Branimir Džoni Štulić, tvorac Azre i najveći rok muzičar Jugoslavije, odgovorio je na izjavu estradnog menadžera Kikija Zurovca.On je, naime, u jednom intervjuu rekao, citiramo: "Interesantno je bilo raditi sa Štulićem. Poslednji koncert je bio u Šibeniku. On je tada, inače, bio ubeđen da ga prati KGB, da ga juri sovjetska tajna služba... Na pola koncerta je tražio da ga vozim na aerodrom u Zagrebu, otišao je za Utreht i evo ga tamo i dan-danas."
Izvor https://direktno.rs/zabava/poznati/...=referral&utm_source=adria.contentexchange.me
Evo Štulićevog odgovora:
"Nema toga ko se nije ogrebao na moj račun"
"Nije istina da me igde vozio, a kamoli na aerodrom (zadnji nastup je bio u Puli, koji tjedan posle Šibenika). Ja sam za tu turneju ‘83. imao Breginu ekipu: Raka Marić je ugovarao svirke, a ovaj Kiki je bio u odvojenoj, kamionskoj ekipi, zadužen za svetla i utovar i istovar tehnike (bila su dvojica, plus jedan moj čovek, plus posuđeni vozač). Pred svirku sam se zagrijavao igrajući fudbal na male goliće, tri protiv tri, moja ekipa (čovek na mikseru i taj sa utovara) protiv Bregine ekipe (ta dvojica i treći koji je pomagao Raki) i uvek smo ih pobeđivali, što im nije bilo pravo i bili su veoma ljuti (što je mene iznenadilo), pogotovo jer sam igrao u klompama (što bi tek bilo da nisam igrao u njima), ktome imao sam običaj prosipati štoseve za vreme igre (to je što se tiče KGB-a), jer bi se oni onda smejali i u tom času bi, naravski, stali, a mi smo im na to gol zabijali. Još uvek je zbog toga ljut i nije mi to zaboravio, pa mi se sada, kao uspešan biznismen, sveti.”
Izvor https://direktno.rs/zabava/poznati/...=referral&utm_source=adria.contentexchange.me
Evo Štulićevog odgovora:
"Nema toga ko se nije ogrebao na moj račun"
"Nije istina da me igde vozio, a kamoli na aerodrom (zadnji nastup je bio u Puli, koji tjedan posle Šibenika). Ja sam za tu turneju ‘83. imao Breginu ekipu: Raka Marić je ugovarao svirke, a ovaj Kiki je bio u odvojenoj, kamionskoj ekipi, zadužen za svetla i utovar i istovar tehnike (bila su dvojica, plus jedan moj čovek, plus posuđeni vozač). Pred svirku sam se zagrijavao igrajući fudbal na male goliće, tri protiv tri, moja ekipa (čovek na mikseru i taj sa utovara) protiv Bregine ekipe (ta dvojica i treći koji je pomagao Raki) i uvek smo ih pobeđivali, što im nije bilo pravo i bili su veoma ljuti (što je mene iznenadilo), pogotovo jer sam igrao u klompama (što bi tek bilo da nisam igrao u njima), ktome imao sam običaj prosipati štoseve za vreme igre (to je što se tiče KGB-a), jer bi se oni onda smejali i u tom času bi, naravski, stali, a mi smo im na to gol zabijali. Još uvek je zbog toga ljut i nije mi to zaboravio, pa mi se sada, kao uspešan biznismen, sveti.”
