- Poruka
- 237.385
Eksperti čikaške laboratorije zvane Argonne National Laboratory su sproveli istraživanje kojim je razotkreveno da je, u smislu ugljeničnog otiska, po prirodu mnogo pogubnija proizvodnja baterijskih modela automobila od onih koji koriste tradicionalne motore s unutrašnjima sagorevanjem. Razlika u negativnim efektima po prirodu se meri s 32%, za koliko priroda ostaje više hendikepirana pri sklapanju elektromobila. Ipak, tokom samog životnog veka, odnosno tokom eksploatacije vozila se ta razlika kompenzuje, pre svega zbog odsustva lokalno generisanih emisija, na koji način se ova vozila kvalifikuju za ekološki podobna.
Eksperti su napisali dokument na osnovu kog se vidi da su u razmatranje uzeli hiljade različitih faktora, počev od tipa metala koji je korišćen u baterijama, pa sve do upotrebljene količne aluminijuma i plastike u baterijskoj strukturi. Rukovodeći analitičar u laboratoriji Džerod Korej Keli je izjavio da je tokom proizvodnje električnog vozila u atmosferu ispušteno više ugljen-diosida u poređenju sa istim postupkom prilikom sklapanja tradicionalnog, termičkim motorom pokretanog automobila. Razlika koja je nepovoljna po električne četvorotočkaše se generiše u sektoru proizvodnje baterijskih ćelija.
Istraživači su pokušali da nađu odgovore na još neka, s ovim skopčana pitanja koja se neizostavno nameću. Tako su zaključili, izračunali koliko kilometara električni Teslin Model 3 mora prevaliti kako bi neutralisao efekat povišenog nivoa štetnih emisija ugljen-dioksida koje kroz proizvodnju uslovi, u odnosu na konvencionalni bestseler Toyotu Corollu u benzinskoj verziji.
Dakle, u uslovima eksploatacije koji su karakteristični za Kinu ili Poljsku (a možemo ovde slobodno dodati i Srbiju), gde se električna energija uglavnom proizvodi na najprljaviji način, odnosno sagorevanjem uglja, naučnici su zaključili da će baterijski automobil postati ekološki prihvatljiviji od onog sa SUS motorom, tek posle 126.655 kilometara. Nasuprot tome, u Norveškoj, gde je napuštena proizvodnja struje kroz spaljivanje gomila uglja, tačka ravnoteže se postiže već nakon 14.000 kilometara koje baterijski model pretrči. U Americi, gde je četvrtina struje generisana u okviru zloglasnih termoelektrana, ekvilibrijum se pronalazi na 21.735 kilometara.
https://autorepublika.com/2021/07/0...etnija-po-prirodu-od-montaze-konvencionalnih/
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovome bih samo dodao da se većina svih elektroautomobila na svetu pravi u Kini gde je to kako se vidi i najštetnije. To važi i za Teslu. Dobra vest - u Srbiji se ne prave elektroautomobili. Loša vest - praviće se u bliskoj budućnosti jer je Fiat najavio da će posle 2030. proizvoditi samo takve. To znači da ćemo tad imati proizvodnju koja više zagađuje, a i potrošnju jer će se zbog slabe kupovne moći još dugo posle toga većinom voziti obični automobili. Blago nama i Poljacima ...
Eksperti su napisali dokument na osnovu kog se vidi da su u razmatranje uzeli hiljade različitih faktora, počev od tipa metala koji je korišćen u baterijama, pa sve do upotrebljene količne aluminijuma i plastike u baterijskoj strukturi. Rukovodeći analitičar u laboratoriji Džerod Korej Keli je izjavio da je tokom proizvodnje električnog vozila u atmosferu ispušteno više ugljen-diosida u poređenju sa istim postupkom prilikom sklapanja tradicionalnog, termičkim motorom pokretanog automobila. Razlika koja je nepovoljna po električne četvorotočkaše se generiše u sektoru proizvodnje baterijskih ćelija.
Istraživači su pokušali da nađu odgovore na još neka, s ovim skopčana pitanja koja se neizostavno nameću. Tako su zaključili, izračunali koliko kilometara električni Teslin Model 3 mora prevaliti kako bi neutralisao efekat povišenog nivoa štetnih emisija ugljen-dioksida koje kroz proizvodnju uslovi, u odnosu na konvencionalni bestseler Toyotu Corollu u benzinskoj verziji.
Dakle, u uslovima eksploatacije koji su karakteristični za Kinu ili Poljsku (a možemo ovde slobodno dodati i Srbiju), gde se električna energija uglavnom proizvodi na najprljaviji način, odnosno sagorevanjem uglja, naučnici su zaključili da će baterijski automobil postati ekološki prihvatljiviji od onog sa SUS motorom, tek posle 126.655 kilometara. Nasuprot tome, u Norveškoj, gde je napuštena proizvodnja struje kroz spaljivanje gomila uglja, tačka ravnoteže se postiže već nakon 14.000 kilometara koje baterijski model pretrči. U Americi, gde je četvrtina struje generisana u okviru zloglasnih termoelektrana, ekvilibrijum se pronalazi na 21.735 kilometara.
https://autorepublika.com/2021/07/0...etnija-po-prirodu-od-montaze-konvencionalnih/
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovome bih samo dodao da se većina svih elektroautomobila na svetu pravi u Kini gde je to kako se vidi i najštetnije. To važi i za Teslu. Dobra vest - u Srbiji se ne prave elektroautomobili. Loša vest - praviće se u bliskoj budućnosti jer je Fiat najavio da će posle 2030. proizvoditi samo takve. To znači da ćemo tad imati proizvodnju koja više zagađuje, a i potrošnju jer će se zbog slabe kupovne moći još dugo posle toga većinom voziti obični automobili. Blago nama i Poljacima ...
