stara pesma

Kad jednom ode I ova tuga ,
I kada ocaj dusu mi slomi ,
Nemoj mi doci ni tada I nemoj
Traziti da te prebolim.


Kasno ce biti tada da zamru suze
Koje su kapale celog zivota
I memoj traziti da vrag uzme
Ocaj sto sam stvorio si.


Okreni glavu sad dok postojim
I reci mi bilo sta sto znas
Nek tvoje reci slome u meni
I zadnju iskru I zadnji san.


Nek tvoje reci kazu mi sve sad
A ne onda kad bude kasno
Nek mladost moja poleti tebi
I prizna d ate voli jako.


Reci mi tiho te reci patnje
Te sestre tuge ocaja I bola,
Priznaj da srce I tvoje pati
Da je ljubav tvoja puna nespokoja.
 
Kliknite za proširenje...
Uopste nesmeta ako se na Blogu pise mnogo komentara, i o svemu,
zato sto domacin moze da to obrise kad god hoce. ;)

Znaci idelista, to je super. :)

Idealizam je subtilni oblik realizma.
Idealisti mogu da budu srecni i u nesrecnoj okolini.
 
@Glupachica: a ja sam uvek ja ne mogu radosnije ova je cak i naj radosnija od svih koje imam

Kad vec pises, moram da te ispravim, najradosnija se pise zajedno!
Pesme su tuzne, ali mi opet ne prilaze k srcu kao kad procitam nesto i odmah zapamtim.
 
Stara pesma neodoljivo podseca na pesmu koju ste nekada procitali, a mozda cak i napisali kada ste bili maldi, zaljubljeni, puni poelta i razocaranja istovremeno. Pesma koja zove tugu u okrilje ljubavi, svesna toga da je pesma iznad i izvan ljubavi i da jedna bez druge ne postoje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top