Sto puta učini...

[DUH]

...a jednom ne učini, i ljudi će zapamtiti samo taj jedan put kad im nisi učinio.

Tu izreku svi znamo.

Nego nešto mi palo na pamet...šta ako je to (kao i skoro sve, sreća, serotonin, itd) samo hemijska reakcija?
Na primer: Pavlovljev eksperiment
E, sad, uzmimo sledeći primer: šta to dovodi do bliskosti, kao prvo?
Kada radite nešto što prija obema stranama, ako je u pitanju dvoje.
Rekoh Pavlovljev eksperiment zbog primera.
Zamislite, neko vreme (sto puta) vas neko izvodi na večeru, uvek ista osoba u isto vreme, večera uvek bude veoma ukusna.
Vaš mozak će nesvesno početi toj osobi da "zahvaljuje", a kada vidite ime te osobe na telefonu- poziv koji predstoji večeri- počeće "da vam se luči pljuvačka" kao kod Pavlovljevih pasa, pa shvaćeno metaforički ili u ovom slučaju i bukvalno.

E, sad, 100 dana to tako traje. (To je onih "sto puta").
101. dan vas ta osoba nazove i kaže da ne može da se vidi sa vama nedelju dana.
Šta se dešava u našem mozgu?
Kao prvo- to nismo očekivali.
Kao drugo- gladni smo.
Kao treće- ne možemo da se snađemo u iznenadnoj promeni rutine
Itd. Mi nećemo, ali počinjemo da osećamo izneverenost, razočaranje, bes, zbunjenost...
Tražimo šta ćemo da jedemo, ne nalazimo.
Gladni provedemo noć.

Kapirate na šta ciljam? To je taj 101. put.
Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde.
Prvo me zanima mišljenje @Mita Komita i @Grindelwald
Ostali dobrodošli naravno.

 

[YeOldeJagge]

To je onaj vic kad stalno daje prosjaku 100 dinara, ali posle dužeg vremena počeo samo 50.

Zašto, pa kaže oženio sam se imam decu. -"Pa jel ja treba da ti izdržavam porodicu??" odgovori prosjak

 

[DUH]

To je onaj vic kad stalno daje prosjaku 100 dinara, ali posle dužeg vremena počeo samo 50.

Zašto, pa kaže oženio sam se imam decu. -"Pa jel ja treba da ti izdržavam porodicu??" odgovori prosjak

Taj rad

 

[Baby Yoda]

Ponavljanje = stvaranje obrasca. Odstupanje od obrsca = nelagodnost.
Idemo do posla istom rutom. Vraćamo se kući istom rutom. Obrazac nam odgovara, siguran je. Proveren je.

Međutim to što sam gore pomenuo tiče se nečega što nema veze sa ljudskim odnosima, ali je ipak (po meni) tačno. Naravno, kada se nešto često ponavlja između dve individue, i jedna i druga uče ono što svaka od njih ponavlja.

Osoba 1 - voli sportske aktivnosti
Osoba 2 - svesna je toga (zna da postoji obrazac u njegovom životu)
Kada osoba 2 ugleda osobu 1, prvo što mu može pasti na pamet je: Aaa to je onaj sportski tip. (Pamtimo ono što je najučestalije). Može osoba 1 biti sportski tip ali da je učestalije to što se provodi po klubovima. Znači pamtićemo je kao osobu koja se provodi, a u drugom je planu njena sportska aktivnost.

Još bliži primer.
Osoba 1: Svakog dana zove osobu 2 telefonom.
Osoba 2: Prihvata obrazac.

Osoba jedan propusti 2 dana da zove. Osoba 1 se zapita šta se događa. Nešto je van šablona. A to nije kako treba i mi ne volimo da menjamo šablone.

P.S. Naši obrasci koji su nam toliko lepi jesu najbolje oružje protivnika. Ako neko želi da te sačeka dok se vraćaš kući iz škole i da te prebije, a zna obrazac (put kojim ideš), gotov si. A da si tog dana promenio šablon, ništa se ne bi dogodilo.

 

[jolemisa]

...a jednom ne učini, i ljudi će zapamtiti samo taj jedan put kad im nisi učinio.

Tu izreku svi znamo.

Nego nešto mi palo na pamet...šta ako je to (kao i skoro sve, sreća, serotonin, itd) samo hemijska reakcija?
Na primer: Pavlovljev eksperiment
E, sad, uzmimo sledeći primer: šta to dovodi do bliskosti, kao prvo?
Kada radite nešto što prija obema stranama, ako je u pitanju dvoje.
Rekoh Pavlovljev eksperiment zbog primera.
Zamislite, neko vreme (sto puta) vas neko izvodi na večeru, uvek ista osoba u isto vreme, večera uvek bude veoma ukusna.
Vaš mozak će nesvesno početi toj osobi da "zahvaljuje", a kada vidite ime te osobe na telefonu- poziv koji predstoji večeri- počeće "da vam se luči pljuvačka" kao kod Pavlovljevih pasa, pa shvaćeno metaforički ili u ovom slučaju i bukvalno.

E, sad, 100 dana to tako traje. (To je onih "sto puta").
101. dan vas ta osoba nazove i kaže da ne može da se vidi sa vama nedelju dana.
Šta se dešava u našem mozgu?
Kao prvo- to nismo očekivali.
Kao drugo- gladni smo.
Kao treće- ne možemo da se snađemo u iznenadnoj promeni rutine
Itd. Mi nećemo, ali počinjemo da osećamo izneverenost, razočaranje, bes, zbunjenost...
Tražimo šta ćemo da jedemo, ne nalazimo.
Gladni provedemo noć.

Kapirate na šta ciljam? To je taj 101. put.
Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde.
Prvo me zanima mišljenje @Mita Komita i @Grindelwald
Ostali dobrodošli naravno.

To je ono.naviknes nekog da mu pomazes i on na kraju misli da si ti to njemu duzan.

 

[prsho]

102-i opet po starom

 

[DUH]

Dostojevski beše rekao "Najbolja definicija čoveka: biće na dve noge i nezahvalno"?
Međutim, mene interesuje da li smo na neki način "programirani" da budemo nezahvalni?
R. C. Sproul je rekao: (a što je često citirano po filmovima) "Mi nismo grešnici zato što grešimo,
već grešimo zato što smo grešnici".

Da li je to prosto u prirodi svakog čoveka?

Lično mislim da jeste, ali takođe da možemo da prevaziđemo problem. Čim čovek shvati da postupa pogrešno, on se može promeniti.
Ja mislim da 90% ljudi ide po nekom automatizmu i ne upušta se u neke dublje analize zašto i kako.

 

[Baby Yoda]

@M4j4 https://forum.krstarica.com/threads/sofija-vestacka-inteligencija.907163/
Prvi video. Jako interesantno. Verujem da nisi gledala taj PDF.

 

[prsho]

Dostojevski beše rekao "Najbolja definicija čoveka: biće na dve noge i nezahvalno"?
Međutim, mene interesuje da li smo na neki način "programirani" da budemo nezahvalni?
R. C. Sproul je rekao: (a što je često citirano po filmovima) "Mi nismo grešnici zato što grešimo,
već grešimo zato što smo grešnici".

Da li je to prosto u prirodi svakog čoveka?

Lično mislim da jeste, ali takođe da možemo da prevaziđemo problem. Čim čovek shvati da postupa pogrešno, on se može promeniti.
Ja mislim da 90% ljudi ide po nekom automatizmu i ne upušta se u neke dublje analize zašto i kako.

kome dugujemo zahvalnost
one sto su nas napravili odbacujemo

 

[gost 429816]

...a jednom ne učini, i ljudi će zapamtiti samo taj jedan put kad im nisi učinio.

Tu izreku svi znamo.

Nego nešto mi palo na pamet...šta ako je to (kao i skoro sve, sreća, serotonin, itd) samo hemijska reakcija?
Na primer: Pavlovljev eksperiment
E, sad, uzmimo sledeći primer: šta to dovodi do bliskosti, kao prvo?
Kada radite nešto što prija obema stranama, ako je u pitanju dvoje.
Rekoh Pavlovljev eksperiment zbog primera.
Zamislite, neko vreme (sto puta) vas neko izvodi na večeru, uvek ista osoba u isto vreme, večera uvek bude veoma ukusna.
Vaš mozak će nesvesno početi toj osobi da "zahvaljuje", a kada vidite ime te osobe na telefonu- poziv koji predstoji večeri- počeće "da vam se luči pljuvačka" kao kod Pavlovljevih pasa, pa shvaćeno metaforički ili u ovom slučaju i bukvalno.

E, sad, 100 dana to tako traje. (To je onih "sto puta").
101. dan vas ta osoba nazove i kaže da ne može da se vidi sa vama nedelju dana.
Šta se dešava u našem mozgu?
Kao prvo- to nismo očekivali.
Kao drugo- gladni smo.
Kao treće- ne možemo da se snađemo u iznenadnoj promeni rutine
Itd. Mi nećemo, ali počinjemo da osećamo izneverenost, razočaranje, bes, zbunjenost...
Tražimo šta ćemo da jedemo, ne nalazimo.
Gladni provedemo noć.

Kapirate na šta ciljam? To je taj 101. put.
Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde.
Prvo me zanima mišljenje @Mita Komita i @Grindelwald
Ostali dobrodošli naravno.

Pamtimo bolje 101. put jer je događaj asociran sa emocijom. A emocija najčešće nastaje jer se dogodila neka promena u okruženju
1) koja odstupa od očekivanja (formiranog na bazi prvih 100 puta) i 2) koja je relevantna za neki naš cilj.
Verovatno su u evoluciji bolje prolazili oni koji su posedovali taj mehanizam da se brzo prisete adaptivnog odgovora na neočekivane stimuluse, pa otuda i bolja memorija za emocionalne događaje.
Za debatu je da li se duže i bolje sećamo 101 puta kada nam neko nije učinio od prvog puta kada nam je učinio, mada bi se i to moglo objasniti genetski predisponiranom averzijom prema gubitku.

 

[jovan bronzousti]

SVE je samo hemiska reakcija
i naravno da smo SVI isprogramirani i radimo sve po automatizmu,a ne svega 90 posto,nema slobodnog volje

To je ono.naviknes nekog da mu pomazes i on na kraju misli da si ti to njemu duzan.

pa u neku ruku I JESI dužan, čim si mu svaki put pomago,znači na neki način si ga natero da postane zavisan od tebe,pa ko ti je kriv što si stvorio taku situaciju,moralna dužnos ti je i ubuduće tako da nastaviš inače si nekorektan i bezobrazan

To je onaj vic kad stalno daje prosjaku 100 dinara, ali posle dužeg vremena počeo samo 50.

Zašto, pa kaže oženio sam se imam decu. -"Pa jel ja treba da ti izdržavam porodicu??" odgovori prosjak

duhovit neki prosjak

 

[InternetExplorer]

Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Isprogramirani smo za mnogo stvari. Toliko smo isporgramirani da bi prikladnije pitanje bilo da li ista radimo mimo "programa".
Ti si odabrala ovaj primer za nezahvalnost. Ali iza svake "nelogicnosti" krije se po jedna kognitivna distorzija.

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde

Sto bre?

 

[DUH]

@M4j4 https://forum.krstarica.com/threads/sofija-vestacka-inteligencija.907163/
Prvi video. Jako interesantno. Verujem da nisi gledala taj PDF.

Nisam videla ovo na forumu, ali znam od početka ko je Sofija, koliko znam dobila je status građanina ili tako nešto, nisam u poslednje 2 godine ništa o "njoj" čula, ali sećam je se.
Hvala!

 

[Baby Yoda]

Nisam videla ovo na forumu, ali znam od početka ko je Sofija, koliko znam dobila je status građanina ili tako nešto, nisam u poslednje 2 godine ništa o "njoj" čula, ali sećam je se.
Hvala!

Da, tako je. Dosta su je unapredila. Sada zna da crta tu i tamo. Ništa značajno.

 

[DUH]

@tili čas
@InternetExplorer
Sve više i ja verujem u to da smo organski roboti, ukratko.
Ne znam samo da li je slobodna volja ipak nešto što se može postići (ako želim nešto, a namerno uradim ono što ne želim- da li sam tako "iznenadila programera" ili sam bila čak i za to programirana)

 

[jovan bronzousti]

@tili čas
@InternetExplorer
Sve više i ja verujem u to da smo organski roboti, ukratko.
Ne znam samo da li je slobodna volja ipak nešto što se može postići (ako želim nešto, a namerno uradim ono što ne želim- da li sam tako "iznenadila programera" ili sam bila čak i za to programirana)

nema tu šta da se veruje nego zna ili ne zna, e da!
draga moja,slobodna volja nije nešto što zavisi od želja i mogućnosti za ispunjenje istih,ti kad bi i mogla sve svoje želje da ispuniš,kad bi dakle radila šta goood oćeš-verovala ili da, ti I DALJE ne bi bila slobodna-jer ne bi mogla da utičeš na to što oćeš/želiš. ovo je iz nekog razloga nešto što je posve neshvatljivo većini individua..mislite o tome..pozdrav za sve ljude dobre volje i širokog srca!

 

[Enina]

...a jednom ne učini, i ljudi će zapamtiti samo taj jedan put kad im nisi učinio.

Tu izreku svi znamo.

Nego nešto mi palo na pamet...šta ako je to (kao i skoro sve, sreća, serotonin, itd) samo hemijska reakcija?
Na primer: Pavlovljev eksperiment
E, sad, uzmimo sledeći primer: šta to dovodi do bliskosti, kao prvo?
Kada radite nešto što prija obema stranama, ako je u pitanju dvoje.
Rekoh Pavlovljev eksperiment zbog primera.
Zamislite, neko vreme (sto puta) vas neko izvodi na večeru, uvek ista osoba u isto vreme, večera uvek bude veoma ukusna.
Vaš mozak će nesvesno početi toj osobi da "zahvaljuje", a kada vidite ime te osobe na telefonu- poziv koji predstoji večeri- počeće "da vam se luči pljuvačka" kao kod Pavlovljevih pasa, pa shvaćeno metaforički ili u ovom slučaju i bukvalno.

E, sad, 100 dana to tako traje. (To je onih "sto puta").
101. dan vas ta osoba nazove i kaže da ne može da se vidi sa vama nedelju dana.
Šta se dešava u našem mozgu?
Kao prvo- to nismo očekivali.
Kao drugo- gladni smo.
Kao treće- ne možemo da se snađemo u iznenadnoj promeni rutine
Itd. Mi nećemo, ali počinjemo da osećamo izneverenost, razočaranje, bes, zbunjenost...
Tražimo šta ćemo da jedemo, ne nalazimo.
Gladni provedemo noć.

Kapirate na šta ciljam? To je taj 101. put.
Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde.
Prvo me zanima mišljenje @Mita Komita i @Grindelwald
Ostali dobrodošli naravno.

To je sansa da vidis kakav je ko covjek i otkacis ga,ako nije dobar.

 

[Џорџи]

...a jednom ne učini, i ljudi će zapamtiti samo taj jedan put kad im nisi učinio.

Tu izreku svi znamo.

Nego nešto mi palo na pamet...šta ako je to (kao i skoro sve, sreća, serotonin, itd) samo hemijska reakcija?
Na primer: Pavlovljev eksperiment
E, sad, uzmimo sledeći primer: šta to dovodi do bliskosti, kao prvo?
Kada radite nešto što prija obema stranama, ako je u pitanju dvoje.
Rekoh Pavlovljev eksperiment zbog primera.
Zamislite, neko vreme (sto puta) vas neko izvodi na večeru, uvek ista osoba u isto vreme, večera uvek bude veoma ukusna.
Vaš mozak će nesvesno početi toj osobi da "zahvaljuje", a kada vidite ime te osobe na telefonu- poziv koji predstoji večeri- počeće "da vam se luči pljuvačka" kao kod Pavlovljevih pasa, pa shvaćeno metaforički ili u ovom slučaju i bukvalno.

E, sad, 100 dana to tako traje. (To je onih "sto puta").
101. dan vas ta osoba nazove i kaže da ne može da se vidi sa vama nedelju dana.
Šta se dešava u našem mozgu?
Kao prvo- to nismo očekivali.
Kao drugo- gladni smo.
Kao treće- ne možemo da se snađemo u iznenadnoj promeni rutine
Itd. Mi nećemo, ali počinjemo da osećamo izneverenost, razočaranje, bes, zbunjenost...
Tražimo šta ćemo da jedemo, ne nalazimo.
Gladni provedemo noć.

Kapirate na šta ciljam? To je taj 101. put.
Znači da smo "isprogramirani" jednostavno rečeno da budemo nezahvalni...

Ko bi mogao da me razume...jedva sam se naterala da podelim sa javnošću ovaj zaključak, ali hajde.
Prvo me zanima mišljenje @Mita Komita i @Grindelwald
Ostali dobrodošli naravno.

Ukratko serem im se usta za to procenjivanje kroz cinjenje

 

[jovan bronzousti]

prost..

 

[DUH]

nema tu šta da se veruje nego zna ili ne zna, e da!
draga moja,slobodna volja nije nešto što zavisi od želja i mogućnosti za ispunjenje istih,ti kad bi i mogla sve svoje želje da ispuniš,kad bi dakle radila šta goood oćeš-verovala ili da, ti I DALJE ne bi bila slobodna-jer ne bi mogla da utičeš na to što oćeš/želiš. ovo je iz nekog razloga nešto što je posve neshvatljivo većini individua..mislite o tome..pozdrav za sve ljude dobre volje i širokog srca!

Samo jedan korak me deli od potpunog slaganja sa tobom. A to je odbacivanje života i odustajanje od svega uz izgovor da će ishod biti isti ma šta činili, a onda se dolazi do pitanja "Zašto se onda uopšte truditi" što vodi ka "Čemu onda uopšte živeti"...
Ali nećemo sad o tome, ok?

 

[jovan bronzousti]

Samo jedan korak me deli od potpunog slaganja sa tobom. A to je odbacivanje života i odustajanje od svega uz izgovor da će ishod biti isti ma šta činili, a onda se dolazi do pitanja "Zašto se onda uopšte truditi" što vodi ka "Čemu onda uopšte živeti"...
Ali nećemo sad o tome, ok?

pa shvatanje da ne postoji slobodna volja ne znači nužno odbacivanje života i odustajanje pobogu. naprotiv, često može da ima sasvim suprotno dejstvo,garant!
pa živeti treba iz sprdnje/trola, a i svejedno znaš da ćeš KAD-TAD crknuti, pa što onda srljati u to,bez žurbe..

ok

 

[DUH]

pa shvatanje da ne postoji slobodna volja ne znači nužno odbacivanje života i odustajanje pobogu. naprotiv, često može da ima sasvim suprotno dejstvo,garant!
pa živeti treba iz sprdnje/trola, a i svejedno znaš da ćeš KAD-TAD crknuti, pa što onda srljati u to,bez žurbe..

ok

Daaaaaa! Tako i ja razmišljam! Samo nisam mogla da smislim kako ukratko to da kažem!

Nego 'aj se pravimo normalni...da vidim šta će normalan svet reći

 

[InternetExplorer]

Sve više i ja verujem u to da smo organski roboti, ukratko.

Nemoj pogresno da me shvatis. Ja mislim da imamo slobodnu volju. Iako "imamo osecaj" da nije tako, taj "osecaj" je jos jedna distorzija. Zadovoljava sve kriterijume. Lakse i lepse je coveku da misli da nije kriv za svoje postupke. To je rasterecujuce. Istovremeno je i veoma opasno. Bas kao i sve ostale distorzije.

Glavni dokaz za ne postojanje slobodne volje ljudi vide u tome da sve materijalno podleze prirodnim zakonima. Polazi se od pretpostavke da ako znas potpun skup pocetnih stanja i ako znas sve zakone da mozes jednoznacno odrediti sedece stanje. To bi bio dokaz da je sve u napred odredjeno. MEDJUTIM.
Niko jos uvek nije dokazao to jednoznacno preslikavanje.
Mislim da nismo ni priblizno blizu da prodremo u samu sustinu fizickih zakona. I da smo, naravno, jos dalje od toga da prodremo u samu sutinu sta je to psiha. Nismo ni blizu u stanju da opisemo zakone, na koji nacin se te celije i atomi i elektricni naboj, pretvaraju u nesto svesno.

Cak sta vise, sto vise shvatamo fizicki svet. Sto smo blize istini. Vise lici da stvari i nisu bas tako deterministicke. Kvantna stanja se izrazavaju preko verovatnoca ne deterministicki. I sam postupak merenja je veoma zanimljiv. Na tom nivou materijalne cestice mogu biti u vise stanja istovremeno. I to sve dok se ne izvrsi merenje.

 

[DUH]

@InternetExplorer
Ovo je daleko iznad mog znanja, ali kapiram.
Dok sam studirala bila sam se "zaljubila" u "Verovatnoću i statistiku" (da ne veruješ, obožavala sam taj predmet )
Da tome (pri)dodam kojekakva poluznanja pokupljena usput negde, recimo "Efekat leptira" (Teorija haosa) i eto me na korak da se složim sa tobom.
Ja sve nešto "na korak"
Bukvalno sam između onog što si rekao ti i Tili čas.

(Ni sa religijom još nisam "načisto" šta sam, ateista ili agnostik. Vernik ne mogu da budem, probala davno)

Drago mi je da je tema uspela. Hvala i tebi i ostalima, pravi ljudi su došli. Zato sam i rekla da sam jedva sebe naterala da uopšte otvaram ovu temu, znaš kako to ide ovde, ako prvi komentar bude od nekog hejtera, trola isl ništa od toga, imala sam sreće

I drago mi je što svoja tako neka razmišljanja imam sa kim da podelim.

 

[jovan bronzousti]

Daaaaaa! Tako i ja razmišljam! Samo nisam mogla da smislim kako ukratko to da kažem!

Nego 'aj se pravimo normalni...da vidim šta će normalan svet reći

nepada mi na pamet

Nemoj pogresno da me shvatis. Ja mislim da imamo slobodnu volju. Iako "imamo osecaj" da nije tako, taj "osecaj" je jos jedna distorzija. Zadovoljava sve kriterijume. Lakse i lepse je coveku da misli da nije kriv za svoje postupke. To je rasterecujuce. Istovremeno je i veoma opasno. Bas kao i sve ostale distorzije.

Glavni dokaz za ne postojanje slobodne volje ljudi vide u tome da sve materijalno podleze prirodnim zakonima. Polazi se od pretpostavke da ako znas potpun skup pocetnih stanja i ako znas sve zakone da mozes jednoznacno odrediti sedece stanje. To bi bio dokaz da je sve u napred odredjeno. MEDJUTIM.
Niko jos uvek nije dokazao to jednoznacno preslikavanje.
Mislim da nismo ni priblizno blizu da prodremo u samu sustinu fizickih zakona. I da smo, naravno, jos dalje od toga da prodremo u samu sutinu sta je to psiha. Nismo ni blizu u stanju da opisemo zakone, na koji nacin se te celije i atomi i elektricni naboj, pretvaraju u nesto svesno.

Cak sta vise, sto vise shvatamo fizicki svet. Sto smo blize istini. Vise lici da stvari i nisu bas tako deterministicke. Kvantna stanja se izrazavaju preko verovatnoca ne deterministicki. I sam postupak merenja je veoma zanimljiv. Na tom nivou materijalne cestice mogu biti u vise stanja istovremeno. I to sve dok se ne izvrsi merenje.

nepostojanje slobodne volje nema veze (bar ne samo) sa determinizmom, glavni dokaz da nepostoji slobodna volja, a koji svako vrlo lako sam može da proveri pomoću introspekcije,ali za je neophodno da se ne bude kukavicom,jeste da se zapita kako i zašto radi to što radi i kako i zašto misli to što misli, i dolazi do zaključka da mu misli dolaze random,bez ikakve njegove kontrole i uticaja,samo se BAM pojave i toe to, a budući da svak na osnovu misli dela onda se zaključak sam namećem..
drugi dokazi,dosta popularniji ali slabiji i manje efektni su onaj čuveni o genetici,okolini,odrastanju,ne biramo KAKVI ćemo se roditi a to kakvi se rodimo odredjuje i šta ćemo raditi;ne biramo roditelje,okolnosti u kojima odrastamo koje nas oblikuju i utiču na to šta ćemo raditi i ''birati'' kad odrastemo iitd itd,msm i to su dakako krajnje validni razlozi i argumenti al onaj je po meni najbolji i najtačniji i najprecizniji,iako mnogi ne mogu da ga skapiraju iz nekog razloga.

naprotiv, čoveku je obično lakše kad misli da je kriv/odgovoran/zaslužan za bilo šta, zato 98 % ljudi i veruje u taj najpotentniji narkotik i zabludu zvanu ''slobodna volja'', to je čak i religija u neku ruku većini ljudi,ma gore i štetnije od prave religije,jer raspiruje smrdljivi egoizam,kako pobogu može biti lakše da misliš (tj da ZNAŠ,da si SVESTAN) da si samo marioneta i potpuno neslobodna beznačajna kreatura,nego da tripuješ da si neko mudo i faca koja ima nekakvu slobodu i utiče na bilo šta? nidje veze