Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.587
СТАРИ ДИЗЕЛАШИ И СТАРУДИЈЕ ИЗ НЕМАЧКЕ ЋЕ МОРАТИ ДА СЕ УКЛОНЕ: У плану велике СУБВЕНЦИЈЕ, ево колико се добија од државе
02.04.2023. / 12:27
19
Највећи број купљених половних аутомобила у Србији је био старији од десет година са еуро 3 и 4 мотором, а држава има план о уклањају старих дизелаша.
Да ли ће возачи у Србији моћи да се отарасе дизелаша
ИЗВОР: МОНДО/СТЕФАН СТОЈАНОВИЋ
Возачи у Србији највише купују половне аутомобиле који су шкартирани у Немачкој и другде. Власти покушавају да субвенцијама подстакну куповину новијих возила, али је питање колико је то реално кад су новчаници истањени. Нишлија Ђорђе Савић вози опел агилу направљен 2001. године. Могао би да га прода за највише 700 евра. А новац за куповину новијег аутомобила нема.
Зато се Савић обрадовао најављеним субвенцијама државе за куповину нових аутомобила са дизел-мотором. Према најавама Владе, за стару агилу добио би 2.100 евра, ауто би отишао у старо гвожђе, а он би био у обавези да купи аутомобил са еколошким стандардом еуро 6 који је стар највише осам година.
"Субвенција делује врло примамљиво, али ме опет брине да ли бих имао довољно новца да додам да бих испунио те услове. Озбиљна тема за размишљање“, каже овај Нишлија.
Субвенције државе
У извештају о напретку Европске комисије за 2021. годину дата је препорука да Србија усвоји индекс ЕУ за квалитет ваздуха.
Тако је средином децембра прошле године Влада усвојила Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године. Једна од мера је обнављање возног парка у Србији, отпремањем најстаријих путничких и лаких теретних возила еуро 1, 2 и 3, и дизел аутобуса у рециклажне центре.
За тај процес и за куповину новијег аутомобила субвенције државе за путнички аутомобил биће 2.100 евра, за куповину малих камиона до 12 тона биће 2.500 евра, а за куповину аутобуса 2.900 евра. Укупно се издваја нешто преко сто милиона евра за те субвенције.
Петар Жиковић, уредник портала АутоСрбија, сматра да за једну сиромашну земљу издвојена средства нису мала. Треба, каже, поздравити сваки покушај да се подмлади возни парк и смањи загађење.
"Мало је чудно да се омогућује замена само дизел возила, а не и бензинских, али то је вероватно зато што су дизелаши доминантни у најстаријем делу нашег возног парка“, каже Живковић за ДW.
"Ни старији бензинци нису много мањи тровачи, али је, претпостављам, израчунато да би ефекат био мањи са истом количином новца“, каже он.
Међутим, Живковић критикује идеју да се старудије замене са млађим половњацима. "Тиме ћемо само накратко угасити пожар, који ће опет букнути за пар година па ћемо, уз велики уложени новац, опет бити на почетку. Можда је требало подстаћи коришћење гаса или еколошких горива“, додаје он.
Да ли ће возачи у Србији моћи да се отарасе дизелаша
ИЗВОР: МОНДО/УРОШ АРСИЋ
Циљ да се уклони 140.000 старих дизелаша
Још није извесно када ће програм субвенција тачно почети. У одговору за ДW, Министарство за саобраћај каже да на дефинисању процедуре која би требало да поједностави процес откупа возила тренутно ради Агенција за безбедност саобраћаја. Када сви детаљи буду познати, грађани ће кроз програм моћи да купе аутомобиле произведене 2015. године или млађе.
"Програмом је предвиђено да до 2026. године на овај начин буде уклоњено укупно 140.000 старих возила“, наводи се у одговору Министарства. Није нам одговорено да ли могу да се пријаве само грађани, или ће се овако мењати и возни паркови фирми и јавних предузећа.
Познавалац тржишта аутомобила Живковић скептичан је да ће 140.000 старих дизелаша нестати са улица.
"Овај број је превелик, мада с обзиром на старост тих возила, може се очекивати да велики број дизелаша са еуро 3 мотором једноставно дође до краја радног века. Можда се на тај начин достигне жељена цифра уклоњених кршева са наших друмова.“
Живковићеве речи потврђује и рачуница – буџет који планира држава (102 милиона евра) није довољан да се исплати 140.000 премија, већ једва трећина тог броја.
Срби највише купују прастара возила
Колико ће овај програм угрозити локалне продавце половних аутомобила? На нишкој ауто-пијаци кажу да је већ сада са смањеним увозом рад са аутомобилима врло неизвестан. Аутомобили су поскупели, а људи имају мање новца због других бројних поскупљења.
Како трошити мање горива током вожње
ИЗВОР: МОНДО/УРОШ АРСИЋ
Зато већина продаваца на ауто-пијаци каже да су купци углавном вољни да потроше између 1.000 до 3.000 евра, а за те паре може се махом добити само веома стари аутомобил.
Бобан Ристић из Босаутомобила има нешто другачије искуство, те најчешће продаје аутомобиле од 3.000 до 5.000 евра. Према његовом мишљењу, управо је то проблем у целој идеји Владе Србије.
"И то су аутомобили са еуро 3 мотором, дакле и даље врло стари. Њих свакако треба избацити из употребе“, каже Ристић.
"Мислим да је ово лош план јер требало је све аутомобиле да реше на овај начин, и оне на бензински погон, заставе и југо… овако неће бити ефекта и неће много да се одрази на продају“, каже овај трговац.
Како је просечна старост аутомобила у Србији 17 година, многима вероватно ни субвенција од 2.100 евра неће бити од велике користи.
Уредник портала АутоСрбија Петар Живковић подсећа да је последњих година увезено 150.000 половњака, а највећи број купљених је био старији од десет година са еуро 3 и 4 мотором.
"Нажалост, раст плата, макар био и онолики каквим га приказује званична статистика, с обзиром на огромно поскупљење, не само нових аутомобила већ и енергије, хране, просечном српском возачу не пружа наду да ће лако доћи до новог возила. Зато ће ипак неки и у оваквој уредби наћи могућност да колико-толико дођу до бољег аута“, закључује Живковић.
https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1766465/Da-li-ce-vozaci-u-Srbiji-moci-da-se-otarase-dizelasa.html
Нажалост, режим у Србији копира државе запада и истока које су решиле своје еколошке проблеме и прескачу главне загађиваче.
Аутомобили, чак и ови стари, учествују са свега 5-6% у укупном загађењу ваздуха, то је толико занемарљиво и безначајно. Видели смо за време короне, када су градови били закључани, да се загађење није смањило, без обзира што није било саобраћаја уопште.
Главни загађивачи су индивидуална ложишта и термоелектране где се ложи јаловина са адитивима када нема довољно угља. Србија добија струју из прљавих извора, дакле ТЕ и уместо да смањујемо зависност од тих субјеката, ми се бавимо небитним загађивачима. Наравно нико не спомиње ни прљаве фабрике, попут Железаре Смедерево или РТБ Бор.
Али какви политичари такав и народ. Важније су теорије завере да неко нешто пушта из авиона и да је то загађење. Са таквим народом, свака власт може да нас шиша како год пожели.
02.04.2023. / 12:27
19
Највећи број купљених половних аутомобила у Србији је био старији од десет година са еуро 3 и 4 мотором, а држава има план о уклањају старих дизелаша.
Да ли ће возачи у Србији моћи да се отарасе дизелаша
ИЗВОР: МОНДО/СТЕФАН СТОЈАНОВИЋ
Возачи у Србији највише купују половне аутомобиле који су шкартирани у Немачкој и другде. Власти покушавају да субвенцијама подстакну куповину новијих возила, али је питање колико је то реално кад су новчаници истањени. Нишлија Ђорђе Савић вози опел агилу направљен 2001. године. Могао би да га прода за највише 700 евра. А новац за куповину новијег аутомобила нема.
Зато се Савић обрадовао најављеним субвенцијама државе за куповину нових аутомобила са дизел-мотором. Према најавама Владе, за стару агилу добио би 2.100 евра, ауто би отишао у старо гвожђе, а он би био у обавези да купи аутомобил са еколошким стандардом еуро 6 који је стар највише осам година.
"Субвенција делује врло примамљиво, али ме опет брине да ли бих имао довољно новца да додам да бих испунио те услове. Озбиљна тема за размишљање“, каже овај Нишлија.
Субвенције државе
У извештају о напретку Европске комисије за 2021. годину дата је препорука да Србија усвоји индекс ЕУ за квалитет ваздуха.
Тако је средином децембра прошле године Влада усвојила Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године. Једна од мера је обнављање возног парка у Србији, отпремањем најстаријих путничких и лаких теретних возила еуро 1, 2 и 3, и дизел аутобуса у рециклажне центре.
За тај процес и за куповину новијег аутомобила субвенције државе за путнички аутомобил биће 2.100 евра, за куповину малих камиона до 12 тона биће 2.500 евра, а за куповину аутобуса 2.900 евра. Укупно се издваја нешто преко сто милиона евра за те субвенције.
Петар Жиковић, уредник портала АутоСрбија, сматра да за једну сиромашну земљу издвојена средства нису мала. Треба, каже, поздравити сваки покушај да се подмлади возни парк и смањи загађење.
"Мало је чудно да се омогућује замена само дизел возила, а не и бензинских, али то је вероватно зато што су дизелаши доминантни у најстаријем делу нашег возног парка“, каже Живковић за ДW.
"Ни старији бензинци нису много мањи тровачи, али је, претпостављам, израчунато да би ефекат био мањи са истом количином новца“, каже он.
Међутим, Живковић критикује идеју да се старудије замене са млађим половњацима. "Тиме ћемо само накратко угасити пожар, који ће опет букнути за пар година па ћемо, уз велики уложени новац, опет бити на почетку. Можда је требало подстаћи коришћење гаса или еколошких горива“, додаје он.
Да ли ће возачи у Србији моћи да се отарасе дизелаша
ИЗВОР: МОНДО/УРОШ АРСИЋ
Циљ да се уклони 140.000 старих дизелаша
Још није извесно када ће програм субвенција тачно почети. У одговору за ДW, Министарство за саобраћај каже да на дефинисању процедуре која би требало да поједностави процес откупа возила тренутно ради Агенција за безбедност саобраћаја. Када сви детаљи буду познати, грађани ће кроз програм моћи да купе аутомобиле произведене 2015. године или млађе.
"Програмом је предвиђено да до 2026. године на овај начин буде уклоњено укупно 140.000 старих возила“, наводи се у одговору Министарства. Није нам одговорено да ли могу да се пријаве само грађани, или ће се овако мењати и возни паркови фирми и јавних предузећа.
Познавалац тржишта аутомобила Живковић скептичан је да ће 140.000 старих дизелаша нестати са улица.
"Овај број је превелик, мада с обзиром на старост тих возила, може се очекивати да велики број дизелаша са еуро 3 мотором једноставно дође до краја радног века. Можда се на тај начин достигне жељена цифра уклоњених кршева са наших друмова.“
Живковићеве речи потврђује и рачуница – буџет који планира држава (102 милиона евра) није довољан да се исплати 140.000 премија, већ једва трећина тог броја.
Срби највише купују прастара возила
Колико ће овај програм угрозити локалне продавце половних аутомобила? На нишкој ауто-пијаци кажу да је већ сада са смањеним увозом рад са аутомобилима врло неизвестан. Аутомобили су поскупели, а људи имају мање новца због других бројних поскупљења.
Како трошити мање горива током вожње
ИЗВОР: МОНДО/УРОШ АРСИЋ
Зато већина продаваца на ауто-пијаци каже да су купци углавном вољни да потроше између 1.000 до 3.000 евра, а за те паре може се махом добити само веома стари аутомобил.
Бобан Ристић из Босаутомобила има нешто другачије искуство, те најчешће продаје аутомобиле од 3.000 до 5.000 евра. Према његовом мишљењу, управо је то проблем у целој идеји Владе Србије.
"И то су аутомобили са еуро 3 мотором, дакле и даље врло стари. Њих свакако треба избацити из употребе“, каже Ристић.
"Мислим да је ово лош план јер требало је све аутомобиле да реше на овај начин, и оне на бензински погон, заставе и југо… овако неће бити ефекта и неће много да се одрази на продају“, каже овај трговац.
Како је просечна старост аутомобила у Србији 17 година, многима вероватно ни субвенција од 2.100 евра неће бити од велике користи.
Уредник портала АутоСрбија Петар Живковић подсећа да је последњих година увезено 150.000 половњака, а највећи број купљених је био старији од десет година са еуро 3 и 4 мотором.
"Нажалост, раст плата, макар био и онолики каквим га приказује званична статистика, с обзиром на огромно поскупљење, не само нових аутомобила већ и енергије, хране, просечном српском возачу не пружа наду да ће лако доћи до новог возила. Зато ће ипак неки и у оваквој уредби наћи могућност да колико-толико дођу до бољег аута“, закључује Живковић.
https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1766465/Da-li-ce-vozaci-u-Srbiji-moci-da-se-otarase-dizelasa.html
Нажалост, режим у Србији копира државе запада и истока које су решиле своје еколошке проблеме и прескачу главне загађиваче.
Аутомобили, чак и ови стари, учествују са свега 5-6% у укупном загађењу ваздуха, то је толико занемарљиво и безначајно. Видели смо за време короне, када су градови били закључани, да се загађење није смањило, без обзира што није било саобраћаја уопште.
Главни загађивачи су индивидуална ложишта и термоелектране где се ложи јаловина са адитивима када нема довољно угља. Србија добија струју из прљавих извора, дакле ТЕ и уместо да смањујемо зависност од тих субјеката, ми се бавимо небитним загађивачима. Наравно нико не спомиње ни прљаве фабрике, попут Железаре Смедерево или РТБ Бор.
Али какви политичари такав и народ. Важније су теорије завере да неко нешто пушта из авиона и да је то загађење. Са таквим народом, свака власт може да нас шиша како год пожели.
