli a koja nismo pa se bira naredno pogodna inkarnacija ili život. Sa druge strane, kada je u pitanju porodica u koju ćemo inakrnirati vodi se računa da li sa određenim osobama (Dušama) imamo karmu koja je posebno zahtevna. Često se za roditelje biraju oni sa kojima smo već kreirali zahtevne dugove ili negativnu karmu. Ako takvih i nema onda može biti porodica sa kojom imamo pozitivnu karmu, oni sa kojima smo imali dobre odnose u8 kojima je prevladavala ljubav.
Slično se doghađa i kod izbora bračnog partnjera. Možemo se kao mladi i slobodni zaljubiti ali ako postoje karmički odnosi sa nekom drugom osobom onda eto nas u takvom jednom braku gde ćemo proći malo više varničenja i poteškoća. Prednost za brak ima karma pa su današnji brakovi u najvećoj meri ili uglavnom karmički uslovljeni.
Sve u svemu, svi ostali detalji su određeni ne od bilo kakvih suđenica ili od samog Boga već smo ih sami uslovili svojim odnosima sa ostalim ljudima sa kojima smo dolazili u kontakt u ranijim životima.
Okvirno prosečna većina ljudi proživi više stoptina hiljada života da bi iskusila sve što je neophodno iskusiti, da bi se karma izbalansirala i naravno da bi se do tog stadijuma u nama razvila dovoljno visoka svest ali i kapacitet ljubavi. Tek nakon tog balansiranja i balansiranja u nama muških i ženskih principa dobijemo pravo za svestan pristup u življenju života kako bismo se jednom zauvek otrgli daljih inkarnacija i mi se kao Duša, vreatimo u svetove čiste svesti i ljubavi.
Ovo je samo površno iznešeno jer detalje ili posebna pravila treba posebno za svaku osobu sagledavati a to je jako zahtevna anbaliza za našu humanu svest.
Zato, ako postoji najbolji ključ onda jue nešto poput ovoga: Sve što radimo, govorimo i mislimo činimo sa najvišom ljubavi za koju u tom životu znamo ili koju smo već razvili.
Pozdrav!

 

[Барышников]

Pogledajte prilog 1358741

Kod svih starih naroda, a Srbi spadaju u tu grupu, postoje narodna verovanja o mitskim “bićima” koja određuju sudbinu ljudi pri rođenju. Kod Grka behu to Mojre, a kod Rimljana su Parke. Kod Srba su to bile suđaje ili suđenice, božanske žene koje novorođenom detetu određuju sudbinu. One su određivale ne samo dužinu i način detetovog života, već i koliko će živeti. Ima i drugih verovanja koje suđenice predstavljaju kao lepe i mlade žene, obučene u dugačke bele haljine, koje se često porede sa vilama. Etimologija kod Srba prepoznaje sudnicu, suđenicu, usudu, suđaje ali i orisnice.

Priča o Suđajama u Ponišavlju

Nekada davno, dok još nije bilo puteva u selu, dok nije bilo lekara, u selu je živela jedan žena koja se puno puta porađala, ali nijedno dete nije preživelo više od nekoliko dana. U to vreme postojale su neke tri žene „Udurisnice“ koje bi se pojavljivale pre nego što se porodi žena i određivale sudbinu detetu. Dođe vreme da se žena porodi i sakupiše se one da odrede sudbinu detetu. „Oduzećemo život detetu čim se rodi.“ reče prva udurisnica. „Znate šta“ reče druga, „Nećemo mu sada oduzeti život, neka dete malo odraste, neka prohoda, progovori, i kada dete dođe do tih godina, da ono samo sastvalja reči, da se smeje, tada ćemo mu oduzeti život, da joj bude najteže.“ „Ne znate vi kako treba da mu oduzmemo život“ reče treća udurisnica, „Učinićemo ovako, čekaćemo da poraste momak za ženidbu, oženićemo ga za devojku koja živi preko devet planina, preći će preko četri planine, na petoj će da prenoće, e tamo ćemo mu oduzeti život“ Sve je to slušala nekakva žena koja se tu zadesila, šta su i kako su one planirale da oduzmu život detetu.

Kad je žena bila pred porođajem, dođe kod nje ona žena što je slušala udurisnice kako su se dogovorile da joj oduzmu dete i reče joj: „ Pordićeš se i porođaj će proći kako treba, tvoj sin će odrasti u lepog i dobrog momka, naćiće devojku koja živi preko devet planina, i krenuće svatovi sa njim po dvojku, prenoćićete na petoj planini, tada će pokušati udurisnice da mu oduzmu život, ali vi nemojte slučajno tada da krenete a da ne pozovete mene da krenem u svatove sa vama.“

Rodi se dete, živo i zdravo, godine su prolazile, dete je bezbrižno raslo, izraste u dobrog i lepog momka i dođe vreme za ženidbu i sve je bilo onako kako je žena rekla njegovoj mamci, nađe on devojku preko devet planina. Krenuše svatovi, uz muziku i pesme, ali zaboraviše da pozovu ženu koja je rekal njegovoj majci da kada krenu svatovi nikako ne krenu bez nje. Videvši ona da su svatovi krenuli i dosta odmakli, spremi se ona i brže bolje krene da ih stigne kako bi spasila mladića.

Prođoše oni preko tri planine i kada bejahu na četvrtoj planini, sustigne ih žena i reče „Jel sam ja rekla da vi nikako ne krenete bez mene u svatove.“ Kada dođoše do pete planine uhvati ih mrak i rešiše oni da tu prenoće i da put nastave izjutra, napraviše veliku vatru, skupiše se svatovi oko vatre, kako bi na tom mestu prenoćili. Sve su to udurisnice posmatrale i reče ona treća koja je predložila kako da se oduzme život momku „ On će pre nego što krene na spavanje da se izuje, u desnu čizmu će da uđe zmija, a ujutru kada ustane zmija će ga ujesti za nogu i istog trenutka će umreti, tako ćemo uraditi, da to bude velika žalost“.

Izuje se mladoženja kada krene na počinak, spusti čizme na zemlju i leže u postelju. Stvori se jedna zmija i polako uvuče se u desnu čizmu. Sve je to videla i čula žena koja je krenula za njima u svatove i reče mladoženji „Dok ja ne ustanem, nemoj slučajno da si obuo čizme.“ Osvanu jutro ustade ona žena i pravo kod mladoženje, uze ona njegovu desnu čizmu i istrese je iznad vatre, iz čizme ispade zmija pravo u vatru. Odjekunu pucanj da se cela planina tresla kada je zmija upala u vatru. Okrenu se žena ka mladoženji i reče „ Eto da si se obuo, zmija bi te ujela i ti bi bio na mestu mrtav.“

Poče svirka i veselje, svi behu srećni, zahvalni što je žena spasila momka od smrti i nastaviše put da ožene mladića. Odoše oni preko devet planina napraviše veliku svadbu i vratiše se ponovo istim putem. U povratku, ponovo napraviše konačište na istom mestu, gde je prethodno zmija umalo usmrtila mladića. Okrete se ka svoj sada već ženi i reče, „Vidiš, kada smo krenuli po tebe u svatove umalo me na ovom mestu nije usmrtila zmija, da nije bilo ove žene koja me je spasila, sada ne bi bila moja žena.“ Prenoće oni i ujutru nastaviše put ka njegovoj kući.

Prođe mnogo godina od tog dana kada mladić umalo nije stradao od zmije, ali jednog dana dogovori se on sa svojom ženom da odou kod njenih roditelja u posetu u selu koje se nalazi iza devet planina. Prođoše oni četri planine i kada dođoše do pete založiše vatru na istom onom mestu gde umalo pre mnogo godina zamalo da strada, okrenu se i vide skelet zmije koja ga umalo nije tog dana ujela. Čim je video skelet priseti se on tog dana i upita svoju ženu „ Eee jel se sećaš da sam ti govorio da me umalo nije usmrtila kada sam pošao sa svatovima po tebe? E vidiš ova zmija tada umalo da me usmrti.“ Udari nogom u onaj zmijski skelet izmače se nekako i ubode ga jeda zmijska kost pravo u taban, od tog uboda dobi trovanje i ne prođe dugo vremena i on umre. Tako njemu udurisnice odrediše sudbinu od čega i na kom mestu će umreti.
(vikipedija/etnolog/

 

[ucencovjek]

Meni se jako sviđa ova priča o suđajama.
Čuo sam za njih iz romana Aleksandra Tešića: "Kosingas - Red zmaja".

Tu on kombinuje upravo narodna verovanja i svoju spisateljsku kreativnost, a suđaje su predstavljene kao tri rođene sestre: najstarija - zla, prosečna slika veštice, najmalađa - dobra, prikaz vile, srednja - racionalna i umerena, balansira između ove dve. Moglo bi se uopštiti da je nastarija oličenje sile smrti, najmlađa života, a srednja, smisla čovekovog života i svega onoga što on treba da postigne da bi život ima smisla.

Teče dijalog između njih tri, a po rođenju jednog muškog deteta kome je sudbina da postane vitez reda zmaja, a suđaje sluša monah Gavrilo, koji je dosta propatio u borbi sa mračnim silama, koji je i sam vitez, al baš zbog te patnje ima sklonost ka onostranom, i dok svi spavaju, jedino je on budan i jedino on može da ih čuje.

Dijalog je koncipiran tako, da ova najstarija uvek oće sve najgore za dete, njena prva rečenica je da odma oće da ga ubije (najveći problem srednjeg veka, česta smrt dece u najranijoj dobi i vrv razlog imanja toliko dece), ali joj najmlađa u blaženom tonu odgovara i odvraćuje je od te namere. Iako je srednja sestra balans između triju sestara, nije ona uvek ta koja odlučuje o sudbini deteta. Sve tri sestre ravnopravno odlučuju, kroz suprostavljen lirski pesnički vođen dijalog, ali se i međusobno dopunjuju.

***Mali isečak iz dijaloga/suđanja:
"Ja sam najstarija i morate me poslušati.
I prestanite se mojih reči gnušati
Dovoljno mu je deset godina života
Mogla sam reći da umre kao gubota!" reče prva sestra.
"Povinuj se, namučiće se predovoljno.
Poželeće da umre tebi zadovoljno", reče druga.
"Ali činiće dobra dela plemenita
U drugi život ispratiće ga svita", reče treća sestra.
"Vas dve se uvek bunite
I pristajete na jedvite jade", reče prva.
"Dakle sve je dogovoreno
I ne deluj nasumoreno", reče druga.
"Da", uzviknu treća radosno, a prva samo klimnu glavom i mrzovoljno nešto progunđa.
Zatim se sve tri sestre okrenuše dojenčetu, nadviše se nad njim, zagrliše i progovoriše jedna za drugom...