...nesto i volim od toga...recimo sada mastam o jednoj cokolateriji
...verovatno je cokoladna pralina naprosto cokoladna pralina ali ja bih rado platila precenjenu pralinu za tradiciju koju nosi ta cokolaterija sa sobom
...zavisi kako neko nosi statusne simbole, sto je covek nonsalantniji to mu nekako lepse legnu i vise idu uz njega...ista stvar na dvoje razlicitih ljudi deluje drugacije...
...volim svoju malenu, probranu kolekciju nakita, volela bih samo jedan, klasican, elegantan sat, jedan stan koji je uredjen po mom ukusu...volim svilu i kasmir, parfeme koje ne nosi svako i koji se nalaze retko, pomade za lice koje se prodaju u staklenim teglicama makar nista posebno ne cinile mom licu, cetralne butik hotele, makene kozne rukavice, engleski tvid i skotsku saru na originalnoj vuni, tesku, drvenu kuhinju sa tananim staklom i jos tanjim porculanom, lepo upakovane poklone u malim kutijama, lutke rucne izrade, karte za dobre predstave, filmove u lepim bioskopima, negovane orhideje i police sa skupim knjigama koje se cuvaju a ne bacaju posle citanja...
...kada pogledas, sve su to statusni simboli jer sve te male, tanke, providne drangulijice dodju precenjene i nesto govore...sta, da mozes da ih platis ma kako neupadljivo izgledale...
...cak i kada uzmem moju nocnu moru zvanu LV tasna, ona moze da izgleda vrlo fino u pomenutoj cokolateriji uz kasmirski kaputic, suknju od tvida, svilenu bluzu i crne mekane rukavice dok se na ruci nalazi mali sat a sve mirise na Dolce Vitu u nekom...hm...Cirihu dok napolju pada sneg...sve su to statusni simboli a nisu splavarski odbojni, u prevodu na dobro se covek zacas navikne...
...
