Da povedemo ozbiljnu diskusiju na ovu temu, racionalno, ako je moguće bez trunke emocija, ili subjektivnih stavova. Zašto bi Albanci sa Kosova pristali na autonomiju unutar Srbije ako su od najveće svetske sile i od trenutno najjačih država sveta dobili nezavisnost sa tendencijom daljeg napretka (ka priznanju od strane UN u septembru ili negde na jesen)? Da li bi neko od vas pristao na to da mu neko pokloni "yuga" ako već vozi "mercedes". Ja ne bih. Mislim da biste mu rekli: "Šta će mi yugo?" Slična je situacija bila u Srbiji između 1867. kad su definitivno isterani turski garnizoni i 1876-78. kad je Srbija krenula u oružanu borbu za potpunu nezavisnost. Na Berlinskom kongresu se Turska svim silama upinjala da ubedi evropsku i svetsku javnost kako Srbiji nudi najširu autonomiju. Srpska strana je jednostavno rekla: "Šta će nama vaša autonomija, kad smo vam zauzeli Niš i okolinu i kad već praktično imamo nezavisnost? Šta će nama vaša autonomija kad vi nemate nikakve ingerencije na našoj teritoriji?" Kosovo je 1999. godine, malo uz pomoć NATO pakta, malo uz pomoć Miloševićevog režima, izdejstvovalo povlačenje države Srbije sa Kosova (kao Srbija turske garnizone 1867. godine), a ove 2008. proglasilo nezavisnost (kao Srbija 1876-78. godine). I oni imaju puno pravo da nam kažu: "Šta će nama vaša autonomija već praktično imamo nezavisnost? Šta će nama vaša autonomija kad vi nemate nikakve ingerencije na našoj teritoriji?" Bez obzira na našu istoriju, mitologiju i mitomaniju - to je praktično stanje na terenu.
