Quantcast

Štrand

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
Izvor: mojnovisad.com /
Šta niste znali o Štrandu: Od pojila za volove do fensi plaže

Pored Fruške gore i čuvene Petrovaradinske tvrđave, koja svojom romantičnošću privlači goste našeg grada, Novi Sad ima Dunav i svoj „Štrand“. Mi, Novosađani volimo da ga zovemo jednim od najlepših kupališta na Dunavu uopšte, ali malo je onih koji znaju da se ova najlepša plaža na Dunavu nekada zvala „Veliki štrand“, ali i „poloj“ ili „pojilo“ jer su ovde zbog plićaka volari napajali stoku.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista
Za formiranje i reputaciju Štranda zaslužni su pre svih vojnici i oficiri koji su doazili na kupanje, a činjenica je da je za vreme Prvog svetskog rata dr. Kornel Slavi osnovao preduzeće, koje ga je uredilo. Tih godina do Štranda su gosti dolazili malom železnicom, takozvanim „Trčikom“, čija je polazna stanica bila u Sremskoj ulici.
Od tih godina u spoju vode i peska, bežeći od leta u gradu, ovde vreme provode generacije Novosađana, a neki se preko letnjih meseci potpuno presele na nju. Iako na Štrandu daje svako sebi oduška na svoj način, to ne stvara disharmoniju već, naprotiv, jedan izvanredan štimung. Novosađani vole da se kupaju. Jedni zbog sporta i dobrog fizičkog izgleda i kondicije, drugi da umaknu nesnosnoj vrućini, neko iz dosade, a neko samo zato što je uvek bilo moderno ići na Štrand. Nekada je to bilo malo drugačije nego danas, pa malo podsećanja neće škoditi.
Nekada su topli sunčani dani takođe dovodili priličan broj Novosađana i Novosađanki na tu našu najlepšu plažu na Dunavu, a procvat se desio između dva velika rata. Ako govorimo o damama, to su većinom bile nežne dame, koje su oduvek pratile modu i kojima je dakako bilo bitno da budu viđene na toj, današnjim rečnikom, IN lokaciji.
Muški svet za o vreme daje Štrandu drugu vrstu živosti. Uzmimo sportiste, vole da se sunčaju, ali ne lenjo ispruženi na pesku, nego su uglavnom u pokretu, treniraju. Neki bacaju disk i igraju odbojku u vodi, drugi uče i vežbaju stoj na rukama, dok treći igraju fudbal. Igraju na zažarenom pesku bosim nogama, a kada ih noge zabole, utrče malo u Dunav da ih rashlade, pa nastavljaju. Neki momci koriste krošnje i grane drveća, o koje se okače. Kada im to dosadi, onda se trude da lepim skokovima u vodu oduševe devojke, koje ih neprestano krajičkom oka posmatraju i uzdišu za njima.

Sa druge strane, redovni posetioci Štranda su i oni malo manje sportski nastrojeni. Oni pre svega cene udobnost ligeštula, ali i gastronomske ponude i mogućnosti da odlaze na „ladno pivo“, ili na obaveznu partiju šaha, loruma ili preferansa.
A tu su i porodične priče. Majka nešto uvek radi na plaži, krpi, veze ili čita, dok se sinčić pred njiom koprca u plićaku, a otac se bezbrižno tegli i drema. Čudnovata je moć Štranda kada se zaboravljaju svakidašnje stvari. Sinčić zaboravio da vuče majku za ruku i da plače, a ona ništa ne prebacuje mužu zbog kojeg piva viška, nema nikakvog nespokojstva. Povetarac je zatalasao vodu, uzvitlao pesak, odneo koji list novina ili oborio nešto sa stola...a niko se ne ljuti.

Ali priča o „Štrandu“ mora da se ofarba pričom o novosadskim damama, van uobičajenih kalupa. Dokumenti kažu sledeće. Tih godina Novosađanke su pokušavale da se kao muškarci šepure i privlače pažnju, ali na malo drugačiji način. One su se šetale pored same vode, tako da oduzimaju pažnju i onima što igraju fudbal, i onima na granama, ali i onima što su u vodi i kupaju se. Flert i šminka su bili nerazdvojni njhovi pratioci nekada na Štrandu, a danas?
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
NOVOSADSKI ŠTRAND

Jedna od ‘institucija’ po kojoj je Novi Sad poznat već stotinak godina je Štrand. Sećam se da se nekada govorilio da je Štrand (na nemačkom: obala) najlepša plaža na celom Dunavu, najlepša rečna plaža u celoj Evropi!

O počecima Štranda kao uređenog kupališta prenosim veći deo članka Srđana Ercegana i ‘Građanskog lista.
Privatnik pre sto godina zakupio obalu pa napravio Štrand
Na ovom mestu, koje je nekad korišćeno kao pojilo za stoku i konje, stanovnici ovog grada vekovima su pronalazili prijatno utočište od nesnosnih vrućina, sve dok 1907. godine, dvadesetpetogodišnji Emil Sikla nije zakupio ovu obalu, dobio koncesiju i formirao javno kupalište. Izgled novosadskog Štranda u prvoj polovini prošlog veka opisao je Pavle Šosberger u svojoj novoobjavljenoj knjizi "Zbornik članaka".

Od samog trenutka nastajanja organizovanog javnog kupališta na obali Dunava, Novosađani su ga prozvali Štrand. Uz uporno zalaganje porodice Černjei, kao i imućnijih ljudi iz gradske čaršije, formirano je i deoničarsko društvo "Štrand", koje već 1913. godine počinje izgradnju drvenih kabina. Kupalište je osnovano na istom mestu na kom se nalazi i danas, a predstavljalo je drvenu građevinu iz dva dela, s tornjevima i kapijom u sredini. Levo od ulaza nalazile su se biletarnica i prostorije za dežurnog policajca i pružanje hitne pomoći. Kod samog ulaza bili su podignuti kiosci, frizerski salon, poslastičarnica, kabine s tuševima, parkiralište za bicikle i prodavnica u kojoj su se mogle kupiti u to vreme veoma popularne ledene čokolade "polar", kao i takozvana amerikan korneta, koje je proizvodio Imre Haker u Jevrejskoj ulici.
Restoran

Na Štrandu se nalazio i lep, drveni restoran, u kome su posetioci uživali sve dok ga jedne noći, po završetku Drugog svetskog rata, nije uništio požar. Kabine su bile poređane u tri reda, desno od restorana, s tim da su one u prvoj liniji, sa stolovima i klupama, bile i najskuplje za iznajmljivanje. O svakom redu brinula je kabinjerka, koja je u svojoj kućici čuvala tablu s ključevima kabina za koje je bila zadužena. Kabinjerke su vodile računa o redu i higijeni, čak su donosile po vedro vode nemenjeno pranju nogu pre odlaska s plaže, za šta su bile nagrađivane bakšišom. Ekskluzivni prvi i manje prestižni drugi red kabina bili su odvojeni nizom poljskih toaleta, zidanih šporeta i bunara na pumpu. Na šporetima su neki posetioci kuvali ili podgrevali svoje obroke, dok su pored bunara rashlađivali flaše s belom kafom i lubenice. O legendarnom poštenju nekadašnjih stanovnika ovog grada svedoči sada gotovo neverovatan podatak da nije upamćeno da je ijedna od ovih flaša s kafom ili lubenica nestala.

Do 70-tih niko nije ležao na peškiru, ležaljci...
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
Šosberger piše kako je u to vreme pesak bio veoma čist, dok je plići deo reke u kome su užvali neplivači od "slobodnog Dunava" bio ograđen redom balvana (spojenih kratkim lancem). Postojao je i splav s trambolinom, dok je na drugom usidrenom splavu boravio učitelj plivanja, koji je neplivače podučavao najpre na suvom, a kasnije i na "dugom štriku". Po završetku kursa, on je svoje učenike "oslobađao" – proglašavao plivačima.
Privez za čamce za iznajmljivanje. Za vreme visokog vodostaja sa priveza - pravo u restoran.

U vreme kada je obraćana naročita pažnja na javni moral, posetioci najpopularnijeg novosadskog kupališta bili su stešnjeni nizom propisa i ograničenja, uglavnom vezanih za oblačenje ili, bolje rečeno, dopušteno svlačenje. Strogo je bila određena granica do koje su se smele skraćivati suknje ili spuštati dekoltei, dok su muškarci morali nositi kupaći dres s gornjim delom (bretelama). Ovi puritanski kriterijumi su vremenom ipak spuštani, tako da je gospodi najpre tolerisano otkopčavanje jedne bretele, a kasnije i nošenje kupaćih gaća koje nisu "suviše izrezane". U početku se podozrivo gledalo na nezgodan običaj da se dame kupaju zajedno s muškarcima, no kasnije je i to prevaziđeno. Ipak, čvrste odredbe vezane za održavanje reda i morala opstajale su dugo vremena. Izuzetno strog i posvećen čuvar javnog morala bio je šef novosadske policije Đorđević, inače autor štampanih naredbi koje



[HR][/HR]I drugi tekst Srđana Ercegana iz 'Građanskog lista' od 6. april 2008. o vremenu pre Štranda.
Gimnazijalci šibani zbog veslanja i plivanja
''Otkad je 1907. godine Emil Szikla postao prvi upravnik novoosnovanog novosadskog kupališta na Dunavu, Štrand je postao institucija od neizrecivog značaja. I danas ova mirna peščana obala pruža utočište Novosađanima koji očajnički traže spas od paklenih vrućina i usijanog asfalta. Onima koji uživaju u čarima ovog starog kupališta teško je shvatljivo da je grad iznikao pokraj veličanstvene reke prednosti njenih plaža počeo koristiti polako i uz neizostavne otpore.
Sve do 1828. godine u novosadskoj arhivskoj građi nigde se ne spominje javno kupatilo ili kupalište na Dunavu. Blistava kultura 18. veka, iako proslavljena sjajnim umetničkim ostvarenjima, imala je i tamniju, srednjovekovnu stranu, koja se najbolje može ilustrovati neshvatljivom ravnodušnošću prema zdravstvenoj kulturi i čak elementarnoj higijeni. Ipak, to što tokom 18. veka nema zapisa koji svedoče o postojanju novosadskog kupališta nikako ne znači da ovakvog prostora u našem gradu nije bilo.
U prvom zapisu, iz 1828. godine, spominje se sezonsko "dunavsko kupatilo", koje je preko zime zatvoreno, dok se svakog leta iznova otvara. U ovom dokumentu senator Johan Kerber referisao je magistratu da je "kupatilo na Dunavu sastavljeno, zgodno mesto određeno i takse određene", a iz senatorove konstatacije može se zaključiti da gradsko kupalište postoji odranije. Deset godina kasnije gradski načelnik Johan Kerber ponovo se, ovaj put kao akcionar, dovodi u vezu s kupalištem, koje je tada definisano kao imovina akcionarskog društva.

Izdvojen - ograđen deo za žene.
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
Prvo novosadsko kupalište nalazilo se na petrovaradinskoj strani, o čemu svedoči i molba koju je 1834. godine poslastičar Gabrijel Rajhard uputio gradskom magistratu tražeći dozvolu da otvori "kupatilo" na mestu koje odredi kapetan Beler. U dokumentu iz 1838. godine nedvosmisleno je istaknuto da se gradsko kupalište nalazi na sremskoj strani, kao i da njime upravlja komanda petrovaradinskog garnizona. U okviru ovog mesta, uglavnom predviđenog za zabavu, osnovana je "Schola natationis" (Škola plivanja), za koju se isticalo da pruža usluge i civilnim licima. General-komanda je civilima odobrila učenje plivanja od 6 do 8 i od 11 do 12 sati, kao i od 17 do 20 sati. Školarina za čitavu sezonu ili "didaktra", koja je za muškarce iznosila dve srebrne forinte, a za žene tri, plaćala se dežurnom oficiru, dok su takse za pojedinačno kupanje iznosile za muškarce dve, a za žene tri srebrne krajcare.
Trgovac Nikola Patrać, koji se u dokumentima pominje kao vlasnik kupališta, prijavio je 1845. godine magistratu kako planira da svoje "kupatilo" premesti na novosadsku obalu i molio je da mu se za tu nameru odredi "zgodno mesto". Kao razlog za svoju odluku Patrać je istakao konstantne žalbe sugrađana, koji su po letnjoj jari morali prelaziti preko Dunava kako bi se okrepili i osvežili. Nikola Patrać je tražio parče dunavske obale koje se nalazilo između solare i drvarske pijace, a svoju molbu potkrepio je konstatacijom da preko juna, jula i avgusta stagnira trgovina žitom, tako da kupalište neće smetati plovidbi.
Već 22. aprila 1846. godine trgovac Herman Hiršl iz Petrovaradina napisao je molbu magistratu u kojoj je pisalo da je "prošle godine kupalište imalo dobre posledice po ljudsko zdravlje", pa je predlagao da se ova tradicija nastavi. Molba Hermana Hiršla, u kojoj se ističe značaj fizičke kulture i higijene, predstavljala je posledicu revolucionarne promene koja se odigrala u građanskoj svesti. Ova promena ostavlja još snažniji utisak kad se ima u vidu da je još 1829. godine učenicima bilo zabranjeno kupanje i veslanje zato što se prilikom takvih neobuzdanih aktivnosti "izlažu očevidnoj opasnosti za život".Učenicima novosadske gimnazije koji su ovu zabranu prekršili suđeno je 13. jula 1829. godine i epilog ovog neverovatnog slučaja bio je taj da su šibanjem kažnjeni oni koji su veslali i plivali, a ukore su dobili oni koji su posmatrali svoje drugove kako se zabavljaju u Dunavu.''
Drveno kupalište 'švimšul' (škola plivanja) u prvoj polovini XX veka bila je kod mosta. Crkvica sv. Nepomuka porušena je zbog izgradnje obale.
[HR][/HR]Kao i za većinu Novosađana i za mene i moju generaciju Štrand je bio nezaobilazni deo života u Novom Sadu.
Pre velike poplave 1965. Štrand je imao sasvim drugačiji izgled. Drugačiji su mu bili i sadržaji, pa je naravno i provod bio drugačiji. Godinu dana pre poplave nestao je i restoran.

Osnovni izgled Štranda do te 1965. kada je Dunav 'odneo' ono što je na njemu bilo, bio je isti kao i sa početka XX veka. To su bile kabine od dasaka belo okrečene ispred kojih su bile takodje daščane staze preko rastresitog peska ili one u prvom redu na stubićima.. Pošto teren nije značajnije nivelisan pre izgradnje kabina i dogradnje novog broja kabina, redovi su bili talasasti, a i mnoge od kabina su od starosti bile i pomalo neherene. Red kabina koji je bilo najbliži Dunavu i 'trotoar' od dasaka bili su izdignuti na 30-40 cm. jer su bili ugroženi od visokog vodostaja. Tek posle velike poplave nivo tla na kome su kabine i travnjak je povišen i nivelisan na vodoravan.
Svi objekti su bili od dasaka, pa i restoran koji je zato i lako sasvim izgoreo. Travnjaka nije bilo i stizanje od hlada do vode je bio podvig. Izmedju kabina hlad su pravile autohtone topole.
Kao gimnazijalaci najveći deo raspusta smo provodili na Štrandu. Dešavalo se i da pred ulazom čekamo da se u 8 sati Štrand otvori, a da nas u pola 8 po podne čuvari isteruju jer se u to vreme Štrand zatvarao.

Do iznemoglosti smo bosi igrali fudbal u dubokom i sipkom pesku (ko je probao zna koliko je to naporno, i koliko modrica na cevanicama to donosi), igrali picigen na delovima obale gde nije bilo ograde za decu i neplivače. Prostor za decu i neplivače bio je ograđen balvanima povezanih lancem jedan za drugi. Jedna od naših omiljenih disciplina je bila jahanje klizavih balvana (blago obraslih algama) i rušenje protivnika s balvana. Kupači su sedeli i ležali u pesku. Korišćenje peškira, ležaljki i drugih koještarija (npr. tranzistorskih radioaparata) došlo je tek početkom 70-tih.
U vreme velikih vrućina kad se Štrand napuni, nad njim je lebdela izmaglica od sitnog peska uskovitlanog hiljadama nogu. (Igranje fudbala i sl. nije bilo dozvoljeno medju kupačima, pa se moglo igrati na jednom ovećem slobodnom delu gde nije bilo kabina ili na potpunom suncu kod Špica.)
Inače, sem Štranda vrlo popularni su bili i Bećar-štrand i Oficirski Štrand u Petrovaradinu. Bećarac je počinjao stotinak metara uzvodno od stubova porušenog železničkog mosta i prostirao se sve do veslačkog kluba 'Danubius'. Treba imati u vidu da je pre poplave nasip bio dublje u obali (naravno nije bilo ni sadašnjeg šetališta) a izmedju nasipa i vode nije bilo previše rastinja. Taj prostor je bio jako lep za kupanje pri malom vodostaju kad je suvo bilo više od 150-200 m. peska sa koga se voda povukla. To je bio nestabilan teren, preko noći se reljef pod vodom menjao, bilo je 'rupa' u vodi pa su davljenja bila česta.
A dolazak i odlazaka na Štrand ...
Trčika je koristio šine.
Kao što se vidi, Trčika je pre bio atrakcija i sredstvo prevoza za boljestojeće Novosadjene nego mogućnost da se na Štrand preveze nekolko hiljada kupača.
Na Štrand se išlo pre svega biciklom ili peške, a autobus nije bila mogućnost na koju je trebalo računati, naročito kad svi, skoro istovremeno krenu kući.
Parkiralište za bicikle ispred Štranda je slika koja se više neće moći videti. (Ako neko ima sliku - neka je svakako postavi.) Od ulaza pa do dela gde je sada okretnica bili du jednostavni držači od letvica za oko 2-3.000 bicika. Možete zamisliti kako je izgledalo nalaženje sopstvenog bicikla u onih pola sata kada su svi kretali kućama u dane kada je na Štrandu bilo desetak hiljada kupača, a većina ih je došla biciklom! A Fruškogorska ulica (tada je imala kolovoz sa kockom širine 5-6 metara) ličila je na Peking iz reportaža od pre dvedesetak godina.
Na Štrand je vozio i autobus koji je polazio ispred Ledare (fabrike leda koji se u tablama nosio kući ili u kafane i sl. - pre no što su el. frižideri postali obična stvar) u ul. Ilije Ognjenovića. Tada još nije bio probijen bulevar od Banovine do nove Pošte. Od oko 1957. za štrand je vozio londonsku double-decker pa smo, da oprobamo tu atrakciju, na Štrand nekoliko puta otišli njime umesto biciklom.
'Londonci' su se u Novom Sadu pojavili krajem 50-tih i zadržali desetak godina.
Štrand danas
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
Међународни дан физичке активности обележен на Штранду





[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]10.05.2017 • 22:5623:06
Извор: Dnevnik.rs



[/COLOR]

- - - - - - - - - -

Међународни дан физичке активности обележен на Штранду





[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]10.05.2017 • 22:5623:06
Извор: Dnevnik.rs


НОВИ САД: Међународни дан физичке активности 10. мај обележен је на централном платоу Штранда једносатним јавним часом вежбања, који је организовао Институт за јавно здравље Војводине, у сарадњи с „Градским зеленилом“ и Факултетом за спорт и физичко васпитање Универзитета у Новом Саду.


[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Дневник (Б. Лучић)[/COLOR]​

Неколико десетина грађана свих доба и узраста вежбало је под слоганом „Вежбајмо за здравље“ јер је и сама акција намењена подизању свести о значају физичке активности као једног од најзначајнијих фактора у очувању здравља.
„Недовољна физичка активност један је од десет водећих узрока смрти, болести и неспособности и доводи до око два милиона смртних исхода годишње“, казала је начелница Института за јавно здравље Војводине доц. др Оља Нићифоровић Шурковић. „Ипак, више од 60 одсто одраслих у свету није физички активно. Да би очували и унапредили здравље, потребно је имају 30 минута умерене физичке активности пет пута недељно, док је деци потребан сат сваког дана. Деца јесу активна, али све мање, услед времена проведеног пред телевизором и компјутерима.“
Фото: Б. Лучић
Иначе, Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који покрет који услед рада скелетних мишића доводи до потрошње енергије. У то спадају и активност на послу, у игри, обављање кућних послова, путовања и рекреација.
Вежбање су водили професори с Факултета за спорт и физичко васпитање, који су припремили посебне вежбе за одређене узрасте грађана.
„Поделили смо сат вежбања у три целине по 20 минута: деца су радила вежбе с падобраном, одрасли, између 18 и 65 година, бавили су се аеробиком, док смо за старије, али и све остале, наменили јогу“, казао је професор Милан Цветковић с Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Новом Саду и додао да су малишани уживали највише, јер су прво су ширили падобран, а затим и испод њега вежбали, уз много смеха и задиркивања.
С. Кр.





[/COLOR]
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
НОВИ САД: Сунчани дани и температуре прикладне за јун коначно су постале свакодневица па се на новосадским купалиштима увелико очекује велики број посетилаца. На најпознатијој плажи Српске Атине током преподнева гужве нема, ту су углавном младе мајке или баке и деке са уницима, али и омладина која је уранила да ухвати добро место или одигра фудбал, одбојку, пициген.


[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Дневник (Бранислав Лучић)​

Већина Новосађана стиже на Штранд тек после три сата, односно после посла, да заузиме место односно у хладу или пак на сунцу крај Дунава.
У преподневним сатима чак ни понуда за окрепљење у виду хране и пића није велика, али то не брине искусне штрандароше. Старији суграђани, дугогодишњи посетиоци, понесу све што им је неопходно па од „ића и пића” на плажи направе праву малу гозбу.
А ни од освежења у Дунаву не презају па се за такве прилике с малим изменама слободно може употребити познати стих „Прво фруштук, ондак у воду!” У односу на то, као и на поменуте температуре, гужве још увек нема. Разлог је можда и школска година, која још за све није завршена, као и близина пријемних испита, око чега су ангажовани и млађи и старији.
Ипак, суграђани који имају могућност уживања у сунцу и плажи, свакако то обилато користе. С обзиром на поменути мањи број посетилаца, они мало активнији користе слободне просторе травнатих површина за игре лоптом или фризбијем, што у јеку главне сезоне није баш изводљиво.



[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Dnevnik.rs​
Температура Дунава сигурно је пријатнија у односу на пре коју недељу, о чему сведочи све већи број купача. Мокар песак при самом плићаку јасан је знак да се и ниво воде из дана у дан повлачи па ако време и даље послужи, а лето не изневери, за још коју недељу, „новосадска Копакабана” врвеће од традиционалног шаренила на које смо сви у летњим данима навикли.




[/COLOR]
[/COLOR]
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
štrandov mladji brat - oficirac :D

- - - - - - - - - -

ОАЗА КРАЈ ДУНАВА На Шодрошу јефтино и без гужве


- - - - - - - - - -

Иако за њу још увек не знају многи, плажа Шодрош представља рај за све оне који желе да се уз Дунав осаме и уживају у сунцу и купању.


[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Дневник (Филип Бакић)​

Удаљена само неколико стотина метара од Штранда, та дивља плажа на почетку Рибарског острва отворена је за све посетиоце. Ту се могу срести стари, млади, породице с децом, али и они који желе да и својим кућним љубимцима приреде летњи ужитак.
Многи Новосађани на Шодрош долазе годинама због интимније атмосфере, што ту плажу, како нам је рекла Љиљана Зељковић, чини посебном и опуштенијом од осталих.
“Долазим 30 година овде и свиђа ми се што нам није потребан новчаник. Плажа је доступна свима, постоје кафићи и ресторани ако желимо да се освежимо, а цене су веома приступачне. На плажи се углавном сви познају, а нови посетиоци су увек добродошли. Не бих желела да неко среди ову плажу, као што су хтели, јер би улаз у том случају требало да се наплаћује, те онда овде не би било исто“, казала је Љиљана Зељковић.



[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Дневник (Филип Бакић)​
С њом се сложио и Душан Јурик, који је додао да је плажа погодна јер увек има где да се паркира и због тога што никада није гужва.
“Није најлепша плажа у граду, али је интимна”, казао је Јурик.
Додаје да овде долази да се расхлади и да би се склонио од градске вреве.
“Штранд је пренатрпан, сви су једни другима на главама па немаш где да ставиш пешкир, ово је једно пристојно место”, вели Јурик.
Иако овде нема забавних садржаја, на Шодрош свакодневно долазе и млади који се одмарају и, како кажу, ипак проналазе забаву на плажи без гласне музике, како на води, тако и на песку.
“Плажа се доста променила и напредовала јер има доста оних који чувају Шодрош, али још увек многи не знају за њу”, рекла је Милица Глувајић док је у плићаку чекала своје другаре.
Пошто је сунце постајало све јаче, оставили смо наше суграђане да уживају у чарима те плаже – неке у дебелом хладу уз партију карата, а неке сунчајући се на песку.
Ф. Илић, С. Бобић, В. Бијелић

[/COLOR]
[/COLOR]
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
Новосадски Штранд некад и сад

Најпопуларнија и једна од најуређенијих плажа на целом току Дунава, новосадски Штранд почетке рада везује за 1911. годину, мада су се на овом месту људи купали и годинама пре тога.


[COLOR=rgba(110, 117, 122, 0.6)]Фото: Dnevnik.rs​

Прве кабине изграђене су 1913. године (три реда), а затим је уследела изградња билетарнице на главном улазу која је била препознатљива по два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за појединачни пролаз посетилаца.
До Штранда је возио трамвај Трчика који је полазио из Железничке улице. Од свог оснивања, Штранд је био познат по разноврсним спортским играма као што је чувени пициген, а ту су се “воде нагутали” и први новосадски пливачи, ватерполисти и веслачи. На Штранду се сада играју друге игре попут бич-волеја (данас се игра финале турнира Првенства Србије), деца се пењу уз алпинистичке зидове, скачу на трамполинама, или играју оне видео игрице у ВР технологији испод Моста Слободе…
Сви стари штрандароши се сећају да је на Штранду некада био “мир божији” и жале се да је ово сада прегласно, али је још увек може да пружи и миран одмор и гласну забаву у зависности од локације.

Штранд некад (Фото: Приватна архива)....

...и сад.(Фото: Дневник.рс/Р. Хаџић)


[/COLOR]
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
НОВОСАДСКИ ШТРАНД – НЕКАДА И САДА​
Најлепша плажа на Дунаву, новосадски Штранд је званично отворен 1911. године. Новосадска плажа је, судећи по позиву Полицијског комесаријата упућеног 1856.г. градском Магистрату да омеђи одређено место на горњем Лиману – дужине 25, а ширине 9 хвати за цивилно купалиште, старија бар за још намјање пет и по деценија. Постоји и спис из 1884. године о првој лицитацији за постављање две кућице – свлачионице.​
Прве кабине изграђене су 1913. године и то три реда. Потом следи изградња билетарнице на главном улазу која је била препознатљива по два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за појединачни пролаз посетилаца. Убрзо су постављене и бараке за бицикле, тушеви, ресторани и салетла у којој су обично свирали војни оркестри. Штанд је обогаћен трамболинама, скакаоницама и навозима за чамце.Купаћи костими који су тада могли да се виде на Штранду, нимало не личе на данашње, и више су сакривали него што су откривали. Уз улазницу је ишао и обавезни купаћи костим, који је морао да задовољи строга правила. По строгоћи је надалеко био познат тадашњи управник полиције Ђорђевић који је узео себи за право да дамама својеручно мери дужину сукања на женским купаћим костимима. Дамама које су се усудиле да голе груди изложе сунцу, заувек је био забрањен улазак на Штранд.
Током двадесетих година прошлог века је ишчезла је подела на женска и мушка купалишта а купаћи костими су све више привлачили погледе и мамили уздахе.
До Штранда је возио трамвај Трчика који је полазио је из Железничке улице. До плаже се стизало и лађама и фијакерима. Штранд је од оснивања био познат по бројним и разноврсним спортским дешавањима: пицигену, кеч-кету, беругашу, курендолу, тенису главом. Управо је тенис главом спорт који је настао на новосадској градској плажи. После Првог „Соколско друштво“, а после Другог светског рата ДТВ „Партизан“ су поставили гумнастичке справе на којима су купачи могли да се опробају.
Данас „Штранд“ захвата седам хектара зелених површина и скоро исто толико пешчаних. Дуж 700 метара плаже посетиоци уживају и у хладу око 400 стабала и шибља. За безбедност купача и посетилаца брину спасилачка и редарска служба, а о здрављу брине дежурни лекар. Током врелих летњих дана на“Штранд“ дође око 20.000 посетилаца дневно, а од 1. маја до 30. септембра у летњој сезони кроз капије плаже прође и до милион људи. На располагању им је 830 кабина, бројни угоститељски и забавни садржаји за све узрасте. Понуду употпуњавају и бројне културне и спортске манифестације као што су Челенџер турнир у одбојци на песку „Војводина фест“, „Дунавска регата ТИД“, „Новосадски триатлон“, СОЗО Госпел фестивал, дневне журке током фестивала „Егзит“, такмичења у кошарци, фудбалу, рукомету на песку, тенису главом. Посебна пажња посвећена је нашим најмађим посетиоцима. За њих сваког лета припремамо позоришне представе, радионице, такмичење у вајању у песку.
Од 2008. године Штранд је отворен током целе године, а улазнице се наплаћују само за време званичне купалишне сезоне. Исте године почиње са радом и клизалиште на централном платоу плаже које је отворено од почетка децембра до средине фебруара. Клизалиште је површине 600 квадратних метара, а на њему су бројни малишани направили прве кораке на леду. На клизалишту се организују бројни програми попут хуманитарним маскенбала, тематских журки, прављењу фигура од снега.
Као и наша свакодневна потреба „да видимо“ и „да нас виде“, долазак на „Штранд“ је „обавезан“ до у ситне сате лети или током дана зими на клизалишту.


- - - - - - - - - -

http://zelenilo.com/strand/
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.853
http://www.mojnovisad.com/vesti/riblji-specijaliteti-etno-izlozba-i-suveniri-na-strand-festu-id4449.html

- - - - - - - - - -

Etno-suveniri, hrana i piće, vatromet na vodi, bogat zabavni program i iznenađenja, očekuju posetioce prvog „Štrand festa“, koji se održava 3. i 4. oktobra na omiljenoj novosadskoj plaži.Biće organizovano i takmičenje u kuvanju riblje čorbe, „Trofej Novog Sada“, a svi koji žele da učestvuju treba da prijave ekipu do 30. septembra, na sajtu festivala i ispune on-line prijavu. Motivacija za prijavu su sigurno i vredne nagrade, jer će pobednici dobiti 50.000 dinara, nagrada za drugo mesto je 25.000, a za treće mesto 15.000 dinara.Posetioci će moći da vide vojvođansku multikulturalnost kroz izložbu hrane, piće i proizvoda sa našeg podneblja. Predstaviće se sve najpopularnije vojvođanske manifestacije, a biće prisutne i turističke organizacije iz cele Pokrajine.- Cilj festivala je da posetioci uživaju i u jesenjim lepotama kupališta, s obzirom na to da, sa završetkom leta, plaža više nije u u fokusu javnosti, ali i dalje je omiljena destinacija za šetnju roditelja sa decom i naših najstarijih sugrađana – navode organizatori. Biće to prava prilika da se uz reku uživa uz riblje specijalitete i čašu dobrog vina - najavljuje organizator “Štrand festa“ Udruženje „Prevent”.Štrand-fest su pomogli Grad Novi Sad, Uprava za kulturu, JKP „Gradsko zelenilo” i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

- - - - - - - - - -

Riblji specijaliteti, etno izložba i suveniri na „Štrand festu“


- - - - - - - - - -

da li će biti festivala ove godine?
 
Top