Dve pecaljke zabačene na kedera,male halave bucove,živahne i razigrane
i jedan štap sa strunom i šaranskom udicom načičkanom s tri dugačke zelene gliste...
Ispod Stevine vile na Semeništu,veče šarenog neba i pljuskova okolnih koji se lepo vide kad se tamni oblak razaspe po Kovilju ili s druge strane po Krušedolu
i Remeti...
Mene ludi Ilija zaobilazi,zna da bih mu Boga njegovog psovao iako imam onaj
najlon da razapnem i mene i džumaru zaštitim od dažda...
Neće riba,javljaju da od Kamenice do Krćedina niko ni ribu nije lapio...
Steva mi mahne s terase-bistri neke račune izgleda-velik mu tu u luci posao,
nije to igračka...
Savija mi štap sa zelenim glistama,skačem,džumara reži! Dok sam do štapa pustio! A lepo savio-pravo somče...
-Video sam! Čujem Stevu...
-Kad ovako kilavo pravi som jede,nije čudo što niko ništa...ljuto mu odgovaram i vadim napolje tu udicu da stavim pravu somaru i načičkavam i nju sad već s pet
šest glisti u nadi da će brki zinuti ******...
Durboke neće,dan ranije sam ih imao i ni pipnulo...Čuo sam da samo zelene
i nekako,a durboke ne...
Mrak se spušta,čujem Stevu kako pali njegovu staru Mečku (verovatno voli taj zvuk dizela pomalo traktorski...
) i odlazi,a ja buljim u štapove sa sve tanjom nadom da će som zagristi...Ovi štapovi za smuđa su po inerciji još zabačeni-statićno neće doći smuđko-trebalo bi muvati.
Mrak osvaja i više čujem nego vidim da levi štap na kedera treperi i udara.
Grabim ga i težina s druge strane kaže da je riba dobar komad!
Krene i da beži ,ali zapinjem dril i napolje s drznikom-ipak je to jak pribor...
Izbacujem ribu na obalu i imam šta da vidim! Štuka! Oko kilogram i po,dugačka,
bolje da kažem-dugačak ,jer je očigledno mužjak...
Ponadao sam se sutrašnjem smuđu-Orli,a ono štukac! Bestraga...
Ipak ga trpam u čuvarku-odneću ga komšiji.Da je Steva još malo bio,uvalio bih njemu štuku,uz objašnjenje da je to lekovita riba...
Zaista i jeste...Bar tako kažu stari petrovaradinci i karlovčani...Bolesnom se nosi štuka...Ja nisam bolestan da prebiram njene košćice...
Pakujem i s baterijom do kola,a đukac veselo skakuće po mraku išaranog svetlima Stevine luke i obližnje železničke stanice,a povremeno i ja palim svetiljku...
Zvonim kod komšije i posle skoro minut mi otvara komšinica .Prebacila kućnu preko spavaćice i pita da li može ujutru da očisti ribu.
-Možeš,ali je pusti u napunjenu kadu i pazi da te ne ugrize-štuka je to...
Gledam na sat,jedanajst prošlo...O majkumu...Vreme na reci brže od Ajnštajnovog...
i jedan štap sa strunom i šaranskom udicom načičkanom s tri dugačke zelene gliste...
Ispod Stevine vile na Semeništu,veče šarenog neba i pljuskova okolnih koji se lepo vide kad se tamni oblak razaspe po Kovilju ili s druge strane po Krušedolu
i Remeti...
Mene ludi Ilija zaobilazi,zna da bih mu Boga njegovog psovao iako imam onaj
najlon da razapnem i mene i džumaru zaštitim od dažda...
Neće riba,javljaju da od Kamenice do Krćedina niko ni ribu nije lapio...
Steva mi mahne s terase-bistri neke račune izgleda-velik mu tu u luci posao,
nije to igračka...
Savija mi štap sa zelenim glistama,skačem,džumara reži! Dok sam do štapa pustio! A lepo savio-pravo somče...
-Video sam! Čujem Stevu...
-Kad ovako kilavo pravi som jede,nije čudo što niko ništa...ljuto mu odgovaram i vadim napolje tu udicu da stavim pravu somaru i načičkavam i nju sad već s pet
šest glisti u nadi da će brki zinuti ******...
Durboke neće,dan ranije sam ih imao i ni pipnulo...Čuo sam da samo zelene
i nekako,a durboke ne...
Mrak se spušta,čujem Stevu kako pali njegovu staru Mečku (verovatno voli taj zvuk dizela pomalo traktorski...
) i odlazi,a ja buljim u štapove sa sve tanjom nadom da će som zagristi...Ovi štapovi za smuđa su po inerciji još zabačeni-statićno neće doći smuđko-trebalo bi muvati.Mrak osvaja i više čujem nego vidim da levi štap na kedera treperi i udara.
Grabim ga i težina s druge strane kaže da je riba dobar komad!
Krene i da beži ,ali zapinjem dril i napolje s drznikom-ipak je to jak pribor...
Izbacujem ribu na obalu i imam šta da vidim! Štuka! Oko kilogram i po,dugačka,
bolje da kažem-dugačak ,jer je očigledno mužjak...
Ponadao sam se sutrašnjem smuđu-Orli,a ono štukac! Bestraga...
Ipak ga trpam u čuvarku-odneću ga komšiji.Da je Steva još malo bio,uvalio bih njemu štuku,uz objašnjenje da je to lekovita riba...
Zaista i jeste...Bar tako kažu stari petrovaradinci i karlovčani...Bolesnom se nosi štuka...Ja nisam bolestan da prebiram njene košćice...
Pakujem i s baterijom do kola,a đukac veselo skakuće po mraku išaranog svetlima Stevine luke i obližnje železničke stanice,a povremeno i ja palim svetiljku...
Zvonim kod komšije i posle skoro minut mi otvara komšinica .Prebacila kućnu preko spavaćice i pita da li može ujutru da očisti ribu.
-Možeš,ali je pusti u napunjenu kadu i pazi da te ne ugrize-štuka je to...
Gledam na sat,jedanajst prošlo...O majkumu...Vreme na reci brže od Ajnštajnovog...
