Онај ко сумња не зна. А чим не зна може једино да бира свој став по неком питању, не на основу знања, већ афинитета и веровања. Али наравно, то је онда само став настао из жеље, који не мора бити тачан и онда он демократски допушта и другачији став. То су начини мишљења оних који не знају!
Онај ко зна не заузима став по неком питању, већ на њега зна одговор. Питање није "боксер" пред којим ћемо да заузмемо став, већ оно што филозоф има јесте знање и широк простор испред њега а питање је остало иза њега "нокаутирано".
Тако да став у филозофији јесте нешто накарадно и уметнуто. Нешто створено за оне који не могу да појме истину и који уместо ње имају ставове.
Не укопавање у ровове са заставама разних партија, секти и група.... већ јуриш.
Не заузимање става пред питањем (све спремни за сукоб мишљења на основу истих). Већ, нокаут питања самог, истином самом!
Онај ко зна не заузима став по неком питању, већ на њега зна одговор. Питање није "боксер" пред којим ћемо да заузмемо став, већ оно што филозоф има јесте знање и широк простор испред њега а питање је остало иза њега "нокаутирано".
Тако да став у филозофији јесте нешто накарадно и уметнуто. Нешто створено за оне који не могу да појме истину и који уместо ње имају ставове.
Не укопавање у ровове са заставама разних партија, секти и група.... већ јуриш.
Не заузимање става пред питањем (све спремни за сукоб мишљења на основу истих). Већ, нокаут питања самог, истином самом!
Poslednja izmena:
