Старобугарски или "старобугарски" ?

[ИгарЈ]

Upravo tako. Št i žd su knjiška pojava, grupe nastale nakon ćirilometodske standardizacije i njenog uvođenja u bogosluženje. Po moći uticaja na jezik, bogosluženje je bilo ondašnja "televizija" - sve priče su se na bogosluženju slušale, a rečnik se upravo tamo obogaćivao terminologijama koje se ne svode na svakodnevnih 100 do 200 reči.

Fonološki, č je komponovano od tš, a ć od tś. Analogno, dž od dž, a đ od dź.

Ćirilo i Metodije (ili njihovi učenici koji su razvili ćirilicu, da ne ulazim sada u to), nemajući u repozitorijumu grafemskih ekvivalenata za ć i đ (za ц, ч i ш su, na primer, uzeli hebrejska slova), pribegli su digrafima kojima su ih zapisali (umesto ć - št i umesto žd). Nota bene da št i nije digraf nego posebno slovo! Kada su digrafi dospeli u udaljene slovenske krajeve, na tim bogosluženjima su ih čitali "po Vuku". Problem je nastao jer standardizatori za ova dva digrafa nisu imali jedinstven izgovor odnosno, trebalo ih je čitati u zavisnosti od situacije. Na primer, što [što], ali nošt [noć]. Ta dvovalentnost o čijim pravilama izgovora očigledno nisu bili obavešteni Bugari i dobrim delom Rusi, dovelo je do unifikacije izgovora pa danas čak i mi imamo mošti umesto moći i dažd, umesto daću, nemušti umesto nemući jezik itd. Sa onima na periferiji Slovenstva kao što su Bugari i Rusi, stvar se po istom pitanju mnogo više iskomplikovala, da ne kažem našalila.

Нема доказа за ове тврдње, али има против. На пример:
- у старословенском нема никакве разлике између слова щ на месту старијега *tj и онога на месту старијих *stj и *skj
- од најранијих споменика се уместо тога слова може наћи написано 'шт'
-нема разлике између жд које стоји на месту старијега *dj и онога на месту старијих *zdj и *zgj.
- код Срба је од најранијих сачуваних написа на народном језику посведочено писање слова к и г уместо щ и жд на месту старијих *tj и *dj
- Срби су слова щ и жд наставили писати за шт, односно жд на месту старијих *stj и *skj, односно *zdj и *zgj
- у српским написима на народном језику щ и жд никада не стоје за гласове ћ и ђ
- с друге стране, на месту старијих *stj и *skj неретко налази се налази шт уместо щ, како у написима на старословенском тако и у онима на народном језику

Узгред, нема речи *што или *що нити *ношт или *нощ у старословенском, Мркаљ вероватно мисли на чьто и нощь, а својом грешком показао је како не уме читати старословенски нити капира како функционишу полугласи

Još sam bio na na temi "Kada je Beč drugačije mislio" dodao u vezi sa Jagićevim "otkrovenjem" i ovo:
Dakle, panonska teorija pobijena je samo time što je Jagićev genije objasnio da su Mađari mađarske reči koje sadrže št i žd usvojili tako što su u svojoj seobi ka Panoniji prošli kroz Pramakedonce i Prabugare, dok su ovi još močali noge u Pripjatskoj močvari.

Naravno da su mađarske posuđenice koje sadrže št i žd došle naknadno uprvo iz staroslovenskog jezika.

Ноуп. Прво прочитај Јагића и Облака, а онда их "оповргавај".

Чему служи посебна графема Ђ (ђерв) у глагољици кад Бугари ни дан данас немају такву фонему у свом језику ?

Заправо за бележење одређенога грчкога гласа у речима грчкога порекла попут анꙈелъ, ꙈолъꙈота, иꙈемонъ.

 

[Mrkalj]

Нема доказа за ове тврдње, али има против. На пример:
- у старословенском нема никакве разлике између слова щ на месту старијега *tj и онога на месту старијих *stj и *skj

? Kao da sam govorio zidu. Upravo to sam objsanio, kako i zašto.

- - - - - - - - - -

Нема доказа за ове тврдње, али има против. На пример:
- у старословенском нема никакве разлике између слова щ на месту старијега *tj и онога на месту старијих *stj и *skj
- од најранијих споменика се уместо тога слова може наћи написано 'шт'
-нема разлике између жд које стоји на месту старијега *dj и онога на месту старијих *zdj и *zgj.
- код Срба је од најранијих сачуваних написа на народном језику посведочено писање слова к и г уместо щ и жд на месту старијих *tj и *dj
- Срби су слова щ и жд наставили писати за шт, односно жд на месту старијих *stj и *skj, односно *zdj и *zgj
- у српским написима на народном језику щ и жд никада не стоје за гласове ћ и ђ
- с друге стране, на месту старијих *stj и *skj неретко налази се налази шт уместо щ како у написима на старословенском тако и у онима на народном језику

Узгред, нема речи *што или *що нити *ношт или *нощ у старосовенском, Мркаљ вероватно мисли на чьто и нощь, а својом грешком показао је како не уме читати старословенски нити капира како функционишу полугласи


Ноуп. Прво прочитај Јагића и Облака, а онда их "оповргавај".


Заправо за бележење одређенога грчкога гласа у речима грчкога порекла попут анꙈелъ, ꙈолъꙈота, иꙈемонъ.

Ja se ne bih na tvom mestu toliko bahatio već sramotio da pokazujem ovoliki stepen neshvatanja pročitanog teksta kao ti. Sve do jedne teze oborene su samim mojim tekstom na koji njima odgovaraš.

Ti možeš i dalje da prepisuješ, ica fri kantri, ali ovo je stvarno bruka.

 

[ИгарЈ]

? Kao da sam govorio zidu. Upravo to sam objsanio, kako i zašto.

- - - - - - - - - -



Ja se ne bih na tvom mestu toliko bahatio već sramotio da pokazujem ovoliki stepen neshvatanja pročitanog teksta kao ti. Sve do jedne teze oborene su samim mojim tekstom na koji njima odgovaraš.

Ti možeš i dalje da prepisuješ, ica fri kantri, ali ovo je stvarno bruka.

Твоје непоткрепљене тврдње које представљаш као несумњиве истине су неоснована и погрешна тумачења чињеница. Уместо бусања и увреда могао би, за промену, почети износити аргументе.

 

[Mrkalj]

Твоје непоткрепљене тврдње су погрешно тумачење чињеница.

"Tvoje reči vrede više."

I odakle ti ideja da sam kao primere dao staroslovenske reči?!? Zar ne vidiš toliko da sam dao primer kako bi se pisale daneašnje srpske reči staroslovenskim standardom kao primer dvojstva izgovora dotičnih digrafa. Još jednom, al sa razumevanjem:


https://forum.krstarica.com/showthr...робугарски?p=35419691&viewfull=1#post35419691

 

[Сребрена]

Тема је опет отворена, будите увиђајни и неострашћени у даљем разговору.

 

[Casual Observer]

Први познати писмени рад на старобугарског је "О писменех" од бугарског писца Црноризац Храбр,из краја 9 и почетком 10 века.

Ma jel tebi dobro?

 

[Casual Observer]

Рекао сам пре,млади језици имају падеже, колико год они стареју остају без падеже.

Ma stvarno? Bugarski stariji od litvanskog? Auuuuuu. Njime se piše od starijeg kamenog doba?

 

[Casual Observer]

Uzmeš original zapisa Crnorisca Hrabrog na "starobugarskom" i priložiš prevode na svim postojećim slovenskim jezicima da bi među njima našao onaj najkarikaturalniji. Odgovor ti se sam nameće.

Karikatura je prava reč.

 

[Casual Observer]

Gramatika starobugarskog (staroslovenskog) jezika.Fonetika,morfologija i sintaksna analiza

http://macedonia.kroraina.com/id_gram/index.htm

Koji autizam u ovih bugarskih jezikoslovaca....

- - - - - - - - - -

Sas tija Staroblgarskija jazikot....

Pidžin srpski, brale. To ne biva tamo gde jezik izvire!

Srpskija jezikot turskija gramatikot!

Koliko treba biti autističan i samozaljubljen pa словѣ́ньскъ ѩꙁꙑ́къ čitati kao “starobugarski jezik” i još ne uviđati koliko je smešno.

Inače, turski jezik ima padeže (valjda pet).

 

[Casual Observer]

Не знам,нисам лингвиста
Али мислим да сваки језик у свој развој од падежни прелази у безпадежни.То доказује да бугарски језик је најстарији словенски језик.

Fascinantna samozaljubljenost.

 

[Casual Observer]

Да рецимо да си у праву, онда испада да су Македонци уствари Бугари јер једино у бугарском и "македонском" нема падеже?

Ozbiljna lingvistika konstatuje činjenicu da je do razdvajanja bugarskog i makedonskog došlo pre razdvajanja srpskohrvatskog dijasistema/jezika i slovenačkog. Sve ostalo su velikodržavne želje i sanstefanska mitologija:

 

[Casual Observer]

Kazu da nije. Jezici koji nemaju padeze i nemaju nastavke kojima mozes da izrazis sta zelis, imaju mnogo veci fond reci ( generalno).
To recimo vazi za engleski i arapski. arapski nema ni vremena, ima sadasnje i proslo vreme ( po jedno), ali zato stotinak izraza za recimo
zalazak sunca ili neko ljubavno osecanje.
Tesko je i mucno raspravljati koji je jezik i kako lepsi, bogatiji.
Pre mnogo godina ( recimo 40) neko je brojio reci koje je koristio Gete i koje je koristio Sekspir pa je tu bilo 18.000 Gete i 29.000 Sekspir,
ali i to ne znaci nista. Braca Grim u svom recniku nemackog imaju oko 150.000 reci, oksfordski je recnik u to vreme imao oko 300.000 reci,
ali sad kakav je uzorak bio za bracu Grim a kakav za autore oksfordskog to niko ne zna.

To važi za engleski, međutim ne i za bugarski ili makedonski - dokazivo nisu ništa bogatiji od srpskog/hrvatskog ili recimo od slovenačkog, iako slovenački ima svega oko 2 miliona govornika. Arapski ima padeže i mnogo složeniju gramatiku od engleskog, ali i stotine miliona govornika i desetine pisanih standardnih jezika/dijalekata - onoliko književnih standarda koliko i arapskih zemalja.