Strah, anksioznost, agorafobija, crne misli

Anksioznost je posledica nagomailanog stresa. Uglavnom se javlja kod osoba koje nemaju odgovor na stres. Iako se osobi koja pati od ove boljke cini da je problem veoma tezak, u stvari radi se o neurozi koja se vrlo uspesno leci. Lecenje se sprovodi farmakoterapijom i psihoterapijom. Lekovi su potrebni da bi se osoba opustila i nasla malo mira, a psihoterapija da bi osoba razvila mehanizme za prevazilazenje stresa.
 
Za suocavanje sa socijalnom anksioznoscu trebas da se izlazes situaciji, postepeno, dok se ne naviknes.
Primera radi, cekas na salteru, odes do prodavnice, da se jednostavno razvije mehanizam odbrane.

Opet, to nece potpuno izleciti i resiti problem, posebno ako imas neki tezi slucaj, tako da razgovor sa strucnom osobom mozda je najbolje resenje.
Shvatam da ljudi imaju strah od lekova tipa Zolfot, ali mozda moze pomoci.

Mozda bi trebala da prekopiras poruku sa one druge teme ovde, mozda bi bilo od neke pomoci.

Ja sam neko ko ima neki oblik socijalne fobije, i znam da milion puta osetim stezanje u grudima, stomaku, znojenje, cesto i izbegnem potpuno socijalnu situaciju da se zadrzim u sigurnoj zoni.
Poenta je, uprokos lupanju srca, gusenju, gumenim nogama, i dalje stojim i funkcionisem, a obicno kada se bacim u sutuaciju mnogo bolje se snalazim nego kada sedim i mislim "joj, sta, kako, kudu, sta ako".
To je ono sto te i stresira, primera radi mislis "joj sta ako propustim autobus, kako cu da stignem, sta ako moram nekog da pitam kada ima sledeci, ne mogu ja to".
Jednostavno, skocis i nadas se najboljem, i u vecini slucajeva nije ni upola lose kao sto mislis. E sad, na licnom iskustvu znam da je lako reci "skoci", a teze zaista skociti.

Svako drugacije reaguje na stres, ali poprilino je sigurno da neces umreti od napada panike, tako da korak po korak napred samo.
 
Poslednja izmena:
Bicu dosta precizna sad, ali cu se truditi istovremeno da ne udavim.
Anksiozna sam dve godine.
Sve je pocelo nakon prvomajskih praznika i neprospavane noci, malo alkohola i cigara..
Sedela sam kod decka, gledala album sa slikama i zastala mi je pljuvacka, maltene sam se osecala kao da sam na trenutak resetovana, da ne radim, mrtvo nekako, bezivotno.. a potom je usledio napad panike, strah, lupanje srca, izbezumljenost ili konfuzija i slicno..
Sutradan nisam smela sama da odem do drugarice, pa do babe i dede, a onda se sve svelo na to da ne smem ni do trafike ni iz kreveta i svoje sobe...
Plakala sam iz cista mira, bila agresivna, zamisljena, tuzna, uplasena...
Bas u tom periodu izneverila me je drugarica, bio je kraj srednje skole, trebala sam da upisem fakultet....
Postala sam hipohondar, i istripovala sve moguce bolesti koje covek moze da ima..
Pocelo je sve da mi smeta, kad je neko glasan, kad neko od ukucana jede, smetali su mi svi i sve..
Izlazila sam napolje iskljucivo sa osobama u koje sam sigurna(mama,brat,sestra,tata)...
Oduvek sam bila lik za izlaske, zezanja, druzenje, odlazak kod rodbine u susedne gradove i slicno, nakon prvog napada panike sve sam ovo izopstila iz svog zivota...
Nisam htela nikada da pijem lekove, jer se cak i njih plasim, je li...
Uzimala sma kantarion, cajeve, ali u medjuvremenu se dogodila strasna tragedija mojoj porodici, pa sam s vremena na vreme bila prinudjena da uzimam pola bromazepama, zapravo1,5 mg.
Brat(ne rodjeni,od strica,ali najblizi i osoba sa kojom sam odrasla i svaki dan provela sve do jednog trenutka), koji mi je bio podrska i drustvo kada nikoga nije bilo, oslonac , ali, iskreno, i osoba koja me je trpela i na koju sam se, kao i na ostale clanove porodice, po kat kada istresala, razboleo se, leukemija je u pitanju, i umro za 4 meseca...
To me je dodatno uzdrmalo i poremetilo...
Ostale smo sestra i ja...
Sav taj stres uticao je na mene..
Jako sam senzibilna, ponekad agresivna, razdrazljiva i nisam nikada, da se ne lazemo i da ne pricamo bajke, bila samo i jedino osoba vedrog duha, nasmejana konstantno i mirna...
Uvek sam bila drska, razmazena i arogantna, ali i osecajna, pozrtvovana i prijatna..
Ali sam takav karakter da prednjaci ovo negativno...
Nisam bas najbolje umela da provalim zasto je to tako...
Oduvek sam bila osoba sa kojom su se druzili samo kad im nesto treba ili kad ih svi ispale.. Pozajmljivala sam stvari,novac,davala i cinila sve, ne bi li me neko zavoleo bas zato sto sam takva kakva sam..
Ljudi su mislili da sam umisljena, da sam losa osoba, a u sustini nisam to..
Necu da se hvalim ili tesim i pravdam, ali sam izuzetno pozrtvovana osoba i spremna da podelim sve sa svima...
U vreme kada je moj brat otisao u bolnicu nasla sam decka, iz komsiluka..
Da ne duzim, zabavljali smo se i volela sam ga kao nikoga nikad, izgleda je on bio zamena za mog brata, popunio je veliku prazninu koja je ostala za njim..
Ja sam ga jako volela, bila sam izuzetna prema njemu,al ii ocajna...
Zaista sam neko ko ce za osobu koju voli da radi ceo dan sve i svasta da bi je zadovoljio..
On je ziveo nedaleko od mene, kod svoje tetke, koja je moja komsinica.. Bila je izuzetno prijatna uvek, cak nas je ona i upoznala.. Dovukla ga je tu da odradjuje neke poslove za njenog sina koje ne bi oni, uvukla ga u probleme i vrsila pritisak na njega, od cega se on razboleo i dobio alopeciju...
Ja sam uvek bila uz njega, pomagala mu, odvracala ga od gluposti(jer je umeo da bude dosta problematican), prema celoj njegovoj porodici bila sam divna, jer sma inace iz veoma postene i dobre kuce, i roditelji su me vaspitali tako da budem dobra i pozrtvovana...
Medjutim, kada je ta zena videla da cu ga ja odvuci i da ce ostati sama(jer je i ovako ostala sama, muz je napustio, deca svako na svoju stranu) ona je pocela da vrsi pritisak, da ne dopusta da ja ucestvujem u nekim porodicnim dogadjanjima, i to sve jer se on zaljubio i bio srecan, i vise sa mojom porodicom koja je prijatna i druzeljubiva, i koja je za njega uradila jako mnogo...
to je bila jos jedna situacija gde sam ja postala ocajna...
zatim sam, zbog nezadovoljstva, njega kinjila,optuzivala za to sto njegova porodica radi ili pak ne radi i ne brani me..
nisam mogla da raumem da postoje i drugacije porodice i da nisu svi toliko dobri kao ja i moja porodica...
kinjila sam ga, maltretirala, optuzivala,vredjala,ali istvremeno bila mu najveca pdorska,majka,doktor,kuvar,spremacica,sve sto mu je trebalo i sto nije imao...
ostavila sam ga jer nisam htela vise da radim lose stvari i da se oseca lose jer ni njemu ni meni nisu potrebne konfliktne situacije...
tesko mi je bilo,dugo.. nisma ga i dalja bas u potpunosti prebolela...
ali je tako najbolje..
osoba sam koja puno analizira i koju pogadjaju tudja misljenja...
mislim da je meni najvaznija ljubav i da sam tada ispunjena i manje anksiozna.. ali opet, cak i kad je lepo, ja mracim, trazim mane, pitam se jesam li dovoljna dobra, destruktivna sam i malo cenim sebe...
imam vezu sada, sa deckom sam koji je izuzetno obrazovan, iz fine porodice, ima dobar posao, dobar stan.... i on je mene startovao..
ja umesto da uzivam u tome, i budem srecna sto je tak odobar momak mene pogledoa, ja se pitam zasto bas mene, pored toliko dobrih devojaka, lepsih, pametnijih,boljih,...
uvek mracim...
sama sebi pravim losu situaciju i dovodim se u to stanje...
imam problem sa tim sto uvek mislim da me ljudi gledaju cudno, da misle da sam lazov, i slicno...
ne uzivam koliko bih mogla..
cak i kad uzivam, prisutne su crne misli...
nekada me zadovoljavaju sitnice, sunce, lepo vreme, kisa, keks, kafa, prijatelji... i to i jeste sustina zivota...
a nekada i najvece i najdragocenije da mi daju, ja nisam zadovoljna..
oduvek sam bila neko ko je imao dosta,bila sma uvek u drustvu sa dobrim devojkama i momcima, bila sma trazena,da se tako slejacki izraim, ali su se za mene interesovali pametni i dobri momci, lepo izgledam,imam stila, neobicna sma, ali to je ono sto drugi kazu,a ja ne mogu da shvatim i prisvojim,kao da mi je lakse da mislim suprotno,sto? NE ZNAM...
ali ne i sve sto pozeli, jer su moji roditelji mene vaspitavali drugacije..
volela bih da izbacim crne misli iz glave i znam da se to radi treningom, ali ja izgleda volim taj pesimizam, mazohista sam,sta ja znam...
volela bih da ustanem i ne pomislim jao danas cu ceo dan tesko da disem ,da se plasim i da mislim da sma najgora...
nikada, osim moje porodice, nisam nasla osobu sa kojom mogu da razgovaram otvoreno i nekoga ko ce da me slusa..
citav zivot sam ja ta koju crpe rani energetski vampiri...
a niko ne uzvraca istom merom...
s' toga sma se obratila vama..
izvinite ako je nesto od gore napisanog besmisleno i nepotrebno,ali to je moja prica,ispovest,lakse mi je kad izbacim to iz sebe..
volela bih da nadjem nekoga sa kim mogu da pricam...
hvala vam unapred :)
 
stigao zli brus, sad si gotova :lol:

ne volish kompromise, a chinish ih ... poradi malo na tome shta zaista zelish da uradish zbog sebe, a ne da bi bila prihvacena ili shvacena ( u sushtini deluje mi da i ne zelish da te neko zaista shvati)..
shto nije nishta novo ..
uostalom, duga pricha, shta bih ja rekla kad je brus tu za savete .
 
StrayCat:
stigao zli brus, sad si gotova :lol:

ne volish kompromise, a chinish ih ... poradi malo na tome shta zaista zelish da uradish zbog sebe, a ne da bi bila prihvacena ili shvacena ( u sushtini deluje mi da i ne zelish da te neko zaista shvati)..
shto nije nishta novo ..
uostalom, duga pricha, shta bih ja rekla kad je brus tu za savete .
Kliknite za proširenje...

Nema veze, reci, ni ne mogu pomoci uvek i svuda i svakom i sve se setiti, a i svako pravi greske ili nesto izostavi, ili na nesto ne obrati paznju.... Sto je vise osoba da se nadopunjuju i razmisljaju u raznim uglovima to je bolje. Naravno ako je stvarno nekom cilj da nekom pomogne pa se potrudi da stvarno nesto odgovori a ne da mu je cilj kao i obicno da dodje na ovakve teme da se sprda sa osobama i savetuje im nesto tipa - Ma vise sexa bice sve ok, nije ti nista umislila si, tripujes se, los si covek, ajde ne glupiraj se i sl....

:D

Odredjeno vreme je bila ok koliko se secam...Zanimaju me ti detalji vezani za agorafobiju da pojasni, kada se desavaju, kada su poceli, kako izgledaju situacije i dokle je doslo to izbegavajuce ponasanje, tj koliki je obruc stegla?
Isto tako sta se podrazumeva pod "crnim mislima". Znamo da su neprijatne, da li moze da ih kontrolise, da li ih ona izaziva ili su deo prinudnog sistema OKP-a, ili su suicidalne misli karakteristicne za depresivno ponasanje, ili je jednostavno to neka opsta negativnost koju svi mi nekada imamo obzirom da smo u raznim zivotnim nedacama.
 
Drago mi je da ste se odazvali.
Helena, zaista ne zelim da komentarisem to sto si napisala. Pa cu se odmah u startu pozdraviti sa tobom i zahvaliti ti se. Zaista mislim da si odabrala najvazniji segmenat mog teksta i puno si mi pomogla. Prijatno. :)
Bru, brat mi je umro pre godinu dana, a prethodno otisao u bolnicu i razdvojili smo se, i mislim da je to novi talas pokrenulo...
Da, jedno vreme, dok smo imali prepiske, bilo je ok, jer si mi zaista pomogao davajuci mi neke instrukcije kojima sam se vodila... Agorafobija nije toliko prisutna, odlazim, izlazim, druzim se, drugacije je to u odnosu na pre. TI dosta toga znas. Ono gore je opis pocetka anksioznosti i pojedinih situacija u kojima se ponasam neprihvatljivo. Neke stvari su se promenile od onda Bru, ali sam ih navodila kako bi oni koji ne znaju za moj slucaj imali uvid u stanje u kom se nalazim.
Imam pojedine OKP, tipa da nesto pipnem par puta, da idem desnom ne levom stranom, i slicno...
Mogu da ih kontrolisem, nikada do sad nisam izgubila kontrolu ni na koji nacin osim na taj sto cu se posvadjati sa kevom ili caletom i to je sve...
Izbegavajuce ponasanje nije izbegavajuce u smislu da sada ne smem na ulicu i da ne izlazim.. Sada sam opet sa drustvom, izlazim, nije toliko prisutna agorafobija ona klasicna, samo me je strah na primer od odlaska u Bg kod decka, plasim se da cu na nepoznatom i dok sam sama imati napad panike, pa to karakterisem kao trenutnu agorafobiju.. Ali uspem da kontrolisem sve.. Budem napeta, ali kontrolisana..
Crne misli... Pa standardno za osobe poput mene, plasim se da cu da poludim, razbolim se i plasim se da cu se ubiti, a savrseno znam da sam najhrabrija kukavica koja voli zivot vise od svega i zato sam ovakva...
 
nisam zapravo htela da pricam o ljubavnim problemima, sada ih i nemam, nego sam navela situaciju koja mene dovede do tog stanja.. bratova smrt, raskid, neprihvatanje, o tome kako kinjim ljude i istresam se, jer sam napeta i ne znam na koji drugi nacin da kanalisem ta negativna osecanja pa maltretiram druge...
sada je od svega gore navedenog ostalo to da sam agresivna, negativna... nestrpljiva i dosta dugo u toku dana sam u stanju da mislim nesto lose...
 
AmelijaP:
Bicu dosta precizna sad, ali cu se truditi istovremeno da ne udavim.
Anksiozna sam dve godine.
Sve je pocelo nakon prvomajskih praznika i neprospavane noci, malo alkohola i cigara..
Sedela sam kod decka, gledala album sa slikama i zastala mi je pljuvacka, maltene sam se osecala kao da sam na trenutak resetovana, da ne radim, mrtvo nekako, bezivotno.. a potom je usledio napad panike, strah, lupanje srca, izbezumljenost ili konfuzija i slicno..
Sutradan nisam smela sama da odem do drugarice, pa do babe i dede, a onda se sve svelo na to da ne smem ni do trafike ni iz kreveta i svoje sobe...
Plakala sam iz cista mira, bila agresivna, zamisljena, tuzna, uplasena...
Bas u tom periodu izneverila me je drugarica, bio je kraj srednje skole, trebala sam da upisem fakultet....
Postala sam hipohondar, i istripovala sve moguce bolesti koje covek moze da ima..
Pocelo je sve da mi smeta, kad je neko glasan, kad neko od ukucana jede, smetali su mi svi i sve..
Izlazila sam napolje iskljucivo sa osobama u koje sam sigurna(mama,brat,sestra,tata)...
Oduvek sam bila lik za izlaske, zezanja, druzenje, odlazak kod rodbine u susedne gradove i slicno, nakon prvog napada panike sve sam ovo izopstila iz svog zivota...
Nisam htela nikada da pijem lekove, jer se cak i njih plasim, je li...
Uzimala sma kantarion, cajeve, ali u medjuvremenu se dogodila strasna tragedija mojoj porodici, pa sam s vremena na vreme bila prinudjena da uzimam pola bromazepama, zapravo1,5 mg.
Brat(ne rodjeni,od strica,ali najblizi i osoba sa kojom sam odrasla i svaki dan provela sve do jednog trenutka), koji mi je bio podrska i drustvo kada nikoga nije bilo, oslonac , ali, iskreno, i osoba koja me je trpela i na koju sam se, kao i na ostale clanove porodice, po kat kada istresala, razboleo se, leukemija je u pitanju, i umro za 4 meseca...
To me je dodatno uzdrmalo i poremetilo...
Ostale smo sestra i ja...
Sav taj stres uticao je na mene..
Jako sam senzibilna, ponekad agresivna, razdrazljiva i nisam nikada, da se ne lazemo i da ne pricamo bajke, bila samo i jedino osoba vedrog duha, nasmejana konstantno i mirna...
Uvek sam bila drska, razmazena i arogantna, ali i osecajna, pozrtvovana i prijatna..
Ali sam takav karakter da prednjaci ovo negativno...
Nisam bas najbolje umela da provalim zasto je to tako...
Oduvek sam bila osoba sa kojom su se druzili samo kad im nesto treba ili kad ih svi ispale.. Pozajmljivala sam stvari,novac,davala i cinila sve, ne bi li me neko zavoleo bas zato sto sam takva kakva sam..
Ljudi su mislili da sam umisljena, da sam losa osoba, a u sustini nisam to..
Necu da se hvalim ili tesim i pravdam, ali sam izuzetno pozrtvovana osoba i spremna da podelim sve sa svima...
U vreme kada je moj brat otisao u bolnicu nasla sam decka, iz komsiluka..
Da ne duzim, zabavljali smo se i volela sam ga kao nikoga nikad, izgleda je on bio zamena za mog brata, popunio je veliku prazninu koja je ostala za njim..
Ja sam ga jako volela, bila sam izuzetna prema njemu,al ii ocajna...
Zaista sam neko ko ce za osobu koju voli da radi ceo dan sve i svasta da bi je zadovoljio..
On je ziveo nedaleko od mene, kod svoje tetke, koja je moja komsinica.. Bila je izuzetno prijatna uvek, cak nas je ona i upoznala.. Dovukla ga je tu da odradjuje neke poslove za njenog sina koje ne bi oni, uvukla ga u probleme i vrsila pritisak na njega, od cega se on razboleo i dobio alopeciju...
Ja sam uvek bila uz njega, pomagala mu, odvracala ga od gluposti(jer je umeo da bude dosta problematican), prema celoj njegovoj porodici bila sam divna, jer sma inace iz veoma postene i dobre kuce, i roditelji su me vaspitali tako da budem dobra i pozrtvovana...
Medjutim, kada je ta zena videla da cu ga ja odvuci i da ce ostati sama(jer je i ovako ostala sama, muz je napustio, deca svako na svoju stranu) ona je pocela da vrsi pritisak, da ne dopusta da ja ucestvujem u nekim porodicnim dogadjanjima, i to sve jer se on zaljubio i bio srecan, i vise sa mojom porodicom koja je prijatna i druzeljubiva, i koja je za njega uradila jako mnogo...
to je bila jos jedna situacija gde sam ja postala ocajna...
zatim sam, zbog nezadovoljstva, njega kinjila,optuzivala za to sto njegova porodica radi ili pak ne radi i ne brani me..
nisam mogla da raumem da postoje i drugacije porodice i da nisu svi toliko dobri kao ja i moja porodica...
kinjila sam ga, maltretirala, optuzivala,vredjala,ali istvremeno bila mu najveca pdorska,majka,doktor,kuvar,spremacica,sve sto mu je trebalo i sto nije imao...
ostavila sam ga jer nisam htela vise da radim lose stvari i da se oseca lose jer ni njemu ni meni nisu potrebne konfliktne situacije...
tesko mi je bilo,dugo.. nisma ga i dalja bas u potpunosti prebolela...
ali je tako najbolje..
osoba sam koja puno analizira i koju pogadjaju tudja misljenja...
mislim da je meni najvaznija ljubav i da sam tada ispunjena i manje anksiozna.. ali opet, cak i kad je lepo, ja mracim, trazim mane, pitam se jesam li dovoljna dobra, destruktivna sam i malo cenim sebe...
imam vezu sada, sa deckom sam koji je izuzetno obrazovan, iz fine porodice, ima dobar posao, dobar stan.... i on je mene startovao..
ja umesto da uzivam u tome, i budem srecna sto je tak odobar momak mene pogledoa, ja se pitam zasto bas mene, pored toliko dobrih devojaka, lepsih, pametnijih,boljih,...
uvek mracim...
sama sebi pravim losu situaciju i dovodim se u to stanje...
imam problem sa tim sto uvek mislim da me ljudi gledaju cudno, da misle da sam lazov, i slicno...
ne uzivam koliko bih mogla..
cak i kad uzivam, prisutne su crne misli...
nekada me zadovoljavaju sitnice, sunce, lepo vreme, kisa, keks, kafa, prijatelji... i to i jeste sustina zivota...
a nekada i najvece i najdragocenije da mi daju, ja nisam zadovoljna..
oduvek sam bila neko ko je imao dosta,bila sma uvek u drustvu sa dobrim devojkama i momcima, bila sma trazena,da se tako slejacki izraim, ali su se za mene interesovali pametni i dobri momci, lepo izgledam,imam stila, neobicna sma, ali to je ono sto drugi kazu,a ja ne mogu da shvatim i prisvojim,kao da mi je lakse da mislim suprotno,sto? NE ZNAM...
ali ne i sve sto pozeli, jer su moji roditelji mene vaspitavali drugacije..
volela bih da izbacim crne misli iz glave i znam da se to radi treningom, ali ja izgleda volim taj pesimizam, mazohista sam,sta ja znam...
volela bih da ustanem i ne pomislim jao danas cu ceo dan tesko da disem ,da se plasim i da mislim da sma najgora...
nikada, osim moje porodice, nisam nasla osobu sa kojom mogu da razgovaram otvoreno i nekoga ko ce da me slusa..
citav zivot sam ja ta koju crpe rani energetski vampiri...
a niko ne uzvraca istom merom...
s' toga sma se obratila vama..
izvinite ako je nesto od gore napisanog besmisleno i nepotrebno,ali to je moja prica,ispovest,lakse mi je kad izbacim to iz sebe..
volela bih da nadjem nekoga sa kim mogu da pricam...
hvala vam unapred :)
Kliknite za proširenje...
Sve ovo sto osecas je anksioznost. Ima li si intenzivne stresove na koje nisi mogla da das zadovoljavajuci emocionalni odgovor, a s'obzirom sta ti se desilo, tesko da bi iko mogao da ima dobar mehanizam odbrane za te stresove.
Sto se tice suprotstavljanja strahovima, kod anksizonosti hrabrost ne pomaze zato sto su ti strahovi iracionalni i besmisleni. A necemu besmislenom ne mozes da se suprotstavs. Sa druge strane iako su ti strahovi besmisleni ne znaci da ih ti ne osecas intenzivno i jako i dase plasis. Zbog velikog straha desava se i taj pad samopouzdanja i postajes malo vise osetiljva.
Ono sto je bitno jeste da zbog anksioznosti nikada neces da izgubis razum, neces da se ubijes, neces da budes luda. Neki hobi, dobro drustvo bi bilo super da se malo oslobodis strahova i stegnutosti, a ako ne pomaze, onda mozes lekaru po neke lekice.
 
zašto su se odjednom pojavili napadi iskreno nije mi jasno ali neki okidač uvek postoji
iz priče mi deluje da si htela da se dopadneš svima a nisi se sviđala ni sama sebi
pokušavaš da dokažeš sebi nešto što nije istina
da budeš pravednik, požrtvovana, da rešavaš tuđe probleme - zašto?
to što umišljaš da ljudi misle nešto loše o tebi je klasičan pokazatelj odsustva samopouzdana i samomržnje
ljude zabole za tebe i ni 0,1 posto ne razmišlja o tebi kad prođeš ulicom (ne jer si to ti, već jer se ljudi tako ponašaju, žive svoje živote)
(ne litijam tek radi reda već paralelno čitam tvoj post i pišem zaključke)
to što si neobična i imaš stila baci u vodu
obična si i ko i svako hoćeš da si jednostavna, obična i voljena
kako se to postiže - ne analiziraj, zakopaj prošlost (jer niko ništa nije naučio iz nje, jer istorija nije učiteljica već mučiteljica) i radi jednostavne stavri - živi život
imaš pravo I OBAVEZU da uživaš lepom danu, rošilju, izlasku, zgodnom dečku i nema tu ništa iznad i ispod
treće, saslušaj ti sama sebe a ostali možeš selektivno da biraš šta i o čemu ćeš da pričaš, ne zanima nikoga
u americi bi te i psiholog izbacio kad počneš da ga smaraš
 
Postovani citam vase odgovore svim ovim ljudima i nalazim veliko olaksanje i nadu i za moj slucaj...da li imate e mail ili face gde mogu da vas kontaktiram jer neki vasi odgovori su mi mnogo vise pomogli neko razgovor od nepunih 10min sa Slavicom Djukic Dejanovic i njeni prepisani antidepresivi...hvala vam unapred!veliki pozdrav i ljudi samo glavu gore niste sami u problemu!jedna ljubav!
 
Postovani citam vase odgovore svim ovim ljudima i nalazim veliko olaksanje i nadu i za moj slucaj...da li imate e mail ili face gde mogu da vas kontaktiram jer neki vasi odgovori su mi mnogo vise pomogli neko razgovor od nepunih 10min sa Slavicom Djukic Dejanovic i njeni prepisani antidepresivi...hvala vam unapred!veliki pozdrav i ljudi samo glavu gore niste sami u problemu!jedna ljubav!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Bez Lakih Reči
Strah ima moje lice
Odgovora
2
Pregleda
208
Džudi S
Džudi S
LazaB
Da li su muskarci koji poricu strah najvece kukavice ?
2
Odgovora
27
Pregleda
576
paketije
paketije
Džudi S
Ja mislim samo na sebe
Odgovora
11
Pregleda
431
Enina
Enina

Back
Top