Pored partizanskih epopeja, gde svi trče uz brdo i niko ne pije vodu, najviše filmova u bivšoj Jugoslaviji
bilo je smešteno u period između dva svetska rata.To je ono vreme kad su svi nosili mantile, pušili bez
prestanka i pričali kao da ih neko stalno prisluškuje.
Cilj tih filmova? Da se Kraljevina Jugoslavija prikaže kao pro-fašistička (što ona naravno nije bila, ali za
Srbe, koji vole da idu u krajnosti, sve što nije bio komunizam, jelte, bio je fašizam).Usput se ističe rast,
značaj i popularnost komunističke partije, a ako se uglavi neka ljubavna priča (pri čemu će mladi
komunista da kreše), eto idealnog scenarija.
Dakle, ako ste ikada gledali jedan takav film - čestitam, gledali ste sve. Likovi se ne menjaju, samo se
glumci rotiraju kao u kafanskom bendu: Božović, Lazović, Aligrudić, Lončar, Samardžić, Ras - svi znaju
svoje replike i gde stoji pepeljara.
Pa tako, ako ste ikada gledali film iz bivše Jugoslavije smešten između dva svetska rata, evo kako da
znate tačno šta će se desiti - bez da gledate dalje od uvodne špice:
Eto... ako film počinje sa radnikom, gazdom, ćerkom, fašistom i bordelom - onda znate
da ste u jugoslovenskoj međuratnoj sapunici sa ideološkim prelivom.
bilo je smešteno u period između dva svetska rata.To je ono vreme kad su svi nosili mantile, pušili bez
prestanka i pričali kao da ih neko stalno prisluškuje.
Cilj tih filmova? Da se Kraljevina Jugoslavija prikaže kao pro-fašistička (što ona naravno nije bila, ali za
Srbe, koji vole da idu u krajnosti, sve što nije bio komunizam, jelte, bio je fašizam).Usput se ističe rast,
značaj i popularnost komunističke partije, a ako se uglavi neka ljubavna priča (pri čemu će mladi
komunista da kreše), eto idealnog scenarija.
Dakle, ako ste ikada gledali jedan takav film - čestitam, gledali ste sve. Likovi se ne menjaju, samo se
glumci rotiraju kao u kafanskom bendu: Božović, Lazović, Aligrudić, Lončar, Samardžić, Ras - svi znaju
svoje replike i gde stoji pepeljara.
Pa tako, ako ste ikada gledali film iz bivše Jugoslavije smešten između dva svetska rata, evo kako da
znate tačno šta će se desiti - bez da gledate dalje od uvodne špice:
1. Mladi radnik (obavezno Petar Božović ili Danilo Lazović)
- Radi u fabrici gde se šrafovi zavrću zubima.
- Studira noću, a danju čita Marksa i Engelsa kao da su stripovi.
- Podstanar u Beogradu, ali rodom iz sela koje se ne pominje da ne bi bilo politički nezgodno.
- Tajni član KPJ, ali svi znaju da je komunista jer nosi kapu pod uglom 45°.
2. Gazda Živko (Slavko Simić)
- Vlasnik kuće, pekar ili mesar, zavisno od budžeta filma.
- Ima kćerku koja je lepa, ali ide samo sa sinom načelnika jer "šta će selo reći".
- Politika ga ne zanima, ali zna da "komunisti nisu baš svi loši, samo da ne diraju kobasice".
3. Načelnik policije (Slobodan Aligrudić)
- Izgleda kao da je Hitlerov rođak iz Jagodine.
- Mrzi komuniste toliko da puca na paradajz jer je crven.
- Sanja da mladog radnika pošalje na robiju, ali mu se ćerka zaljubila u njega - drama!
4. Ćerka gazda Živka (Beba Lončar)
- Tajno voli radnika, javno se smeška fašisti.
- Ima unutrašnji monolog svake 3 minute: "Šta ako me varoš osudi?"
- Uvek nosi haljinu koja šušti kad se okrene — znak da sledi prelomna scena.
5. Načelnikov sin (Ivan Bekjarev)
- Pro-fašista, vozi bicikl i maltretira radničku decu.
- Kad napravi sranje, svi ćute jer mu je ćale načelnik.
- Ima frizuru koja vrišti: "Ja sam zlo, ali moderno."
6. Obični radnici (Ljubiša Samardžić i ekipa)
- Svi su komunisti, ali to niko ne sme da kaže naglas.
- U slobodno vreme prave planove u podrumima punim dima i rakije.
- Kad se pojavi kamera, svi gledaju u budućnost - jer znaju da će biti partizani.
7. Seksi Mađarica (Eva Ras)
- Seksi Mađarica - dobroćudna radodajka, koja skriva radnike u svom bordelu
- Sakrije ih, nahrani i da im savet: "Ne veruj Živku, ali veruj u ljubav."
- Ima monolog o slobodi koji niko ne razume, ali svi plaču.
Eto... ako film počinje sa radnikom, gazdom, ćerkom, fašistom i bordelom - onda znate
da ste u jugoslovenskoj međuratnoj sapunici sa ideološkim prelivom.
Ima tu kvalitetnih filmova, ali ima naravno jako mnogo i onih propagandnih koji nemaju neki veći umetnički kvalitet
