a da mi ipak poslusamo struku
Većina slučajeva malih boginja nije ozbiljna, kada je veliki deo populacije izložen klicama. Simptomi se generalno povlače u roku od dve sedmice. Međutim, jedan slučaj u 100.000 vodi do subakutnog skleroznog panencefalititsa (SSPE), koji proizvodi otvrdnjavanje mozga i obično je smrtonosan.
“Iako je jedan od razloga za davanje vakcine protiv malih boginja sprečavanje poznatih komplikacija encefalitisa i upale pluća, sama vakcina može da prouzrokuje encefalitis. Štaviše, polovina svih prijavljenih slučajeva malih boginja u nekoliko poslednjih godina bila je među vakcinisanim osobama”. – The Dangers of Immunization, 1987, p. 53.
Do 1955. godine, bilo je 0,03 smrtnih slučajeva na 100.000. Zatim je 1963, istraživački tim pod vođstvom Endersa (J. F. Enders), razvio vakcinu protiv malih boginja. Masovno vakcinisanje je otpočelo.
“Male boginje su u prošlosti predstavljale jedno od češćih dečjih bolesti. Iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, predstavljaju relativno bezopasno oboljenje u najvećem broju slučajeva... današnje promocione kampanje za vakcine retko spominju da je poznato da je sama vakcina povezana sa ozbiljnim komplikacijama uključujući encefalitis sa ozbiljnim, trajnim oštećenjem mozga i mentalnom retardacijom”. – Dr. Alan Hinman, Centers for Disease Control, navedeno u The Dangers of Immunization, 1987, p. 56.
Po izveštaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969. godine, istraživanje koje je izvršila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) utvrdilo je da su ljudi koji su vakcinisani protiv malih boginja bili izloženi 14 puta većoj verovatnoći od dobijanja bolesti od onih koji nisu bili vakcinisani. Istraživanje iz 1985. sprovedeno pod okriljem američke vlade napomenulo je da se 80% “nesprečivih” slučajeva malih boginja javilo kod ljudi koji su bili vakcinisani (20th Immunizatio Con- ference Proceedings, May 6-9, 1985, p. 21).
Zbog nekog razloga, od kada je 1963. otpočela vakcinacija protiv malih boginja, adolescenti i mlade odrasle osobe češće dobijaju male boginje. Pa ipak, oni su izloženi većem riziku od upale pluća i abnormalnosti jetre u odnosu na decu (Infectious Diseases, January 1982, p. 21).
“Prenošenje malih boginja jasno je dokumentovano među vakcinisanim osobama. Pri nekim velikim epidemijama, 95% slučajeva bilo je vakcinisano”. – Federal Drug Administration Workshop to Review Warnings, September 18, 1992, p. 27 (reported by Dr. Atkinson of the Centers for Disease Control [CDC]).
Najmlađa deca koja primaju vakcinu naročito su izložena riziku. Na primer, 15-omesečna deca izložena su najvećem riziku (CDC: Measles, Mumps, and Rubella, 1991, p. 1). Po proceni iz 1993, deca mlađa od godinu dana sačinjavala su više od 25% svih slučajeva malih boginja; međutim, pre nego što je 1963. otkrivena vakcinacija, tako mala deca su izuzetno retko dobijala male boginje. Kada su upitani za objašnjenje ove neobične situacije, zvaničnici CDC-a su rekli da se to dešava zato što su same majke vakcinisane kao deca. Evo činjenica koju stručnjaci znaju: Kada se kao dete vakciniše, i ne dobije male boginje, ne razvija prirodni imunitet protiv bolesti. Zbog toga se imunitet ne može preneti na njeno dete (D. Q. Haney, “Wave of infant Measles Stems from ‘60s Vaccinations”, Albuquerque Journal, November 23, 1992, p. B3).
“Svetska zdravstvena organizacija sprovela je istraživanje i ustanovila da dok je kod nevakcinisane grupe dece podložne malim boginjama normalna stopa dobijanja bolesti iznosila 2,4%, u kontrolnoj grupi koja je vakinisana, stopa dobijanja bolesti porasla je na 33,5%”. – Paavo Airola, Ph.D., Every Woman’s Book, 1979, p. 279.
Istraživanje pedijatara u Njujorku otkriva da je samo 3,2% njih prijavljivalo slučajeve malih boginja zdravstvenom odseku.
Istraživanje medicinskih knjiga otkriva da vakcina protiv malih boginja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, retardaciju, ataksiju, aseptični meningitis, poremećaje sa napadima, paralizu i smrt.
Po časopisu New England Journal of Medicine (4. oktobar, 1990), vitamin A pomaže u zaštiti tela deteta od ozbiljnih komplikacija, koje se mogu javiti pri malim boginjama.
U sekundarne komplikacije povezane sa vakcinom spadaju encefalitis, subakutni sklerozni panencefalitis, multipla skleroza, toksična epidermalna nekroliza, anafilaktički šok, Rejev sindrom, Gilen-Bare sindrom, poremećaji sa zgrušavanjem krvi, juvenilni dijabetes, i možda Hočkinova bolest i rak (R.S. Mendelsohn, How to Raise a Healthy Child, p. 215).
Sa pojavom vakcine protiv malih boginja javili su se čudni, novi oblici “malih boginja”. Slični rezultati su usledili i nakon uvođenja drugih vakcina. To su bolesti sa novim zapanjujućim nizom komplikacija.
15“Sindrom ‘atipičnih malih boginja’ – upala pluća, petehije [kožne mrlje], edemi, i jak bol – je ne samo teško prepoznati (kao ‘male boginje’) već je često u potpunosti zanemaren. Takođe, simptomi atipičnih zauški – anoreksija, povraćanje, eritemozni [crveni] osip, bez bilo kakve parotidne [u blizini uha] uključenosti – zahtevaju obimno serološko testiranje kako bi se isključile druge slične bolesti”. – W. James, Immunization: The Reality Behind the Myth, 1988, p. 34.
Članak iz časopisa JAMA (Journal of American Medical Association) iz 1973. godine govori o 84 američka slučaja neuroloških poremećaja, koji su se javili u roku od 30 dana nakon primanja žive vakcine protiv malih boginja. Sedamdeset i jedan slučaj od 84 jasno je bio povezan sa vakcinom: 11 zbog temperature izazvane vakcinacijom, jedan slučaj je zadovoljio dijagnostičke kriterijume za subakutni sklerozni panencefalitis, a 59 je pokazalo kliničke odlike encefalitisa ili ence- falopatije. Kod četrdeset i pet (76%) slučajeva poremećaji su počeli između 6 i 15 dana nakon vakcinacije (“Neurological disorders Follo- wing Live Measles-Virus Vaccination,” JAMA, March 1973).
http://prirodnamedicina.org/knjige/V.Ferel--Vakcine_novi_genocid.pdf
I to sam je zamolio. 
