Veći mozak – veća pamet?
Baš kao i kada je reč o kompjuterskom hardveru, razlike u veličini mozga, njegovoj masi, ili zapremini, među životinjama su ogromne. Mozak kita može dostići i 9 kilograma (sa više od 200 miliona neurona). Masa ljudskog mozga kreće se između 1.250 i 1.450 grama (sa, kako se procenjuje, 85 miliona neurona). Mozak medonosne pčele (A. mellifera) ima zapreminu oko 1 mm3 i sadrži manje od milion neurona (oko 960.000).
Jedan od najpouzdanijih parametara za procenu veličine mozga jeste telesna masa, međutim, mnogi naučnici spore se oko toga da li je veličina mozga podjednako dobar pokazatelj repertoara ponašanja i saznajnih sposobnosti.
Objavljen je veliki broj naučnih članaka koji povezuju različite dimenzije mozgova (ili veličine određenih delova mozga) sa raznovrsnim pokazateljima "inteligencije", kao što su saznajni kapacitet, repertoar ponašanja, inovativnost i slično. Međutim, jedno je reći da su dve stvari povezane, a sasvim druga da je jedna stvar uzrok drugoj.
Kako bismo ovo razjasnili posegnućemo za jednim primerom iz botanike. Naime, biljka Arabidopsis thaliana sadrži određen broj takozvanih BRCA (BReast CAncer) gena koji su povezani sa naslednošću raka dojke kod ljudi, ali kao i kada je reč o veličini mozga, ni ovde ne treba donositi brzoplete zaključke, pošto geni, iako im se nazivi dodeljuju po oboljenjima s kojima su povezani, nisu uzroci tih oboljenja. Uostalom, ako bi bilo tako, prisustvo gena povezanih sa rakom dojke u biljkama, povlačilo bi za sobom da biljke imaju dojke!
Ali da se vratimo priči o pčelinjem mozgu.
