Strasno se osjecam

[turbo_virsla]

očajno je što ovde kod nas ne postoji nikakav vid prevencije bilo čega!

šuška se tako o stvarima tu i tamo, ali u bilo koji dom zdravlja da odete lekari se masovno bave kurativom, jer nemaju kada da se posvete preventivi i onim ljudima koji još uvek nisu upropašteni. Krpe se oni što su već istrošeni, samo im se produžava vek. I treba. Ali se zdravi ljudi potiskuju u drugi plan, misli se, njima je dobro njima ništa ne treba. A treba im upravo da sačuvaju ono što imaju. Danas se ne može živeti zdravo ni da se hoće, može samo manje štetno.

Ako čovek ne može da pomogne sam sebi, treba da se obrati nekom stručnom, definitivno.

 

[Bridž]

Zdravo ljudi.... evo malo da se iskukam ovde. Kao što naslov kaže strašno se osećam. Imam 35 godina trenutno ne radim, živim sa roditeljima a sa starim sam u lošim odnosima pa sad zamislite kako to izgleda da jednostavno ne zalazim u pola kuće. Nemam devojku, nisam oženjen. Kroz život sam napravio neke loše izbore, malo išao i vani da radim i sve sam mislio to je prilika da se promeni nešto tj. da malo krene napred a sve loše do lošijeg iskustva - uglavnom ne plaćanje na vreme. Pa sam uzeo malo da se edukujem online i da radim u nekim programima, išlo je to neko vreme pa sam nešto i zaradio, pa napravio pauzu od oko godinu dana da se usavršim što se znanja tiče..... celo vreme sam bio optimista da je to pravi put i to će da me izvuče iz ovakve bedne situacije.....međutim krenem ja da radim i to pun znanja...kad ono ništa... nema poslova. Inače radim kao frilenser. Celo vreme sam se osećao kao da mi još malo fali da dostignem željeni nivo i kad sam to postigao - a u međuvremenu nisam radio - sad nema posla. Malo je reći da me je to pogodilo, osećam kao da propuštam zadnji voz. Celi život se borim sa samopouzdanjem jer sam radio neke bezveze posliće koji mi nisu dali da isplivam. Inače završio sam srednju za hemijskog tehničara ali takvog posla nije bilo ni na vidiku godinama u gradu u kojem živim a malo je reći da oni koji su završili tu školu da nisu ništa ni naučili tj. nesposobni su za rad......pokušao sam i studirati ali nije išlo.... dugo se nisam ovako osećao, ne mogu spavati pa popijem bensedin.... nema više ni prijatelja, svi su se okrenuli svojim životima što je i razumljivo.... jako se bedno osećam, majka mi kuva a ja sam stalno mislio kako neće još dugo jer eto kad krene posao krenuće i sve drugo a sad stvarno ispadam parazit kao što su mnogi mislili oko mene celo vreme....depresija me preuzima. Ići ću probati naći posao sa ovim nekim veštinama koje sam naučio ali veoma sam skeptičan....to su poslovi za koje su potrebne godine rada a ja nemam toliko vremena više....u ovom trenutku nemam osobu kojoj bih se poverio mada bih sada to najviše voleo.....pa sam uzeo da pišem ovde na forum. Kada sam video da nema posla kao da su mi se noge odsekle, konstantno me boli stomak i plačem u sebi....