Stara priča- srpsko posezanje za hrvatskom književnosti

Суштина ове ставке је управо у томе да су странци а стручњаци из области словенске филологије, тзв. „Оци славистике“ и пре свега особни сведоци етнонационалнолингвистичке ситуације у Словена у првој половини 19.-ог столећа тврдили да су на „правди Бога“ прави, тј. исконски, Хрвати само сви чакавци и ништа више од тога, да су сви кајкавци етнички Словенци а сви штокавци етнички Срби без обзира на њихову религиозну или регионалну подељеност. То је управо оно што и највише смета хрватским језикословцима-фалсификаторима јер се не ради о Србину Вуку већ о Словацима, Чесима, Словенцима, Немцима, Русима, итд. који су као стручњаци тврдили то што су тврдили. Вук је све то само ставио на папир и објавио као одговор на хрватско својатање српског етнолингвистичког, културног и територијалног простора у оквиру великохрватске идеологије Илиризма (Илири=Јужни Словени=Хрвати; Велика Илирија=Велика Хрватска). Иначе, због јасно уочљиве овакве великохрватске идеологије тзв. „Илирског покрета“ похрваћеног Немца Лудвига Гаја нити Срби, нити Словенци истом нису приступили. Објашњења Хрвата Ватрослава Јагића у другој половини 19.-ог столећа да је славистика у односу на дотичне „Оце славистике“ у међувремену толико знанствено узнапредовала да се може тврдити да Оци нису били у праву једноставно је само пука жеља али не и факат јер су Оци били и сведоци а у међувремену од Отаца славистике преко Јагића па до Катичића није пронађен ни један једини круцијално нови повесни извор на основу кога би се могло тврдити другачије од самих Отаца.
Хрватска етнолингвистичка ситуација, према званичној хрватској знанственој кроатистици је с једне стране у светским оквирима уникална и с друге стране у знанственим међама крајње трагикомична али политички веома ефикасно плодоносна. Наиме, на читавој кугли земаљској не постоји ни једна једина етнолингвистичка нација која говори трима матерњим језицима од искона као што то тврди кроатистика за Хрвате наравно под плаштом да се у тим случајевима не ради о трима језицима већ о једном етничком језику Хрвата са различитим дијалектима (чакавским, кајкавским и штокавским). У Европи је познат случај Швајцараца који као нација говоре четири језика (италијански, француски, романш и немачки) али је познато да се у швајцарском случају не ради о етнолингвистичкој већ о државној нацији. Стога би у случају Хрватскe
било знанствено праведније говорити о „Хрваћанима“ који говоре и кајкавским и чакавским и штокавским језиком а који се етнички деле на Србе, Словенце и Хрвате. Међутим, формула да од искона једна етничка група говори трима језицима је чисто политичко средство за асимилацију других на истим просторима у овом случају Срба и Словенаца. За разлику од Хрвата, Срби од вајкада тврде да као етнос говоре, што је и једино нормално, и само једним језиком а тај се језик назива штокавски. Да се у хрватском случају ради о различитим језицима лако је доказати јер је познато да кајкавски или штокавски Хрвати не разумеју чакавски а и пуна разумљивост кајкаваца и штокаваца је такође под великим знаком питања. За разлику од хрватског случаја, сви Срби ма где живели се одлично међусобом разумеју (као и данашњи штокавски „Хрвати“, штокавски Срби, штокавски „Бошњаци“ и штокавски „Црногорци“) што је и једини валидни доказ да се ту ради о једном етнојезику.
 
Нико ни вама ни другим данашњим штокавцима не-Србима не оспорава право да се изјашњавате у националном смислу како хоћете али је дужност и обавеза знанства да стави ствари на право место без обзира на појединце или групе који су спремни да „продају веру за вечеру“ што је њихово људско право (систем и закон понуде и потражње у „нормалном“ капиталистичком свету тржишног господарства). Најпознатији конвертитски случај у српско-хрватским повесним односима је случај жумберачких православних Срба: од аутентичних Срба православаца су прво постали унијати, затим католици и коначно Хрвати. Као други пример би се могао навести случај румунских Крашованија који су се у 15.-ом столећу као православци иселили у Румунију да би се под пропагандним утицајем Фрањеваца покатоличили и коначно похрватили. Међутим, са прихватањем туђег идентитета, тј. губљења
аутентичног, конвертити су обавезни и да деле све и добре и лоше стране наслеђа новоприхваћеног националног идентитета. У хрватском случају, сви како аутентични Хрвати (чакавци) тако и похрваћени кајкавци у 17.-ом столећу и штокавци у другој половици 19.-ог и читавом 20.-ом столећу.
 
NickFreak:
Суштина ове ставке је управо у томе да су странци а стручњаци из области словенске филологије, тзв. „Оци славистике“ и пре свега особни сведоци етнонационалнолингвистичке ситуације у Словена у првој половини 19.-ог столећа тврдили да су на „правди Бога“ прави, тј. исконски, Хрвати само сви чакавци и ништа више од тога, да су сви кајкавци етнички Словенци а сви штокавци етнички Срби без обзира на њихову религиозну или регионалну подељеност. То је управо оно што и највише смета хрватским језикословцима-фалсификаторима јер се не ради о Србину Вуку већ о Словацима, Чесима, Словенцима, Немцима, Русима, итд. који су као стручњаци тврдили то што су тврдили. Вук је све то само ставио на папир и објавио као одговор на хрватско својатање српског етнолингвистичког, културног и територијалног простора у оквиру великохрватске идеологије Илиризма (Илири=Јужни Словени=Хрвати; Велика Илирија=Велика Хрватска). Иначе, због јасно уочљиве овакве великохрватске идеологије тзв. „Илирског покрета“ похрваћеног Немца Лудвига Гаја нити Срби, нити Словенци истом нису приступили. Објашњења Хрвата Ватрослава Јагића у другој половини 19.-ог столећа да је славистика у односу на дотичне „Оце славистике“ у међувремену толико знанствено узнапредовала да се може тврдити да Оци нису били у праву једноставно је само пука жеља али не и факат јер су Оци били и сведоци а у међувремену од Отаца славистике преко Јагића па до Катичића није пронађен ни један једини круцијално нови повесни извор на основу кога би се могло тврдити другачије од самих Отаца.
Хрватска етнолингвистичка ситуација, према званичној хрватској знанственој кроатистици је с једне стране у светским оквирима уникална и с друге стране у знанственим међама крајње трагикомична али политички веома ефикасно плодоносна. Наиме, на читавој кугли земаљској не постоји ни једна једина етнолингвистичка нација која говори трима матерњим језицима од искона као што то тврди кроатистика за Хрвате наравно под плаштом да се у тим случајевима не ради о трима језицима већ о једном етничком језику Хрвата са различитим дијалектима (чакавским, кајкавским и штокавским). У Европи је познат случај Швајцараца који као нација говоре четири језика (италијански, француски, романш и немачки) али је познато да се у швајцарском случају не ради о етнолингвистичкој већ о државној нацији. Стога би у случају Хрватскe
било знанствено праведније говорити о „Хрваћанима“ који говоре и кајкавским и чакавским и штокавским језиком а који се етнички деле на Србе, Словенце и Хрвате. Међутим, формула да од искона једна етничка група говори трима језицима је чисто политичко средство за асимилацију других на истим просторима у овом случају Срба и Словенаца. За разлику од Хрвата, Срби од вајкада тврде да као етнос говоре, што је и једино нормално, и само једним језиком а тај се језик назива штокавски. Да се у хрватском случају ради о различитим језицима лако је доказати јер је познато да кајкавски или штокавски Хрвати не разумеју чакавски а и пуна разумљивост кајкаваца и штокаваца је такође под великим знаком питања. За разлику од хрватског случаја, сви Срби ма где живели се одлично међусобом разумеју (као и данашњи штокавски „Хрвати“, штокавски Срби, штокавски „Бошњаци“ и штокавски „Црногорци“) што је и једини валидни доказ да се ту ради о једном етнојезику.
Kliknite za proširenje...

Sazreva i Sotir... vreme čini svoje i kroz desetak godina srbistika će imati kritičnu masu - i "kakovosno" i "kolikosno"... :lol:
 
Mrkalj:
Ništa. Voleo bih da je fokusiraniji, jači, zreliji.
Kliknite za proširenje...

Савршено је послужио , не само да ме добро насмејао , већ је на врло прост начин објаснио оно што ми као нестручњаци можемо да запазимо и знамо , али не знамо да објаснимо , овде је објаснио без компликација и набијања штива , а јасно ко дан!
 
Mrkalj:
Ništa. Voleo bih da je fokusiraniji, jači, zreliji.
Kliknite za proširenje...

Savesniji, ozbiljniji. :)

NickFreak:
Савршено је послужио , не само да ме добро насмејао , већ је на врло прост начин објаснио оно што ми као нестручњаци можемо да запазимо и знамо , али не знамо да објаснимо , овде је објаснио без компликација и набијања штива , а јасно ко дан!
Kliknite za proširenje...

Pratim ga neko vreme, ne odnosi se rečeno (samo) na ovaj tekst. Može on bolje; ima dosta rasejanosti kod njega pa i šarlatanstva.

Npr. u tekstu iz kojega citiraš:

"Идеологија српског национализма” није написао он већ угледни професор Лазо М. Костић који је био католички Србин из Котора"
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Ма како год чињеница етнолингвистичких тројезичних народа нема са све 3 варијанте штокавског дијалекта све спојено у исти врећу католицизам=hrvatstvo
Истина мало их Словенци демантују у задње време , али полако сваки народ доживи своју катарзу , ми смо је више пута преживели и преживљавамо је и данас!
Далеко да икоме то желим али сувише је ту гордости и мржње и пуно је крви ту проливено , видећемо када беда дође на врата љубав бежи кроз прозор!
Доћи ће ред и на друге да окушају нашу срећу....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Zaboravljeni heroj srpskog naroda, Đorđe Sebastijan Roš
Odgovora
0
Pregleda
210
Neno
Neno
Mrkalj
Argumenti za nelegalnost Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije
Odgovora
5
Pregleda
269
DzoniDzon
D
Neno
Kozara – epopeja srpskog stradanja
Odgovora
2
Pregleda
248
Neno
Neno

Back
Top