Старење

fanstebre

Poznat
Poruka
9.927
Кад је човек млад колико год да био свестан да ће једном остарити та информација не допире до њега јер он у подсвести има осећај да ће стање вечно остати тако. Ипак, како године пролазе човек све више увиђа утицај старења на тело, на психу.....и полако се безбрижно корачање кроз вечну младост претвара у паничну трку са зубом времена који након 30-е полако почиње да нас меље...... Оно што је чудно је то да без обзира да ли иза себе имаш испуњену или неиспуњену младост свеједно осећаш тај немир од помисли да ће неке ствари временом постати другачије, да нећемо моћи истим интензитетом да доживљавамо неке ствари кад дођемо у неке позне године. Што се мене тиче кад видим старе људе како бауљају и пате се, како их тело, а неретко и психа, издаје мени је то много тужно и поразно и не бих пожелео такву старост у ствари не бих никакву старост јер старост сама по себи и јесте таква, нема добре старости само лоше или мање лоше. Какав ви однос имате према старењу ?
 
Кад је човек млад колико год да био свестан да ће једном остарити та информација не допире до њега јер он у подсвести има осећај да ће стање вечно остати тако. Ипак, како године пролазе човек све више увиђа утицај старења на тело, на психу.....и полако се безбрижно корачање кроз вечну младост претвара у паничну трку са зубом времена који након 30-е полако почиње да нас меље...... Оно што је чудно је то да без обзира да ли иза себе имаш испуњену или неиспуњену младост свеједно осећаш тај немир од помисли да ће неке ствари временом постати другачије, да нећемо моћи истим интензитетом да доживљавамо неке ствари кад дођемо у неке позне године. Што се мене тиче кад видим старе људе како бауљају и пате се, како их тело, а неретко и психа, издаје мени је то много тужно и поразно и не бих пожелео такву старост у ствари не бих никакву старост јер старост сама по себи и јесте таква, нема добре старости само лоше или мање лоше. Какав ви однос имате према старењу ?
Da, zato rokne srcka i cao...sta se vucem ko prebijen, mislim neko voli da zivi sto duze ali sta ce mi takav zivot?
 
Meni teši što ću bolje da izgledam i da budem funkcionalniji nego moji vršnjaci. To i jeste poenta, ne živeti u iluziji večne mladosti, onoga što je bilo nego onoga što dolazi, za to se spremiti.
 
Meni teši što ću bolje da izgledam i da budem funkcionalniji nego moji vršnjaci. To i jeste poenta, ne živeti u iluziji večne mladosti, onoga što je bilo nego onoga što dolazi, za to se spremiti.
Колико год се ти спремао сви имамо неки урођени биолошки сат који ће у једном моменту да почне да убрза казаљке без обзира да ли се то десило у 60 или 70 година. Свакако је предност што дуже остати виталан али свеједно пре или касније дође тренутак да осетиш све "чари" старости. Изгледа да некако живот толико постепено меље људе да кад дођу до старости они то и не осете толико и живот им и даље делује слатко и примамљиво, не би још да га остављају иако им је суштински гориво живота на резерви. Оно што је сигурно је да не треба много размишљати ни о прошлости ни о будућности јер не можемо да утичемо на то већ само на садашњи тренутак али постоји та нека зебња у мени од старости али не у смислу неке фобије већ једноставно ми се не прихвата чињеница да ћу можда морати да пролазим кроз то
 
Poslednja izmena:
Колико год се ти спремао сви имамо неки урођени биолошки сат који ће у једном моменту да почне да убрза казаљке без обзира да ли се то десило у 60 или 70 година. Свакако је предност што дуже остати виталан али свеједно пре или касније дође тренутак да осетиш све "чари" старости.
Pa to je nesporno i da je genetika možda i na prvom mestu ali razlika izmedju dve osobe gde jedna živi standarno nezdravo i druga koja se zdravo hrani i trenira je ogromna
 
...samo me oprez na neke vjezbe opomenuo
da nijesam siguran na ishod
ili posledice...
Hrana, - nijesam gurman i na hranu obracam pozornost kao na fiziolosku
potrebu...na podrucju sam da, koliko toliko
dobavljam autohtono voce i ostalo koliko
se moze vjerovati ...
Mislim da umijem starati
iako je to , vidim, veoma zahtjevan dio zivota...
 
Здравље и функционалност су битни.
Битно је научити нешто а не бити са 60 дегенерик гори од дјетета од 6 година.

Старост сама по себи је природна и нормална.
Можеш се "опирати", али то није ни прирно ни нормално.
 
Колико год се ти спремао сви имамо неки урођени биолошки сат који ће у једном моменту да почне да убрза казаљке без обзира да ли се то десило у 60 или 70 година. Свакако је предност што дуже остати виталан али свеједно пре или касније дође тренутак да осетиш све "чари" старости. Изгледа да некако живот толико постепено меље људе да кад дођу до старости они то и не осете толико и живот им и даље делује слатко и примамљиво, не би још да га остављају иако им је суштински гориво живота на резерви. Оно што је сигурно је да не треба много размишљати ни о прошлости ни о будућности јер не можемо да утичемо на то већ само на садашњи тренутак али постоји та нека зебња у мени од старости али не у смислу неке фобије већ једноставно ми се не прихвата чињеница да ћу можда морати да пролазим кроз то
Strah od smrti?
 
Кад је човек млад колико год да био свестан да ће једном остарити та информација не допире до њега јер он у подсвести има осећај да ће стање вечно остати тако. Ипак, како године пролазе човек све више увиђа утицај старења на тело, на психу.....и полако се безбрижно корачање кроз вечну младост претвара у паничну трку са зубом времена који након 30-е полако почиње да нас меље...... Оно што је чудно је то да без обзира да ли иза себе имаш испуњену или неиспуњену младост свеједно осећаш тај немир од помисли да ће неке ствари временом постати другачије, да нећемо моћи истим интензитетом да доживљавамо неке ствари кад дођемо у неке позне године. Што се мене тиче кад видим старе људе како бауљају и пате се, како их тело, а неретко и психа, издаје мени је то много тужно и поразно и не бих пожелео такву старост у ствари не бих никакву старост јер старост сама по себи и јесте таква, нема добре старости само лоше или мање лоше. Какав ви однос имате према старењу ?
Ja o ovome sa poceo da razmisljam u svojim 20-im, jednostavno ne mogu da prihvatim da ljudi vec nakon 30 i neke godine vise nisu kompetentni sto se tice brzine obrade informacija u mozgu pa do fizicke sposobnosti sa nama u 20-im godinama tj. da nemaju vise taj potencijal.
A najveci strah mi je to da cu svoju mladost potraciti jako lose
 
Какав ви однос имате према старењу ?
Starenje mi ne pada ni malo lako, osecam dosta posledica i pada sposobnosti i kapaciteta- i u fizickom i u psihickom, a i na kognitivnom planu.
A i jako mnogo gresaka iz mladosti mi sad polako dolazi na naplatu, nosim se sa svim tim, ali ne mogu reci da sam presretan i s vremena na vreme me hvata nostalgija.
 
Starenje mi ne pada ni malo lako, osecam dosta posledica i pada sposobnosti i kapaciteta- i u fizickom i u psihickom, a i na kognitivnom planu.
A i jako mnogo gresaka iz mladosti mi sad polako dolazi na naplatu, nosim se sa svim tim, ali ne mogu reci da sam presretan i s vremena na vreme me hvata nostalgija.
Pa sta onda covek ima 10-15 godina svog vrhunca u psihickom i fizickom smislu?
Gde pronalaze utehu stariji ljudi jel u dobrom drustvu, u prijateljima?
 
Какав ви однос имате према старењу ?

Imam zdravstvene probleme i nekada se osećam staro. Imam kognitivne probleme i plašim se da li će se pojačati za 10-15 godina.

Sa druge strane, moja mama ima anginu pektoris i problem sa diskus hernijom, ali je prilično energična i vesela žena sa svojih 72 godine. Ne oseća se staro.
Ima prijateljice, redovna je na Fejsu i Tviteru :) i njena deviza je- godine su samo broj.

Znači, svako od nas drugačije shvata i prihvata starost. Sve zavisi od samog karaktera ličnosti.
 
Pa sta onda covek ima 10-15 godina svog vrhunca u psihickom i fizickom smislu?
Gde pronalaze utehu stariji ljudi jel u dobrom drustvu, u prijateljima?
Zavisno od osobe, mislim da je za mlade osobe kao sto si ti najvaznije da imaju neki plan, tj da napravim analogiju- covek je kao brod na okeanu i mora imati neku luku i neki svetionik kao odrediste. Kad imas odrediste onda treba da vidis sta ti treba da dodjes do odredista tj koje sposobnosti, koje znanje i raditi na tome i ako tako budes radio onda neces morati razmisljati o utehama,
teoretski gledano starost bi trebalo da bude doba kad ubiremo plodove svog rada- no praksa jemnogo drugacija, jer nije nikom pocetna luka jednaka- neki su rodjeni s nekim ogranicenjima ili na pogresnom mestu i u pogresno vreme, i onda je tu mnogo teze.
Dragi ljudi tj ljudi koji su nam bliski su najvazniji, no treba obracati paznju i na druge stvari, pokusaj stvoriti neki karijeru, radi na sebi i usput upoznavaj ljude i sklapaj veze.
najveci problem je kad covek ne zna sta mu je ciniti, mozda i gore nego kad imaju pogresan cilj.
 
Pa to je nesporno i da je genetika možda i na prvom mestu ali razlika izmedju dve osobe gde jedna živi standarno nezdravo i druga koja se zdravo hrani i trenira je ogromna
Ovo potpisujem.
Poslednja dva meseca sam u firmi kod klijenta, osiguravajuca kuca, upoznao gomilu ljudi mladjih po 15-tak godina od mene, a izgledaju matorije, jer jbg, nista ne treniraju a jedu čips u 9 ujutru.
 
Ja o ovome sa poceo da razmisljam u svojim 20-im, jednostavno ne mogu da prihvatim da ljudi vec nakon 30 i neke godine vise nisu kompetentni sto se tice brzine obrade informacija u mozgu pa do fizicke sposobnosti sa nama u 20-im godinama tj. da nemaju vise taj potencijal.
A najveci strah mi je to da cu svoju mladost potraciti jako lose
Ko kaze da nemaju, 30-e su iste kao 20-e
Што се мене тиче кад видим старе људе како бауљају и пате се, како их тело, а неретко и психа, издаје мени је то много тужно и поразно и не бих пожелео такву старост у ствари не бих никакву старост јер старост сама по себи и јесте таква, нема добре старости само лоше или мање лоше. Какав ви однос имате према старењу ?
Mozes i u starosti biti intelektualac, bistriti sport i geopolitiku, sve drugo je besmisleno, mislim osim gajenja unuka
 

Back
Top