Sudar...

Treća:
Meni se takva vrsta kukavičluka javljala kada sam bila klinka. Sada ipak skupim petlju, pa probam nešto, ako sam baš zainteresovana. Više volim da probam, pa makar i bez uspeha, nego da pravim sebi frku maštanjima i izmišljanjima mogućih i nemogućih situacija.
Kliknite za proširenje...
off...
hm... zvuci logicno...
no, meni se kukavicluk nije desavao kad sam bila klinka... bas sam bila neopterecena totalno... i svasta izvodila...
a sad... nema sanse... cesto sam i pomalo stidljiva...
 
Dijenek:
Desi li vam se to nekada kad sretnete nekog za koga se ne nadate da ga mozete sresti?
I kako se nosite s tim iznenadnim narusavanjem frekvencije normalnog funkcionisanja organizma?
Kliknite za proširenje...
pa kako da ne
ja se zbunim i počnem da mucam
i naravno, zarumenim se kao bulka

girl_blush2.gif


dachazr:
prosto idu pravo na mene kao da nemam sto kila.
Kliknite za proširenje...
da nisi nevidljiv dacho?
 
nisam bas shvatila pitanje.
da li sretnemo nekoga koga zelimo da sretnemo? da, ali strasnije je sresti nekoga koga ne zelis da sretnes:). tek tada ta frekvencija bude narusena:).

tema: pa izvrnem se u nesves` :)
 
Да сретнем некога за кога се не надам да ћу га срести... Јој, ал' ћу ја сада да искомпликујем... Ако је у питању неко на кога мислим, а за кога не мислим да ћу га срести, неко ко ми уопште није ни на памети или неко за кога се надам да га нећу срести, понекад ми се деси само ово последње. Редовно, али редовно ми се дешава да када мислим о некоме и искулирам на овај или онај начин да се јавим, обавезно налетим на њега или се тај јави мени... И нисам изненађен, али увек, увек иде прича уз кез од ува до ува "Е, нећеш веровати али баш на тебе... итд."

Једном сам само неочекивано срео једну особу после 10 година... али сам се само благо обрадовао никакво ремећење нормалне фреквенције нисам доживео. Једино што ми је касније тог дана случајно запала песма Time од Пинк Флојда, након које сам био: :neutral:.
 
NovaIsta:
pa izvrnem se u nesves` :)
Kliknite za proširenje...

:lol:

А за оно склањање... млађима се не склањам с пута, а иначе се само благо макнем у страну и обезбедим половину простора... Једино пред старим људима идем и у снег са стране ако треба.

Е, а једном ме само неке баке испсовале да сам примитивац... :lol: Узак тротоар, десном страном идем, а блатњава земља поред, а оне мени у сусрет... и ја се примичем том блату како би њих пропустио да се "провуку" поред ограде и испао крив што се склањам у леву страну, а не у десну... :lol:
 
Dijenek:
Idem juce kroz Bulevar kralja Aleksandra i kucam neki SMs zaledjenim prstima jer juce je bilo -11 stepeni.
Kunem sebe i tu naviku da kucam, a ne zovem...
I nekako kod bivse parfimerije Revue, a danas prodavnice nekih torbi naletim na devojku, tezinom svih 85 kg koje su mi na raspolaganju (+ odeca)...
"Oprostite" kazem u isto vreme pridrzavajuci je da ne padne...
I pustih je, ali umalo sam ne padoh...
Ucinilo mi se da je to neko koga dugo zelim da sretnem, ali izgleda da je ovaj grad preveliki za nas dvoje... (Steta sto nije tako velik i kad su neki drugi ljudi u pitanju)...
No, zasto ovo pisem...
Posto, naravno, nije bila ona vec neko ko zaista lici na nju... (sestra moje poznanice, ali to je sad nebitno)...
Pisem zbog osecanja koje me je preplavilo, ako je se manifestovalo kao porast temperature, ubrzan rad srca i lagano preznojavanje u delicu sekunde...
I razocarenje kad shvatih da nije ona...
Desi li vam se to nekada kad sretnete nekog za koga se ne nadate da ga mozete sresti?
I kako se nosite s tim iznenadnim narusavanjem frekvencije normalnog funkcionisanja organizma?
Kliknite za proširenje...

Jaaaaoooo, pa ovo je tako slatko, stvarno, ne zajebavam.
Ja se sa takvim disfunkcijama nosim tako sto dohvatim prvu cokoladu ili alkohol ili oboje :)
 
Dijenek:
Desi li vam se to nekada kad sretnete nekog za koga se ne nadate da ga mozete sresti?
I kako se nosite s tim iznenadnim narusavanjem frekvencije normalnog funkcionisanja organizma?
Kliknite za proširenje...

O, da...naravno da se desi...
Isto kao što si opisao, temperatura spuca u obraze, srce lupa, i prođu me neki trnci, neki hladan znoj...ma, neko stanje šoka, šta znam...:rumenko:
Kad se smirim i saberem, na licu obično ostane samo :)

I, godinama mi se dešavalo da u djeliću sekunde pomislim
da sam vidjela nekoga koga zaista više nikad ne mogu vidjeti...
e, to je već potresno, i može da oboji čitav taj dan...:neutral:
 
Joj, tema me podseti...
Jednom sam najetela na devojku koja mnogo, ali mnogo lici na mene...I ja i ona smo se odsekle u sekundi...Ne mogu da opisem kakav je to trip bio...:neutral:
 
desava se da zelim da sretnem nekoga dugo dugo
i naravno ne sretnem
pa zaboravim da sam zelela da sretnem
i onda naprasno se ta osoba pojavi niodkuda kad se najmanje nadam i obicno se raspomamim od srece ili me onako presece pa se zbunim :rumenko:

mada kad bolje razmislim bilo ranije,sad i ne bas...
 
Banshee:
desava se da zelim da sretnem nekoga dugo dugo
i naravno ne sretnem
pa zaboravim da sam zelela da sretnem
i onda naprasno se ta osoba pojavi niodkuda kad se najmanje nadam i obicno se raspomamim od srece ili me onako presece pa se zbunim :rumenko:

mada kad bolje razmislim bilo ranije,sad i ne bas...
Kliknite za proširenje...

Meni se desava da ne zelim da sretnem neku osobu i bas tada sretnem istu.
 
desilo mi se da sam bila na odmoru u Beogradu
i sretnem poznanika iz Australije, na Bulevaru, setajuci...
posle par dana, na istom mestu od prilike, sretnem ga ponovo.
stvarno mi je bilo cudno, toliko godina zivimo u istom gradu
i veoma ga retko srecem, uglavnom po nekim zurkama i sl.
a onda, za par nedelja odmora, sretnem ga dva puta,
gotovo kao da smo se dogovarali.


inace, desava mi se, kad sam zaljubljena
da vidjam muskarce na ulici koji me podsete likom na moju ljubav.
da li ga trazim u gomili...ili sta vec...
 
e desilo mi se jednom...bila sam u poodmakloj trudnoci setala sam sa drugarocim u gradu....i nisam, po obicaju, obracala paznju na ljude....u jednom momentu, ispred nas se zateklo dvoje ljudi od kojih mi se u sekundi ucinilo da je moj bivsi, moja prva ljubav....bila sam presecena na pola....bukvalno mi se slosilo od tog kratkog pogleda i brzo sam produzila dalje....nisam smela vise da pogledam i do dan danas ne znam jel to stvarno bio on....ali, osecaj je bio uzasan....ima jos jedan covek na ovom svetu koji bi mogao da mi zazove slicnu reakciju ali on je daleko....vise od 200 km....bezbedna razdaljina za moju dushu.....
 
dachazr:
Nervira me kad na uskoj traci trotoara očičćenog od snega svima moram da se sklanjam u stranu, u gomilu naslaganog snega. Svi zloupotrebljavaju to, od klinaca do matorih ljudi, prosto idu pravo na mene kao da nemam sto kila.
Jednom su mi dolazili u susret neki tip i njegova riba, dečko se pomerio koliko je mogao da bi se mimoišli, a bezobraznica je krenula napred kao da me nema na stazi. U momentu sam odlepio, nisam se uklonio, naletela je pravo na mene, od jačine sudara se samo zarotirala oko svoje ose i uz bolnu grimasu se uhvatila za rame i bok. Zakukala je, a on je počeo da mrmlja i nešto je dobacio, ne znam šta pošto sam mirno produžio dalje. Gunđao je dok nisam stao i okrenuo se, kad mi je video facu zamukao je i pokupio svoju guskicu.
Kliknite za proširenje...

:rotf: sjajan tekst..jos i promasena tema..sweet
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top