Strah i emocionalni demoni

[Kiyko]

Tema je o specifičnim odnosima kada se partneri oslikavaju jedno u drugom kao u ogledalu i oboje su jedno drugom povremeno okidač za izranjanje emocionalnih demona što može da plaši jednu ili drugu stranu ili oboje svakog na svoj način.

Temu su inspirisali neki dogadjaji i kako to obično biva sa slučajnostima sa smislom i jedan zanimljiv tekst.

Tema nije o psihopatama da ne bude zabune i o našem intuitivnom osećaju tog ludila već o retkim ljudima koji nam izazivaju inače neuobičajene reakcije kada smo potpuno van kontrole i kada isplivavaju naši duboko zakopani delovi ličnosti.
Osećaj istovremene privlačnosti i želje da pobegnete. Neodredjeni strah jer neko utiče na vas tako da ste primorani da ste suočite sa sopstvenim potisnutim delovima i izbacuje ih na površinu kao vulkan, gura vas da dodjete do sebe kakvi zaista jeste. Osećaj je nekad pozitivan a nekad vas preliva strah.

Da li ste imali takav odnos i da li vas je transformisao, promenio, otkrio nešto u vama što niste znali da postoji, podsetio ko ste zapravo ili ste pobegli ne okrećući se.

Kada imam osećaj da neko čini da se osećam bližom sebi i šta sve mogu, ja ga se ne plašim i kad me plaši ponekad. A vi?

 

[Araon]

Ceo svoj život se bavim otkrivanjem onoga što je u meni, upoznavanjem sebe, sagledavanjem sebe... I shvatio sam da je to bolje nego upoznavati druge, jer kada si spreman sebe da ogoliš, zamisli šta si tek spreman uraditi drugima.

 

[Kiyko]

Naravno, sami otkrivamo sebe ali stupamo i u odnose sa drugim ljudima i nekada hteo ili ne neko može da utiče na tebe na taj način i ti na njega. Da te vidi dublje nego neko drugi, da te gura preko granica straha, da utiče na tebe na neki način koji izaziva i pored privlačnosti neku vrstu preispitivanja da li da odeš ili ne.
Neko će mu pripisati neki dramatičan ludački uticaj ne videći zapravo strah od sebe.
Da li te privlače takve žene koje žele da idu do srži?
Ogoljavanje drugog ili sebe nije nešto negativno. To je prilika za pozitivne transformacije. Nekad sami idemo nekad se pojave okidači.

 

[Stevcina zabica]

hmm...samo jedna osoba ima takav uticaj na mene, i dan danas...i ne plasim se, ne bezim vec hrlim i naravno srljam u propast

malo sale, a sad ozbiljno....uspeo je da izvuce iz mene nesto sto ni sanjala nisam da imam...da mogu...da znam...hvala mu na tome, posto sam u tom odnosu upoznala sebe do srzi

i ne, nisam se plasila

 

[Џорџи]

sve vise mi se cini da svi od 80e na ovamo imaju neke demone,dal previse secera jedu ne znam sta se desava al da mi je na jednu normalnu da naletim

 

[aleksa ndar]

Tema je o specifičnim odnosima kada se partneri oslikavaju jedno u drugom kao u ogledalu i oboje su jedno drugom povremeno okidač za izranjanje emocionalnih demona što može da plaši jednu ili drugu stranu ili oboje svakog na svoj način.

Temu su inspirisali neki dogadjaji i kako to obično biva sa slučajnostima sa smislom i jedan zanimljiv tekst.

Tema nije o psihopatama da ne bude zabune i o našem intuitivnom osećaju tog ludila već o retkim ljudima koji nam izazivaju inače neuobičajene reakcije kada smo potpuno van kontrole i kada isplivavaju naši duboko zakopani delovi ličnosti.
Osećaj istovremene privlačnosti i želje da pobegnete. Neodredjeni strah jer neko utiče na vas tako da ste primorani da ste suočite sa sopstvenim potisnutim delovima i izbacuje ih na površinu kao vulkan, gura vas da dodjete do sebe kakvi zaista jeste. Osećaj je nekad pozitivan a nekad vas preliva strah.

Da li ste imali takav odnos i da li vas je transformisao, promenio, otkrio nešto u vama što niste znali da postoji, podsetio ko ste zapravo ili ste pobegli ne okrećući se.

Kada imam osećaj da neko čini da se osećam bližom sebi i šta sve mogu, ja ga se ne plašim i kad me plaši ponekad. A vi?

pa može se to tako ispoljavati i pustiti da izbija kada si sa nekim ili se može zadržati za sebe pa napisati Gorski vijenac, naslikati Mona Lizu, izmisliti struju ili udariti temelje modernijoj psihologiji

 

[Araon]

Naravno, sami otkrivamo sebe ali stupamo i u odnose sa drugim ljudima i nekada hteo ili ne neko može da utiče na tebe na taj način i ti na njega. Da te vidi dublje nego neko drugi, da te gura preko granica straha, da utiče na tebe na neki način koji izaziva i pored privlačnosti neku vrstu preispitivanja da li da odeš ili ne.
Neko će mu pripisati neki dramatičan ludački uticaj ne videći zapravo strah od sebe.
Da li te privlače takve žene koje žele da idu do srži?
Ogoljavanje drugog ili sebe nije nešto negativno. To je prilika za pozitivne transformacije. Nekad sami idemo nekad se pojave okidači.

Da, samo je pitanje ko stvarno želi da ide do srži, a ko misli da gađa srž, a zapravo od drveta šumu ne vidi. Svakako da mi je privlačniji okean nego kada...

Čak sam i kornjači kupio akvarijum da može da roni...

 

[MrNapokon]

Ni sam nikada nisam doziveo to, a ni ljude oko sebe da se njima desilo. Vidjao sam autohipnozu, svakodnevna trans stanja, ali ovo sa teme samo u romanima. I ko zna sta bi zapravo bilo kada bi sreo svog klona ili klona suprotnost. Verovatno bi zivot onda bio dosadan.

 

[MrNapokon]

Ako neko izaziva u tebi da osetis to... to nije ta osoba, to si ti. Zato i imas taj osecaj slicnosti. Ta osoba je samo okidac. Moze imati poznate oci, poznat glas, ponasanje senke. Sam momenat upoznavanja te osobe i emotivno stanje. Ovo sa teme mi je degutantno u emotivnom smislu.

 

[Hero]

Tema je o specifičnim odnosima kada se partneri oslikavaju jedno u drugom kao u ogledalu i oboje su jedno drugom povremeno okidač za izranjanje emocionalnih demona što može da plaši jednu ili drugu stranu ili oboje svakog na svoj način.

Temu su inspirisali neki dogadjaji i kako to obično biva sa slučajnostima sa smislom i jedan zanimljiv tekst.

Tema nije o psihopatama da ne bude zabune i o našem intuitivnom osećaju tog ludila već o retkim ljudima koji nam izazivaju inače neuobičajene reakcije kada smo potpuno van kontrole i kada isplivavaju naši duboko zakopani delovi ličnosti.
Osećaj istovremene privlačnosti i želje da pobegnete. Neodredjeni strah jer neko utiče na vas tako da ste primorani da ste suočite sa sopstvenim potisnutim delovima i izbacuje ih na površinu kao vulkan, gura vas da dodjete do sebe kakvi zaista jeste. Osećaj je nekad pozitivan a nekad vas preliva strah.

Da li ste imali takav odnos i da li vas je transformisao, promenio, otkrio nešto u vama što niste znali da postoji, podsetio ko ste zapravo ili ste pobegli ne okrećući se.

Kada imam osećaj da neko čini da se osećam bližom sebi i šta sve mogu, ja ga se ne plašim i kad me plaši ponekad. A vi?

Nemoguce je biti ono sto jesmo i sto bi trebali da budemo.
Uvek su tu sporedne stvari koje nas spoticu da konacno kazemo sebi.. Nasa dusa je slobodna.

 

[Kiyko]

Ako neko izaziva u tebi da osetis to... to nije ta osoba, to si ti. Zato i imas taj osecaj slicnosti. Ta osoba je samo okidac. Moze imati poznate oci, poznat glas, ponasanje senke. Sam momenat upoznavanja te osobe i emotivno stanje. Ovo sa teme mi je degutantno u emotivnom smislu.

Naravno o tome je tema, ali da li su ljudi skloni pre da pobegnu ili da se suoče sa sobom kada se takva osoba pojavi koja to u nama izaziva?
Obično je osećaj pomešan izmedju toga da su upravo dopunjujući ali i da iritiraju jedno drugo i da vade na površinu sve te potisnute delove koji nisu uvek fini i lepi, već naprotiv krajnje negativni koje dok se ne pojavi "okidač" uspešno potiskuju. I pored toga privlačnost postoji jer otkrivaju kakvi možemo da budemo jer imamo u sebi klicu nečeg posebnog i pozitivnog što je takodje potisnuto jer je prekriveno svim ovim unutrašnjim demonima o kojima je reč. Ogoljavanje i suočavanje da bi smo raščistili sa sobom.

 

[Kiyko]

ogoljavanje tj samospoznaja je zdrava(ako je osoba dovoljnonjaka da podnese sebe) ali niko ko je stvarno u nihilistickom raspolozenju nece dozvoliti da mu neko pokvari "radost"
tj svako je svestan dokle zeli da ide ako cemo iskreno svako bi mogao da bude brutalan prema sebi i da se gleda pravim ocima i da se ispita do poslednje emocije,ali to se retko radi i to samo pravi mazohisti rade

Nije to mazohizam već habrost i svesnost šta možemo sve a šta jesmo trenutno.

 

[Kiyko]

Ne možeš, neka vrata otvara drugi samo jer ti ne znaš da ih imaš.

 

[Stevcina zabica]

Ne možeš, neka vrata otvara drugi samo jer ti ne znaš da ih imaš.

tacno, ni ne sanjas da postoje jos neka

 

[Kiyko]

tacno, ni ne sanjas da postoje jos neka

I zato taj put u središte sebe nikad ne bih odbila. Privilegija je dobiti takvu priliku.

 

[Gost377586]

eto izbrisah skoro svaki trag sebe na temi....samo cu jos reci da msm da romantizujete strah,jer po meni sve sto moze neko drugi da otkrije mozete i vi sami...da ne tupim vise jer sto vise tupim to vise kazem sto vise kazem vise mi se brise..

 

[Stevcina zabica]

maco, pricas o necemu sto ne kapiras, kakvo bre romantizovanje straha...nemoj si bukvalista

I zato taj put u središte sebe nikad ne bih odbila. Privilegija je dobiti takvu priliku.

jednom ili nikada

 

[Gost377586]

vi pricate kako su vam potrebni drugi a ja pricam kako kroz zeciju rupu mozete sami da prodjete bez da vas drze za ruku i usmeravaju samo je stvar zelje da se skoci,i otkrije sve...

 

[Stevcina zabica]

vi pricate kako su vam potrebni drugi a ja pricam kako kroz zeciju rupu mozete sami da prodjete bez da vas drze za ruku i usmeravaju samo je stvar zelje da se skoci,i otkrije sve...

pa ne mozes da otkrijes nesto sto do tada ni ne znas da postoji

neke stvari iz nas moraju da izvuku drugi ljudi, neko iz nekoga izvuce zlo a neko izvuce dobro...evo ti plasticni primer recimo zla...npr posvadjaju se na ulici, covek pukne, padne mu mrak na oci i udari ovog drugog i ubije ga na mestu...nikada pre toga nije mrava zgazio a kamoli digao ruku na coveka...ovaj je iz njega izvukao zlo

 

[Stevcina zabica]

aj, ne mogu da se ganjam s tobom o necemu sto ne kapiras

 

[Kiyko]

ja ti pricam o introspekciji,i da nam nisu potrebni drugi da nas guraju ka istini o sebi..sagledavanju sopstvenih strahova,zivota lazi koje govorimo sebi....
a kad pricam o tudjem uticaju msm na to da na nas uticu recima i emocijama..


a kakve veze ima sto nije zgazio mrava u po meni svako moze da u odredjenim procentima predvid svoje ponasanje al za extremne situacije ne znas kako ces reagovati..ali znas koje su opcije...tako da ni tu nije nista neocekivano....

- - - - - - - - - -

u sv sl ja kad pricam o introspekciji mislim na proslost tj pogled na proslost i kako sve utice na sadasnjost i gde su tu ego lazi itd....a za taj skok u ponor nije potrebna ruka vodilja...potrebna su mooda

Izvlačimo sami iz sebe to nije sporno, neko uopšte ne, neko ima dovoljno samovesti pa radi na sebi, a možda nema nekog uspeha, neko dostigne koliko toliko taj ideal i takvi su izuzetno retki...neki budista, monah, jogin...znatiželjni mislilac...ali svi mi stupamo u interakciju sa drugima i privilegija je kad neko doživi susret sa drugim bićem koje sasvim prirodno i spontano, ne kroz nameru, izvlači iz njega mnogo toga potisnutog iz samih dubina duše što nije ni znao da postoji.

Lepo je rekla Žabica neke stvari ne znamo da imamo i onda ih i ne tražimo i ne zalazimo u te hodnike i ne vidimo prolaz kroz zid koji postoji ako pritisneš pravo dugme, a taj neko se ustremi pravo na njega i otvara i ono šta nisi imao pojma da postoji.
Možda podsvesno privučeš takvo biće u toj potrazi sa sobom i ono tebe pa si na taj način i sam okidač a možda je slučajnost ali to meni liči na slučajnost sa smislom. Ako te zanima pogledaj šta Jung govori o sinhronicitetima.

Jednostavno, nekad susretnemo osobe koje nisu možda naše najveće ljubavi, najduže veze, najveći prijatelji, možda ih znamo kratko, možda smo sa njima imali samo tren a uticali su na nas i transformisali nas na nekom dubokom nivou da kad sagledamo posle odredjenog vremena sa distance shvatamo da su bili značajniji od većine drugih.

 

[ublehas]

Ovo je neka komplikovano postavljena tema o ljubomori?

 

[Kiyko]

Ne već o ljubavi koja nas menja na pozitivan način i kad je taj način ponekad neuobičajen.

 

[MrNapokon]

Naravno o tome je tema, ali da li su ljudi skloni pre da pobegnu ili da se suoče sa sobom kada se takva osoba pojavi koja to u nama izaziva?
Obično je osećaj pomešan izmedju toga da su upravo dopunjujući ali i da iritiraju jedno drugo i da vade na površinu sve te potisnute delove koji nisu uvek fini i lepi, već naprotiv krajnje negativni koje dok se ne pojavi "okidač" uspešno potiskuju. I pored toga privlačnost postoji jer otkrivaju kakvi možemo da budemo jer imamo u sebi klicu nečeg posebnog i pozitivnog što je takodje potisnuto jer je prekriveno svim ovim unutrašnjim demonima o kojima je reč. Ogoljavanje i suočavanje da bi smo raščistili sa sobom.

Nikada nisam imao takvu situaciju. Da u ljubavnom smislu se pojavi neka osoba i da se u meni probudi nesto duboko zakopano i pozitivno i negativno. Mislim da su to neki slucajevi koji nisu stabilni emotivno i psihicki. E sada neko se mozda suocava neko ne. Verovatno vecina takvih ljudi se ne suocava, zato sto mozak ima odbrambeni sistem za potisnuta osecanja. To je sa razlogom. Zamisli odjednom da ti zakuljaju sva zakopana i potisnuta osecanja. Dozivela bi slom. Otkud znam, mislim da pricas o necemu sto ima dogmatsku potporu. Ovo sto sam pomenuo kao okidac je da ljudi mastaju o tome, pa se pojavi neko, bude okidac sticajem raznih okolnosti, namernih ili nenamernih, i onda evociraju takva osecanja. Jesu intenzivna ali nisu na tom novou u slucaju da ovaraju dubokopotisnuta osecanja. Romaticna da, strah od vezivanja da, zelju za vezivanjem, sexualna, sta sve vec..

 

[Gost377586]

ti pricas dosao je neko ko je spec ko je u nama probudio nesto sto nismo znali da imamo....ja razumem sta wi pricate a vi ocigledno ne razumete mene...

al ti ne kapiras sta ja pricam ja pricam da je svako sposoban za sve da ubije da voli ko lav da se bori da zapadne u ocaj itd...
meni je smesno da neko kaze e on je iz mene izvukao lava mislila sam da sam kukavica...
msm meni ne to smesno ko primer.pa normalno je da ako padne cigla promenice se nesto...jos ako je posebna ihahahaj...

ja osoravam cinjenicu da ljudi tvrde da nisu sposobni za bilo sta(neko je manje i vise al svako.moze)...da to NISU IMALI U SEBI da NISU ZNALI DA IMAJU..
a posebno osporavam da nam je potrebna podrska drugog ljudskog bica i tudja introspekcija..eto pa vi recite da sam surova i da suvise visoko mislim o em.int.ljudi...

i ako neko moze nesto to znaci da je uvek mogao to sto mu je potrebna cigla samo govori o volji ili nedostatku samopouzdanja(ovo sam lupila moze bilo koji dr primer) recimo da se bori.....to govori o slabosti...
ja pricam da su ljudi slabi sa voljom i ljubavlju(samoljublju,i dobijenom)
al ne sa emotivnom inteligencijom i sposobnoscu...

ne moze niko da mi kaze e ja sam mislio da ne mogu(msm osim ako nisi invalid fizicki onda ne mozes)sve ostalo se moze...
za mene ne postoji ja nisam znala da to imam u sebi ja nisam znala da to mogu...



znaci da rezimiramo imamo 2 subjekta A i B...
a je mislio da ne moze i desila se neka situacija ili subjekt B koja je navela A da se ponasa van svog okvira(koji je sebi stvorio)
ako je subjekt A uspeo da se tako ponasa to znaci da je uvek mogao...a razlog sto nije lezi u datoj sitiaciji(ako je ekstremna tu niko ne moze znati ishod,al opet zna opcije) ili recima B koje su ga podstakle tj uticale na volju...ko psiholog kad nas pogura ka istinama...mi smo mogli i sami sebe da izlecimo al nas je strah stopirao znaci nije u nedostatku emotivne inteligencije vec volje da se skoci u kazan....

molim da me ne citirate u odgovorima posto ocu posle da se brisem